Evropske bezbednosne službe upozoravaju na novi oblik ekstremizma koji se širi internetom, posebno među mladima. Za razliku od tradicionalnog terorizma, njegov cilj često nije politička ili verska ideologija, već samo nasilje, dokazivanje i sticanje statusa u onlajn zajednicama.
Četvrt veka nakon terorističkih napada Al Kaide na SAD, džihadističke organizacije i dalje predstavljaju ozbiljnu bezbednosnu pretnju Evropi. Međutim, vlasti sve više upozoravaju i na drugačiji fenomen, takozvani "nihilistički nasilni ekstremizam", koji se razvija u zatvorenim internet zajednicama.
Tačan obim ove pojave još nije poznat.
Tokom policijskih operacija u junu i julu istražitelji iz devet evropskih zemalja identifikovali su oko 4.340 internet adresa povezanih sa grupom The COM.
"To je nasilje radi nasilja", ocenio je koordinator EU za borbu protiv terorizma Bartjan Vegter.
Mladi se povezuju preko interneta
Za razliku od klasičnih terorističkih organizacija, ove grupe često nemaju jasnu političku ideologiju ni formalnu hijerarhiju. Privlačnost se zasniva na fascinaciji nasiljem, potrebi za dokazivanjem i želji za sticanjem statusa u onlajn zajednici.
Evropske vlasti navode nekoliko slučajeva koji ilustruju ovaj trend. U Finskoj je 2025. godine 16-godišnjak nožem napao tri koleginice, svoj manifest podelio u WhatsApp grupama, a napad snimio i objavio na Snapchatu. U Italiji je, prema navodima vlasti, 15-godišnjak planirao ubistvo kako bi stekao popularnost na internetu.
Poseban problem predstavlja činjenica da počinioci često nisu ranije bili poznati policiji. Tragovi njihovog delovanja uglavnom ostaju u zatvorenim i šifrovanim internet zajednicama, zbog čega ih je teško otkriti pre nego što dođe do nasilja.
Terorizam i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju
Prema podacima Europola, prošle godine je u 10 država članica EU zabeleženo ukupno 45 terorističkih napada. Šest osoba je poginulo, dok je u 21 zemlji uhapšeno ukupno 486 osumnjičenih za povezanost sa terorizmom.
Džihadističke grupe bile su povezane sa 24 napada i odgovorne za više od 70 odsto hapšenja. Posebno zabrinjava podatak da je približno trećina uhapšenih bila mlađa od 18 godina.
Vlasti posebnu pažnju posvećuju i grupama poput 764, koja je nastala na internetu i povezuje se sa ekstremnim nasiljem i seksualnom eksploatacijom dece. Iako se njen osnivač nalazi u zatvoru, mreža i dalje funkcioniše.
Internet i veštačka inteligencija menjaju način delovanja ekstremista
Pre 25 godina terorističke mreže morale su fizički da se povezuju i organizuju. Danas se veliki deo aktivnosti odvija u digitalnom prostoru. Prema Wegteru, oko 85 odsto savremenih istraga ima digitalnu komponentu, zbog čega je međunarodna saradnja policija sve važnija.
Dodatni izazov predstavlja veštačka inteligencija. Europol upozorava da se AI već koristi za proizvodnju propagande i deepfake sadržaja, vrbovanje novih članova i pripremu napada. Tehnologija istovremeno omogućava brže širenje nasilnog sadržaja i priručnika sa uputstvima za ekstremističke aktivnosti.
Evropske vlasti zato pokušavaju da pronađu ravnotežu između zaštite privatnosti građana i potrebe policije da prati pretnje koje se sve više sele u zatvorene digitalne prostore.
Za razliku od ranijih oblika ekstremizma, nova pretnja često nema jasnu ideologiju ni politički cilj. Nasilje samo po sebi postaje sadržaj, sredstvo za dokazivanje i način sticanja statusa - što ga čini posebno teškim za predviđanje i sprečavanje.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
