Evropa bi mogla da izdaje zajedničke obveznice kako bi finansirala pojačanu potrošnju na odbranu, izjavio je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani, dodavši da bi finansijski teret bio preveliki za njihov državni budžet.
"Treba da izdajemo evropske obveznice za finansiranje potrošnje na odbranu", naveo je Tajani na konferenciji za novinare u Rimu.
Nedavno je izjavio kako Italija ne može da izdvaja pet posto BDP-a za odbranu, što je cifra koju od zemalja EU zahteva američki predsednik Donald Tramp.
"Moramo više da ulažemo, ali ne možemo da dođemo do pet posto BDP-a. Ulažemo velike napore da dostignemo dva procenta", dodao je Tajani.
Zaduživanje je posebno osetljivo pitanje za Italiju čiji je javni dug i u trećem tromesečju prošle godine osetno premašio vrednost BDP-a, prema podacima Eurostata. Veći je bio samo u Grčkoj.
23 članice NATO-a dostigle su željena dva procenta
Italijanski ministar spoljnih poslova i ranije je predlagao uvođenje evropske obveznice.
"Za nas su evropske obveznice za odbranu pozitivan izbor koji se mora sprovesti u delo, a videćemo možemo li našu političku volju da pretočimo u konkretnu odluku", napomenuo je Tajani.
Evropska potrošnja na odbranu, merena udelom u BDP-u, iznosiće u ovoj godini 1,9 odsto, u poređenju sa američkih 3,3 odsto, procenila je nedavno agencija S&P.
Prošle godine su 23 od 32 članice dostigle dva procenta, i to nakon što su posegnule dublje u džep. Ako se izdvajanja za odbranu povećaju na pet posto BDP-a, to bi za EU značilo dodatna izdvajanja od čak 875 milijardi dolara godišnje.
Takvo povećanje zahtevalo bi od vlada uštedu na drugim budžetskim stavkama, naglasili su, upozorivši da bi alternativa u vidu dodatnog zaduživanja verovatno značila snižene kreditne rejtinge.
Ako evropske zemlje izjednače izdvajanja s američkih 3,3 posto BDP-a, to bi za EU značilo dodatni trošak od gotovo 600 milijardi dolara godišnje, prema podacima Eurostata u 2023. godini.
Političke posledice smanjivanja socijalne potrošnje radi ulaganja u odbranu verovatno bi bile značajne, naglasila je agencija. Moguće rešenje je izdavanje zajedničkog duga, a to bi mogli da regulišu Evropski mehanizam za stabilnost, Evropska investiciona banka i EU.
(EUpravo zato/Index.hr)
