Kako je pokazala najnovija analiza, svet je u proseku ove godine imao 41 dodatni dan opasne vrućine 2024. zbog globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom.
Izveštaj World Weather Attribution i Climate Central analizirali su godinu dana ekstremnih vremenskih uslova i upozorili da svaka zemlja treba da se pripremi za rastuće klimatske rizike kako bi svela na minimum smrtne slučajeve i štete u 2025. ali i kasnije.
Takođe izveštaj je naglasio potrebu za mnogo brži prelazak sa fosilnih goriva "da bi se izbegla budućnost nemilosrdnih toplotnih talasa, suše, požara, oluja i poplava".
Izveštaj je takođe otkrio da su klimatske promene pojačale 26 od 29 proučavanih vremenskih događaja koji su ubili najmanje 3.700 ljudi i raselili milione.
"Uticaji fosilnih goriva na zagrevanje nikada nisu bili jasniji ili razorniji nego 2024. godine", kaže dr Friderike Oto, jedan od vođa istraživača i viši predavač nauke o klimi na Imperijal koledžu u Londonu.
On je dodao da tačno zna šta treba da uradimo i sprečimo da se stvari pogoršaju - da prestanemo da sagorevamo fosilna goriva.
"Glavna rezolucija za 2025. mora da bude prelazak sa fosilnih goriva, što će svet učiniti sigurnijim i stabilnijim mestom", kazao je on.
Milioni ljudi bili su izloženi opasnoj vrućini 2024
Ova godina bi trebalo da bude najtoplija u istoriji - prvih šest meseci zabeležene su rekordne temperature, produžavajući niz koji je započeo 2023. na 13 meseci, a najtopliji dan u istoriji zabeležen je 22. jula.
Naučnici su otkrili da je globalno, 2024. godine bio 41 dodatni dan opasne vrućine zbog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom.
Ovi dani predstavljaju prvih 10 odsto najtoplijih temperatura od 1991-2020 za lokacije širom sveta.
Rezultat naglašava kako klimatske promene izlažu milione ljudi opasnim temperaturama tokom dužih perioda u godini, jer emisije fosilnih goriva zagrevaju klimu.
"Ekstremno vreme ubilo je na hiljade ljudi, proteralo milione da napuste svoje domove ove godine i izazvalo nemilosrdnu patnju", kaže Oto.
Ako se svet brzo ne odvoji od nafte, gasa i uglja, broj opasnih toplotnih dana nastaviće da se povećava svake godine i ugrožava javno zdravlje, kažu naučnici.
Zagrevanje izazvano ljudskim delovanjem izaziva ekstremne vremenske prilike
Vrućina je takođe podstakla toplotne talase, suše, vremenske nepogode, oluje i obilne padavine, uzrokujući poplave tokom cele godine.
Ukupno, 219 događaja je ispunilo kriterijume pokretača Svetske meteorološke atribucije koji se koriste za identifikaciju najuticajnijih vremenskih događaja.
Tim naučnika proučavao je 29 od ovih događaja i pronašao jasne dokaze o klimatskim promenama u 26.
Poplave u Sudanu, Nigeriji, Nigeru, Kamerunu i Čadu bile su najsmrtonosniji događaj koji je grupa proučavala, sa najmanje 2.000 poginulih i milionima raseljenih .
Ako zagrevanje dostigne 2°C, što bi se moglo dogoditi već 2040-ih ili 2050-ih, regioni bi mogli da dožive slične periode obilnih padavina svake godine, pokazala je studija, naglašavajući kako klimatske promene neke događaje čine "novom normalnošću".
Uragan Helena ostavio je za sobom 230 mrtvih u šest američkih država, što ga čini jednim od najsmrtonosnijih uragana na kopnu u SAD u poslednjih 50 godina, drugi nakon uragana Katrina iz 2005.
Klimatske promene su učinile da visoke temperature mora koje su podstakle Helenu imale uticaj na njene razorne padavine za 10 odsto, otkrili su naučnici.
Klimatske promene prete nepovratnim promenama ekosistema, kao što je istakla analiza amazonske suše, koja je pokazala da je taj događaj 30 puta verovatniji.
Amazon je ključan za stabilnost globalne klime, ali zagrevanje izazvano ljudima gura šumu ka suvljem stanju, što bi moglo da dovede do masovnog odumiranja drveća i oslobađanja velikih količina ugljen-dioksida u atmosferu.
Još južnije, brazilska močvara Pantanal, dom biodiverziteta ugroženih vrsta koje nema nigde drugde na zemlji, doživela je jednu od najgorih sezona požara ikada.
Vrući, suvi i vetroviti uslovi koji su izazvali požare u junu takođe su za oko 40 odsto pojačani klimatskim promenama, otkrili su naučnici.
Globalno zagrevanje nanelo je više štete od El Ninja 2024
Mnogi ekstremni događaji početkom 2024. bili su pod uticajem El Ninja.
Međutim, većina ovih analiza otkrila je da su klimatske promene imale veći uticaj od El Ninja u pokretanju ovih događaja, uključujući istorijsku sušu u Amazoniji.
Ovo je u skladu sa širim trendom da kako planeta nastavlja da se zagreva, efekti klimatskih promena sve više dominiraju nad drugim prirodnim faktorima koji utiču na vreme.
Izveštaj postavlja četiri rezolucije za 2025. za rešavanje klimatskih promena i zaštitu ljudi od ekstremnih vremenskih uslova: brži prelazak sa fosilnih goriva, poboljšanja u ranom upozoravanju, izveštavanje o smrti od toplote u realnom vremenu i međunarodno finansiranje kako bi se pomoglo zemljama u razvoju da postanu više otporne.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
