Mrak je, ne smeš proći ulicom. Previše je bučnih i naizgled pijanih muškaraca, uzimaš telefon i glumiš da razgovaraš. Dobacuju ti, da dobro si čula, ubrzavaš korak, srce lupa sve jače. Mrak je, bojiš se…. Koliko puta je ovaj scenario svaka žena doživela na ulici u svom gradu, u školskom dvorištu, parkiću, dok se vraća iz škole, sa posla ili sa treninga?

Mnogo puta do fizičkog kontakta nije ni došlo, ali i strah i trauma su dovoljne da se o tome govori, skrene pažnja javnosti i radi na prevenciji.

Pre dve nedelje u javnosti je zaživela još jedna platforma koja može biti od pomoći naročito mladim devojkama. Reč je o SafeSteps platformi koja omogućava građanima da potpuno anonimno obeleže mesta na kojima su doživeli verbalno ili fizičko nasilje, diskriminaciju ili se nisu osećali bezbedno. Za sada je dostupna samo na teritoriji Novog Sada, a iza ove priče nalazi se Varvara Lazarević.

“Ideja je sazrevala godinama, kroz moj profesionalni rad, ali i kroz teme kojima se bavim u istraživanju i pisanju. Više od 30 naučnih i stručnih radova koje sam pisala povezani su sa komunikacijama, medijima, ljudskim pravima i odnosom novih tehnologija i društva. Iz svih tih iskustava stalno mi se vraćalo isto pitanje: šta možemo da uradimo sa tehnologijom da ona zaista bude korisna ljudima? Posebno me je zanimala ona vrsta iskustava koja se često ne prijavljuju i ne ulaze ni u kakvu statistiku”, rekla je Lazarević, inače, nekadašnja predsednica Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata i dugogodišnji saradnik sa organizacijom Omladine JAZAS Novi Sad, i dodala:

“Žena koja promeni ulicu kojom ide kući, neko ko ubrza korak kada prođe kroz određeni deo grada, osoba koja nekome šalje poruku da je stigla kući ili koja izbegava određeni prostor, sve su to iskustva koja postoje, ali uglavnom ostaju prećutana, nevidljiva. Safe Steps je nastao iz želje da ta iskustva učinimo vidljivijim i da ih povežemo sa prostorom u kojem se dešavaju”.

Safe Steps je podržan od Metamorphosis Foundacije i CIVICUS kroz Digital Spark program, a platforma je novina u Novom Sadu. Ipak, već u prvim danima se pokazalo da je bila neophodna i potrebna.

“Prvo i najvažnije očekivanje jeste da ljudi saznaju da platforma postoji i da je koriste. Sada smo upravo u toj fazi. Platforma je pokrenuta, prijave korisnika su u toku, a kroz medije i društvene mreže pokušavamo da dopremo do što većeg broja ljudi”, navela je Varvara i istakla:

“Jedna platforma ne može da reši problem nasilja ili nebezbednosti, ali može da pomogne da problem vidimo, razumemo i o njemu razgovaramo na osnovu podataka i iskustava ljudi koji žive u tom gradu. Ako se vremenom pokaže da se određeni prostori više puta prijavljuju kao problematični, onda više ne govorimo samo o pojedinačnom utisku ili iskustvu. Dobijamo obrazac koji može biti osnova za razgovor sa zajednicom I institucijama kako bismo te probleme otklonili. Sledeća faza jeste da Safe Steps prerasta Novi Sad i postaje alat koji može da se koristi i u drugim gradovima Srbije”.

Uključiti institucije

A dok je na nivou Novog Sada, neophodno je uspostaviti saradnju sa lokalnom samoupravom i zajednicom.

“Saradnja sa lokalnom zajednicom je jedan od najvažnijih koraka ovog projekta. Safe Steps nije napravljen da bi nekoga optuživao ili prozivao. Njegova ideja je da pokaže gde građani prepoznaju problem i daje im argumente da pitanja postave donosiocima odluka: šta možemo da uradimo da taj prostor bude bezbedniji i sl.? Ako se, recimo, određena lokacija više puta označava zbog lošeg osvetljenja, uznemiravanja ili nekog drugog problema, to može biti signal lokalnoj zajednici da toj lokaciji treba posvetiti pažnju. To je otvoren prostor za saradnju sa lokalnom samoupravom, javnim službama, školama, fakultetima, organizacijama civilnog društva, ali i samim građanima”, kazala je autorka platforme i pojasnila od kolikog je značaja podrška institucija:

“Građani najbolje znaju kako doživljavaju prostor u kojem žive. Organizacije civilnog društva mogu da prikupe i analiziraju iskustva. Mediji mogu da otvore važne teme za građane i utiču na formiranje javnog mnjenja, dok institucije imaju mogućnost da na osnovu relevantnih informacija preduzmu određene korake. Meni je posebno važno da se promeni perspektiva. Prečesto ženama govorimo šta treba da urade da bi bile bezbedne, od toga da se savetujemo kojim putem da idemo, kada da se vratimo, ili jednostavno 'javi mi se kad stigneš kući' kako bi znale da smo bezbedne. Mnogo ređe se pitamo 'šta možemo da promenimo u prostoru u kojem živimo?' Ako govorimo o bezbednim gradovima, onda moramo da razgovaramo i o odgovornosti društva da takve gradove napravimo”.

Moguće su i neke druge saradnje:

“Tu vidim veliki potencijal. Već sada imamo više od 20 kontakata za različite oblike pomoći: od policije i drugih relevantnih službi do psihološke, savetodavne i specifične podrške. Ali želimo da se ta mreža dalje razvija. Potrebna nam je saradnja sa lokalnom samoupravom, institucijama, organizacijama civilnog društva, školama, fakultetima, omladinskim organizacijama i medijima. Posebno su nam važni mediji, jer bez informisanih građana nema ni dovoljno prijava, a bez dovoljno prijava nema dovoljno podataka da bismo mogli da govorimo o obrascima. Zato sada ulažemo dosta energije upravo u promociju projekta”, kazala nam je Lazarević.

Pomoć psihologa

Psiholozi su dugo u Srbiji smatrani nužnim zlom. Malo ko se usuđivao na razgovor sa nepoznatom osobom, spreman da se ogoli, međutim, kako vreme prolazi, sve češće se traži još jedna seansa kako bi rešili dileme i nedoumice. Ova platforma je prepoznala njihov značaj i uključila ih u sistem.

“Safe Steps ima i taj aspekt podrške. Nakon prijave korisnicima su dostupne informacije o različitim službama i organizacijama kojima mogu da se obrate, u zavisnosti od situacije. Na platformi se nalazi više od 20 kontakata, od policije i drugih relevantnih službi do psihološke, savetodavne i drugih specifičnih oblika pomoći. To mi je bilo veoma važno. Nisam želela da osoba dođe na platformu, ostavi svoje iskustvo i da se tu sve završi. Ako neko prepozna da mu je potrebna pomoć, treba da ima informaciju kome može da se obrati u istom momentu”, istakla je Lazarević i dodala:

“Prijava traje kratko, dostupna je na 20 različitih jezika, potpuno anonimna i bezbedna i automatski je povezana sa pozivanjem određenih brojeva telefona navedenih službi pomoći i podrške”.

“Safe Steps nije zamena za policiju, zdravstvene službe, psihološku pomoć ili druge nadležne institucije. Ako je neko neposredno ugrožen, treba da se obrati odgovarajućoj službi. Platforma ima drugačiju ulogu, a to je da iskustvo učini vidljivim, a korisniku ponudi informaciju o mogućim putevima podrške”.

Koliko žena može da učini za ženu

Samim prijavljivanjem da je neka lokacija mesto na kome ste doživele nepriajtnost, drugim ženama može biti lampica, ona koja govori, ne idi tamo, ili budi oprezna. Bilo koja da se upali, jasno pokazuje da jedna o drugoj brinu.

“Mislim da je to jedna od najlepših ideja Safe Steps-a. Osoba koja ostavi anonimnu prijavu možda nikada neće saznati kome je ta informacija bila korisna. Ali neko drugi će sutra možda pogledati mapu i shvatiti da iskustvo koje je imao nije bilo samo njegovo. To je jedna vrsta solidarnosti koja ne zahteva da se poznajemo. Safe Steps pokušava da promeni još jednu važnu perspektivu: osobu koja je doživela nasilje, diskriminaciju ili se osećala nebezbedno ne posmatramo samo kao žrtvu kojoj je potrebna pomoć, već i kao aktera koji može da doprinese promeni”.

Dobra strana platforme, koja žene dodatno osnažuje, jeste to što je sve anonimno.

“Kada je privatnost zaštićena, osoba ne mora da otkrije bilo koji aspekt identiteta, već deli samo svoje iskustvo i informaciju o problemu. Na taj način iskustvo dobija novu vrednost, ono tad pomože da se prepozna obrazac, učestali problem ili lokacija koja zahteva pažnju. To je za mene suština osnaživanja: ne govorimo osobi samo 'evo kome možeš da se obratiš', već joj dajemo mogućnost da svojim iskustvom doprinese tome da se problem osvetli i da zajedno tražimo način da ga rešimo. Ne mapiramo žene, mapiramo prostore”.

Platforma nije dokazni materijal

Iako je dostupna i javna, Safe Steps platforma nije dokazni materijal, a podaci koji su ostavljeni na njoj na mnogo drugih načina mogu biti korisni i iskorišćeni.

“Ne bih Safe Steps predstavljala kao dokazni materijal u formalnom pravnom postupku. Anonimna prijava na platformi nije zamena za formalnu prijavu ili dokazni postupak. Ali podaci mogu imati drugu vrstu vrednosti. Ako se određena lokacija ponavlja, ako se pojavljuju slični obrasci i ako ih imamo dovoljno da možemo da ih analiziramo, onda možemo dobiti veoma korisnu osnovu za istraživanje, zagovaranje i razgovor sa institucijama. Drugim rečima, platforma može da pomogne da problematičan prostor postane vidljiv. A kada je problem vidljiv, mnogo je lakše pitati ko može i treba da ga rešava”, istakla je Varvara i priznala da je cilj da se platforma proširi na celu državu:

“Ali mislim da je važno da prvo dobro razumemo kako platforma funkcioniše u lokalnoj zajednici. Novi Sad je početak, ne kraj. Mapa daje mogućnost mapiranja iskustva i u drugim delovima naše zemlje, te pozivamo vaše čitaoce da podele svoja iskustva na različitim lokacijama. Želimo da vidimo kakve će prijave stizati, koje će se lokacije izdvajati, kako će građani koristiti platformu i kako će reagovati institucije i organizacije. Ako se pokaže da model funkcioniše, prirodan sledeći korak jeste širenje na druge gradove, a potom i na nacionalni nivo. Volela bih da jednog dana možemo da pogledamo Srbiju kroz podatke građana i da vidimo ne samo gde postoje problemi, već i gde su pomaci napravljeni”.

U Beogradu postoji Mapa seksualnog uznemiravanja, saradnja je neophodna

“Mislim da je saradnja upravo ono što nam je potrebno. Ne treba da imamo više inicijativa koje rade istu stvar, a da međusobno ne razgovaraju. Ako neko već ima iskustvo, podatke, metodologiju ili razvijenu mrežu podrške, to je resurs koji treba koristiti.
Safe Steps ima svoju specifičnu funkciju i digitalni pristup, ali ne mora da postoji izolovano od drugih inicijativa. Volela bih da razgovaramo sa kolegama koji su radili na Mapi seksualnog uznemiravanja i drugim sličnim projektima i vidimo gde možemo da povežemo iskustva, znanje i podatke. Na kraju, nije važno ko je napravio koju mapu. Važno je da imamo što bolju sliku problema i da ta slika dovede do konkretnih promena”.

Cilj platforme

I ovaj projekat ima jasan cilj – najvažnija je bezbednost žena. Najvažnije je da kada izađe na ulicu, kada napusti stan i dvorište, ne drhti. Da kada prolazi kroz mračan parkić ne drži telefon u ruci sa pripremljenim brojem za poziv.

“Želim da dođemo do trenutka kada žena ne mora da razmišlja da li sme sama da prođe određenom ulicom, kada neće morati da drži ključeve u ruci kao sredstvo za odbranu ili da se javlja nekome da je stigla kući. Ne mislim da jedna platforma može to da promeni preko noći, ali mislim da možemo da počnemo da menjamo način na koji sagledavamomo probleme. Ne želimo da žene, devojke i druge osobe zbog osećaja nebezbednosti sužavaju svoj život i svoje kretanje. Želimo da zajedno osvetlimo probleme i učestvujemo u njihovom rešavanju”, istakla je Varvara i zaključila:

“Safe Steps pokušava da osobu koja je doživela nasilje, diskriminaciju ili nebezbednost ne posmatra samo kao žrtvu kojoj je potrebna pomoć, već i kao aktera promene. Kada je privatnost zaštićena, osoba deli samo svoje iskustvo i time dobija mogućnost da pomogne da se prepozna širi problem. Jedna osoba može da ukaže na problem. Više ljudi može da pokaže da problem postoji. A onda zajedno možemo da razgovaramo sa onima koji mogu da ga rešavaju. Safe Steps nije kraj prijave. To je početak razgovora. Anonimno, bezbedno, sigurno, SafeSteps”.

(EUpravo zato)