Pre par dana srpsku javnost je potresla tragedija u kojoj je u saobraćajnoj nesreći u Kraljevu poginula petogodišnja devojčica. Građane je još više pogodila i razbesnela činjenica da je autom, koji je naleteo na porodicu na pešačkom prelazu, upravljalo lice bez vozačke dozvole.
Pitanje: Dokle više? - pročitali smo i čuli nebrojano puta od tada.
Naime, MUP je saopštio da se sumnja da je A.J. upravljajući vozilom "seat" bez vozačke dozvole, prilikom preticanja udario u putničko vozilo "folksvagen" koje se kretalo iz suprotnog smera, a kojim je upravljao 18-godišnji sugrađanin, nakon čega je prešao na pešačko-biciklističku stazu, gde je udario u drvo, a zatim i u pešake. Tada je teške telesne povrede, opasne po život zadobila petogodišnja devojčica, nakon čega je i preminula, dok su teške telesne povrede zadobile njena 32-godišnja majka i jednogodišnja sestra, koja se nalazila u dečjim kolicima.
I ponovo - zašto?
Generalno, na evropskim putevima svake godine život izgube desetine hiljada ljudi. Samo u Evropskoj uniji tokom 2025. godine poginulo je oko 19.400 ljudi u saobraćajnim nesrećama. Za 2026. godinu još ne postoji konačan zbir za celu Evropu, ali dostupni podaci pokazuju da se tragedije nastavljaju iz dana u dan.
Ni Srbija nije izuzetak.
Prema dostupnim podacima, u prvih šest meseci 2026. godine na putevima Srbije poginulo je 188 ljudi. Iako je to manje nego u istom periodu prethodne godine, svaka od tih 188 smrti je tragedija koja ne može da se svede samo na statistiku.
A onda se dogodi tragedija koja nas ponovo podseti koliko je život krhak.
Ne postoji rečenica koja može porodici vratiti dete, ne postoji ništa što može izbrisati posledice jednog izgubljenog života, i upravo zato ovakve tragedije ne bi trebalo da budu samo još jedna vest koju pročitamo, sa žaljenjem odmahnemo glavom i nastavimo dalje, one moraju da budu upozorenje.
Škola počinje, deca se vraćaju na ulice
Nova školska godina počinje za nekoliko dana. Hiljade dece svakog jutra krenuće pešice, biciklom ili prevozom do škole. Mnoga od njih će svakodnevno prelaziti ulice, prolaziti pored prometnih saobraćajnica i kretati se među automobilima.
Neka deca su mala, nesigurna i još uvek nedovoljno svesna koliko automobil može biti opasan. Zato je sada trenutak da svi usporimo.
Vozači, obratite pažnju na pešačke prelaze! Usporite u blizini škola, vrtića i naselja! Ne gledajte telefon dok vozite! Ne sedajte za volan ako ste pili! Ne pokušavajte da "uhvatite" semafor! Ne pretpostavljajte da će dete postupiti onako kako biste vi postupili!
Dete može istrčati na ulicu, može pogrešiti, može zastati na pešačkom prelazu, može se uplašiti i zato je vozač taj koji mora da bude spreman.
Nekada je dovoljno nekoliko kilometara na sat manje, nekada nekoliko sekundi više pažnje, nekada samo odluka da ne pogledamo telefon. Možda upravo ta odluka nekome sačuva život.
Ne vozimo samo za sebe
Kada sednemo za volan, ne preuzimamo odgovornost samo za sebe.
Tu su putnici u našem automobilu, ljudi u vozilima iz suprotnog smera, pešaci pored puta, biciklisti, motociklisti, deca koja se vraćaju iz škole. Svi oni zavise i od naše odluke.
Zato, pred početak školske godine, apel nije samo: "Vozite pažljivo."
Apel je mnogo jednostavniji: Usporite, gledajte oko sebe, ostavite telefon, poštujte ograničenja, budite posebno oprezni tamo gde ima dece.
Iza svakog statističkog broja nalazi se nečiji sin, ćerka, majka, otac, brat, sestra ili prijatelj, a iza jedne sekunde nepažnje može ostati porodica koja će ceo život pitati kako bi sve izgledalo da je neko samo malo usporio.
Deca se vraćaju u škole. Neka se svi vrate kući.
(M.A./EUpravo zato)
