Danski zvaničnici su uvereni da znaju kako bi Donald Tramp mogao da preuzme kontrolu nad Grenlandom. U jednoj objavi na društvenoj mreži Truth Social, predsednik SAD je napisao da je danska teritorija sada američki "protektorat".
Budući da ni Danska ni njeni evropski saveznici nemaju vojnu silu da spreče Sjedinjene Države u potencijalnom zauzimanju ostrva, prilično su nemoćni. U situaciji gde vodeća članica NATO-a polaže pravo na suverenu teritoriju druge članice, savez je paralizovan.
Nakon hapšenja venecuelskog predsednika Nicolasa Madura i Trampovog naknadnog insistiranja da Sjedinjene Države sada rukovode Venecuelom, pretnje upućene Grenlandu zvuče sve ozbiljnije.
Mesecima su Danci zabrinuto razmatrali drske najave Trampove administracije o aneksiji Grenlanda, bilo silom ili pokušajem da se lokalno stanovništvo od oko 56.000 ljudi pridobije obećanjima o budućim rudarskim poslovima. Sada ti strahovi eskaliraju.
Ubrzo nakon što su američke snage zarobile Madura, Kejti Miler, bivša zvaničnica Bele kuće i supruga visokog Trampovog savetnika Stivena Milera, objavila je na Iksu mapu Grenlanda prekrivenu američkom zastavom uz natpis "USKORO".
Danski zvaničnici su bili besni, ali i duboko uznemireni. Sledećeg jutra je Tramp u intervjuu za The Atlantic ponovo potvrdio svoje namere.
"Grenland nam je potreban, apsolutno", rekao je.
Premijerka Danske: Treba ga shvatiti ozbiljno
Evropski lideri su godinama umanjivali Trampove ekspanzionističke izjave i nastojali da ih ignorišu. Ali, to se promenilo nakon Venecuele. Danska premijerka Mete Frederiksen poručila je da se Trampove pretnje više ne mogu olako shvatati.
"Nažalost, mislim da američkog predsednika treba shvatiti ozbiljno kada kaže da želi Grenland", rekla je za dansku javnu televiziju DR.
Iako su američki zvaničnici i Trampovi saveznici umanjivali mogućnost vojne akcije, sam Tramp nikada nije isključio upotrebu sile.
Stiven Miler je rekao za CNN da vojna akcija ne bi bila potrebna jer "niko neće da ratuje protiv SAD-a zbog Grenlanda", dodajući da teritorija "treba da pripada Sjedinjenim Državama". Ipak, ako bi američke snage zaista ušle na tu teritoriju, NATO bi se, prema oceni evropskih zvaničnika, praktično raspao istog trenutka.
"Ako Sjedinjene Države napadnu drugu članicu NATO-a, to bi bio kraj", rekla je Frederiksenova.
Nemački šef diplomatije Johan Vadeful je podsetio da Grenland spada pod član 5 NATO-a, prema kojem je napad na jednu članicu napad na sve.
"Grenland je deo Kraljevine Danske. A budući da je Danska članica NATO-a, Grenland u načelu takođe spada pod kolektivnu odbranu", rekao je.
Jedan Evropljanin je bio još direktniji: "Nećemo moći da odbranimo Grenland. Vi se šalite".
Podrška Trampu na Grenlandu postoji, ali je ograničena
Trampove pristalice su oduševljene američkom operacijom u Venecueli. Jedan od njih je i Jorgen Boasen sa Grenlanda. Kako je rekao za The Atlantic, Trumpov interes vidi kao "veliku priliku i novi početak" za ostrvo.
Boasen, poznat po MAGA kapama i majicama s Trampovim likom, tvrdi da Grenlanđani žele nezavisnost od Danske i od "danskih elita" koje, kako kaže, ne govore lokalni jezik niti razumeju kulturu.
Ipak, ankete ne pokazuju široku podršku ovakvim idejama. Boasen tvrdi da se mnogi plaše da javno iskažu stav zbog mogućih profesionalnih i političkih posledica.
"Tramp je čuo da ljudi pate. On je naš spasitelj u ovom trenutku", uveren je Boasen.
Lideri EU su oštro reagovali. Britanski premijer Kir Starmer je izjavio da "o budućnosti Grenlanda mogu odlučivati samo Grenland i Kraljevina Danska". Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro je poručio da "Grenland nije ni na prodaju ni za otimanje".
Pritisak preko Ukrajine i strah od američke odmazde
Rufus Giford, bivši američki ambasador u Danskoj, rekao je za The Atlantic da su Danci zbunjeni Trampovim stvarnim namerama. Prema njegovoj proceni, najizglednije je da Tramp koristi američke bezbednosne garancije Ukrajini kao pritisak na evropske zemlje, uključujući Dansku, kako bi prihvatile američke planove za Grenland.
On je dodao da su se lideri NATO-a dugo suzdržavali od jasnog protivljenja Trampovim teritorijalnim ambicijama zbog straha da bi mogao da uzvrati smanjenjem podrške Ukrajini, uključujući razmenu obaveštajnih podataka i isporuku oružja.
"Mislite da blefiramo?"
Operacija u Venecueli, zaključuje The Atlantic, pokazala je da je Tramp spreman da potkrepi svoje zahteve vojnom silom. Ljudi bliski predsedniku tvrde da je oduševljen uspehom intervencija u Iranu, Nigeriji i Venecueli i da se neće ustručavati da ponovo posegne za silom ili barem pretnjom sile.
"Neka se muče", rekao je jedan Trampov saveznik za The Atlantic.
"Možda ćemo ga uzeti, možda ne. Ali nakon onoga što se dogodilo u Karakasu, želite li stvarno da proveravate da li blefiramo?"
Zapadne diplomate i bezbednosni zvaničnici s kojima je razgovarao The Atlantic upozoravaju da bi vojno prisvajanje savezničke teritorije imalo teške posledice po transatlantske odnose. Danski poslanici ističu da je cela ideja apsurdna jer bi SAD sve svoje bezbednosne ciljeve mogao da ostvari saradnjom s Danskom, saveznikom koji je i tokom Hladnog rata omogućio američko vojno prisustvo na ostrvu.
"Malo američkih vojnika bi ovde preživelo nedelju dana"
"Ako Amerikanci žele novu bazu, neka samo kažu gde", rekao je jedan danski poslanik. "Ako žele radar, mogu da ga postave", dodao je.
Na kraju, Danci odgovaraju i na Trampovo ruganje psećim zapregama.
Upravo ta elitna jedinica, poznata kao Sirius Patrol, decenijama patrolira nemilosrdnim arktičkim uslovima i obavlja posao koji bi malo koja vojska na svetu mogla da izdrži. "Vrlo malo američkih vojnika bi preživelo tamo nedelju dana", poručio je jedan danski političar.
(EUpravo zato/The Atlantic/Index.hr)
