Ambasadori zemalja članica Evropske unije odložili su odluku o produženju sankcija protiv više od 3.000 ruskih pojedinaca i kompanija. Nova rasprava zakazana je za 9. septembar, svega šest dana pre isteka trenutnih sankcija.
Do odlaganja je došlo nakon što Slovačka nije podržala predlog da se sankcije produže na godinu dana, već je insistirala na dosadašnjem pravilu od šest meseci. Slovačka je takođe predložila da se sa liste sankcionisanih ukloni nekoliko ruskih pojedinaca i organizacija, ali njihova imena nisu objavljena.
Slovačka protiv jednogodišnjeg produženja
Odbor stalnih predstavnika država članica EU (Coreper) u sredu nije uspeo da postigne dogovor o produženju sankcija. Predlog je pokrenula Irska, koja trenutno predsedava Savetom Evropske unije.
Sankcije se odnose na osobe i kompanije koje EU smatra odgovornim za ugrožavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Za njihovo produženje potrebna je saglasnost svih država članica.
Slovačka je zatražila da se zadrži dosadašnji šestomesečni period, umesto novog jednogodišnjeg modela. Slične situacije već su se dešavale u EU, a Mađarska je ranije koristila proces svakih šest meseci kako bi pokušala da izdejstvuje određene ustupke. I Slovačka je u prošlosti odlagala ili blokirala pojedine odluke Unije.
EU priprema novi paket sankcija
Ova situacija dolazi u trenutku kada EU priprema još jedan veliki paket sankcija protiv Rusije. Prema informacijama koje je objavio Politico, novi paket mogao bi da obuhvati još oko 1.600 pojedinaca i kompanija, približno 800 fizičkih i 800 pravnih lica.
Cilj je značajno proširenje postojećih sankcija, a njihovo usvajanje očekuje se sredinom oktobra.
EU je već produžila ekonomske sankcije protiv Rusije do 31. jula 2027. godine. Lideri EU su se u junu dogovorili da ubuduće produžavanje određenih sankcija traje godinu dana, umesto dosadašnjih šest meseci. Time žele da smanje mogućnost da pojedine članice svakih nekoliko meseci blokiraju ili usporavaju proces.
Ponovo se razmatra korišćenje zamrznute ruske imovine
Evropske diplomate trebalo bi ponovo da razgovaraju i o mogućnosti korišćenja zamrznute ruske državne imovine za pomoć Ukrajini.
Švedska, Poljska, Holandija i Španija zatražile su od Evropske komisije da ponovo pokrene predloge koji se odnose na oko 200 milijardi evra ruske imovine koja je trenutno blokirana.
Najveći deo tog novca nalazi se u belgijskoj finansijskoj instituciji Euroclear. Raniji plan da se ta sredstva iskoriste kroz reparacioni zajam vredan oko 210 milijardi evra nije dobio podršku na evropskom samitu prošlog decembra.
Belgijski političar Bart De Vever tada je bio protiv tog predloga, upozoravajući na mogućnost ruskih pravnih tužbi. U međuvremenu je belgijski ministar spoljnih poslova Maxime Prevot nagovestio da bi Belgija mogla biti otvorenija prema toj ideji ukoliko bi pravnu odgovornost i rizik podelile sve članice EU.
Pritisak na evropske zemlje raste u trenutku kada se Ukrajina suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima pred početak zime.
Ukrajini nedostaju milijarde za odbranu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je izjavio da njegovoj zemlji nedostaje oko 23,1 milijarda evra u budžetu za odbranu.
Taj novac je neophodan kako bi Ukrajina mogla da nastavi vojne operacije. Sredstva predviđena za drugu polovinu godine potrošena su ranije, prvenstveno zbog ubrzane nabavke oružja i intenziviranja napada velikog dometa.
Istovremeno, neslaganje oko produženja sankcija pokazuje da unutar EU i dalje postoje različiti stavovi o načinu na koji treba vršiti pritisak na Rusiju i pružati podršku Ukrajini.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
