Danska će ove nedelje uvesti potpunu zabranu letova civilnih dronova dok se Kopenhagen priprema za sastanak Evropske unije na visokom nivou, meru za koju vlasti kažu da je potrebna da bi se razjasnila zabuna i smanjili rizici nakon niza neobjašnjivih upada u danski vazdušni prostor.
Odluka, koju je objavilo Ministarstvo saobraćaja, usledila je nakon niza registrovanih dronova od 22. septembra, što je primoralo na privremeno zatvaranje nekoliko aerodroma i izazvalo spekulacije o ruskom mešanju, što su navodi koje Moskva snažno poriče.
Eliminisanje rizika
Šefovi država i vlada EU sastaće se na neformalnom sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu 1. i 2. oktobra, pod danskim predsedavanjem Savetom EU, kako bi razgovarali o tome kako ojačati zajedničku evropsku odbranu i podršku Ukrajini. Lideri će se vratiti na obe teme na sledećem sastanku Evropskog saveta 23. i 24. oktobra 2025. godine.
Ministar saobraćaja Tomas Danijelsen rekao je da će se mera primenjivati od 29. septembra do 3. oktobra, pokrivajući celu nedelju sastanka lidera EU.
"Zatvaranjem vazdušnog prostora za sve civilne dronove, eliminišemo rizik da se neprijateljski dronovi zamene za legitimne i obrnuto", rekao je on.
Prema navodima ministarstva, kršenje zabrane može da izazove novčane ili zatvorske kazne do dve godine.
Ministar pravde Peter Humelgard dodao je da je zabrana osmišljena da oslobodi bezbednosne resurse.
"Policija je u stanju visoke pripravnosti i naše vlasti moraju usmeriti svoje snage tamo gde su najpotrebnije, da zaštite Dance i naše goste", objasnio je. Ovaj potez, naglasio je, sprečio bi organe za sprovođenje zakona da troše napore na dronove koji ne predstavljaju bezbednosnu pretnju.
Masovna aktivnost dronova
Vlasti kažu da je policija primila više od 500 prijava građana o sumnjivoj aktivnosti dronova od kraja septembra. Većina je odbačena kao nevažna, ali je nekoliko incidenata dovelo do drastičnih mera. Uveče 22. septembra, operacije na aerodromu u Kopenhagenu su obustavljene na četiri sata nakon što su dva do tri velika drona viđena kako lete u blizini, sa upaljenim i ugašenim svetlima pre nego što su nestali.
Prekid je doveo do kašnjenja, preusmeravanja i otkazivanja letova. Premijerka Mete Frederiksen opisala je epizodu kao "ozbiljan napad na kritičnu infrastrukturu Danske" i rekla da se ne može isključiti učešće Rusije. Slični poremećaji dogodili su se istog dana u Oslu, gde je aerodrom u norveškoj prestonici bio zatvoren zbog viđenja dronova.
Dva dana kasnije, nova aktivnost dronova je otkrivena u blizini aerodroma Olborg, gde se nalazi danska flota C-130 Herkules i jedinica specijalnih snaga Jegerkorps, kao i u južnom Jitlandu blizu Esbjerga, Skridstrupa i Sonderborga, lokacija povezanih sa danskim operacijama lovaca F-16. Ministar odbrane Troels Lund Poulsen upozorio je da obrazac incidenata "izgleda sistematski" i da predstavlja "hibridni napad".
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala je situaciju direktnom pretnjom po kritičnu infrastrukturu Evrope, obećavajući da će Evropa odgovoriti "snagom i odlučnošću". Generalni sekretar NATO-a Mark Rute takođe je izrazio solidarnost, rekavši da Alijansa sarađuje sa Danskom na zaštiti ključnih sredstava.
Frederiksen je otišla dalje, rekavši da se Danska već suočava sa početnim fazama hibridnog ratovanja.
"Svedoci smo sajber napada, dronova, sabotaža. Mislim da je ovo samo početak onoga što nas čeka", rekla je 25. septembra.
(EUpravo zato)
