Sa početkom rata u Ukrajini, vodi se velika polemika šta će biti sa ruskom imovinom, koja je u međuvremenu zamrznuta, a mnoge zemlje sveta su uvele sankcije Rusiji. Članice Evropske unije, među kojima su Švedska, Holandija, Španija i Poljska, traže od Brisela da ponovo razmotri mogućnost korišćenja zamrznute ruske državne imovine za finansiranje Ukrajine.
Kako piše Financial Times, razlog je sve veća zabrinutost da bi se Kijev mogao ponovo suočiti sa ozbiljnim nedostatkom novca.
Prvenstveno je postojao plan da se za finansiranje Ukrajine koja je oštećena u ratu, iskoristi više od 200 milijardi evra imovine ruske centralne banke, zamrznute u EU zbog sankcija, ali je ta ideja veoma brzo propala.
Belgija, u kojoj se nalazi najveći deo te imovine, blokirala je predlog, a grupa država sada priprema pismo Evropskoj komisiji u kojem će zatražiti da ponovo počne da radi na tom rešenju, rekla su za Financial Times četiri izvora upoznata sa sadržajem dokumenta.
Ruska imovina ponovo u fokusu
Od Komisije će tražiti i pojašnjenje da li je ostvaren napredak u pronalaženju drugih pravnih i tehničkih rešenja kojima bi mogao da se zaobiđe belgijski veto.
"Sada je vreme da ponovo otvorimo raspravu o tome kako možemo još više da iskoristimo zamrznutu rusku imovinu u korist Ukrajine, ali i nas samih. To je pravedan i razuman način da osiguramo da Ukrajina može da se brani, a time i cela Evropa", rekla je švedska ministarka spoljnih poslova Maria Malmer Stenergard.
Jedan od izvora je naveo da je reč o "pozivu Komisiji da obavi tehnički posao" potreban za korišćenje te imovine i smanjenje pritiska na ukrajinski budžet. Očekuje se da će pismo biti poslato u četvrtak.
Belgijske dileme ostaju
Belgija je prošle godine blokirala taj plan zbog straha da bi mogla da snosi troškove ako Rusija pokrene pravne postupke i zatraži povrat imovine.
"Još niko nije izneo novi predlog kojim bi se izbegle iste političke prepreke koje su postojale u decembru", rekao je jedan zvaničnik EU upoznat sa internim razgovorima.
Belgija i dalje ima iste dileme kao i prošle godine. Strahuje od mogućih ruskih tužbi i upozorava na rizike po finansijska tržišta ako se posegne za ruskom državnom imovinom.
Poziv na ponovno razmatranje korišćenja zamrznute ruske imovine dolazi u trenutku kada se zaoštrava rasprava o veličini i finansiranju sledećeg sedmogodišnjeg budžeta EU, a članice smatraju da će finansiranje Ukrajine biti deo te novčane raspodele.
Među članicama Evropske unije raste zabrinutost da će Kijevu biti neophodno još novca, jer Rusija nije ublažila napade.
Države članice EU su se u decembru dogovorile da će nastaviti da rade na uspostavljanju takozvanog reparacionog zajma, koji bi se zasnivao na novčanim sredstvima povezanim sa zamrznutom ruskom imovinom.
EU je zamrzla rusku imovinu u prvim danima ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, a Kijev već dugo traži da se ta sredstva iskoriste za finansiranje njegove odbrane.
Prihodi od ruske imovine koja se nalazi u Euroclearu, centralnom depozitorijumu hartija od vrednosti sa sedištem u Briselu, već se koriste za finansiranje zajma Ukrajini vrednog do 50 milijardi evra, dogovorenog 2024. godine.
(EUpravo zato/Index)