Svetski lideri okupljaju se u Njujorku povodom "Nedelje na visokom nivou" Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGA), čije je otvaranje zakazano za utorak.
Za evropske zemlje, ključne teme ovogodišnjeg zasedanja biće: priznanje palestinske države, sankcije Iranu, reforma UN, rat u Ukrajini, klimatski ciljevi, ciljevi održivog razvoja i humanitarne krize.
Zasedanje Generalne skupštine UN započelo je 9. septembra i trajaće do 27. septembra.
Predstavnici svih 193 zemlje članice, kao i dve zemlje posmatrača, Vatikan i Palestina, obratiće se tokom sesije, često na nivou šefova država.
Palestinska delegacija ove godine verovatno neće prisustvovati lično, nakon što je Stejt department SAD odbio da izda vize palestinskim zvaničnicima, uključujući i predsednika Mahmuda Abasa, pozivajući se na "kršenje prethodnih obaveza".
Umesto toga, očekuje se njihovo učešće putem video-linka.
Ukrajina i Iran u vrhu agende
Rat u Ukrajini i dalje ostaje jedna od ključnih tema. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratiće se u sredu, u trenutku kada se invazija Rusije približava četvrtoj godini.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov trebalo bi da govori u subotu, zamenjujući predsednika Vladimira Putina.
Očekuje se i nastavak debate o ponovnom uvođenju međunarodnih sankcija Iranu.
Proces rešavanja spora, koji su pokrenule Nemačka, Francuska i Velika Britanija (takozvane E3 zemlje), ističe u četvrtak.
One predlažu šestomesečni okvir za diplomatsko rešenje. U međuvremenu, Savet bezbednosti UN odbacio je nacrt rezolucije za trajno ukidanje sankcija Iranu.
Evropske sile zahtevaju povratak UN inspektora u Iran i ponovno uključivanje SAD u nuklearne pregovore. Iran negira bilo kakvu nameru da razvije nuklearno oružje.
Nuklearna tenzija dodatno je pojačana nakon junske vojne ofanzive Izraela na Iran, kada su meta bili političari, vojni lideri, naučnici i nuklearni objekti. SAD su ubrzo intervenisale preciznim napadima na tri glavna nuklearna postrojenja u Iranu.
Bivši predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su napadi "uništili" iransku nuklearnu infrastrukturu. Izrael je tvrdio da je time iranski program vraćen godinama unazad, dok je vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, te tvrdnje nazvao "ozbiljno preuveličanim".
Palestina u fokusu: sve veći broj priznanja
Jedna od centralnih tema biće priznanje palestinske države.
Globalni pritisak na Izrael raste zbog rata u Gazi koji ulazi u drugu godinu i zbog humanitarne katastrofe koja se širi. Kritike su upućene i zbog izraelske politike na Zapadnoj obali i širenja ilegalnih naselja.
U tom svetlu, više zemalja, među kojima su Francuska, Belgija i Malta, najavile su da će danas i zvanično priznati Palestinu.
Isti korak već su učinile Velika Britanija, Australija i Kanada, u koordinisanoj inicijativi zemalja Komonvelta, uprkos protivljenju SAD i Izraela.
Portugal je takođe u nedelju potvrdio priznanje Palestine, uoči samita u UN. Očekuje se da će ovaj talas priznanja izazvati oštru reakciju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji će se obratiti Generalnoj skupštini u petak.
Klimatske obaveze i Pariski sporazum
Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, planira u sredu da okupi potpisnike Pariskog klimatskog sporazuma kako bi ažurirali svoje Nacionalno utvrđene doprinose (NDCs) - nacionalne planove za smanjenje emisije ugljen-dioksida i prelazak na čistu energiju.
Pariski sporazum iz 2015. obavezuje zemlje da redovno ažuriraju svoje ciljeve, s ambicijom da se globalno zagrevanje ograniči na ispod 2°C, a po mogućstvu na 1.5°C u odnosu na predindustrijski nivo.
Reforma UN: Manji budžet, veće ambicije
Još jedna važna tema biće reforma UN, poznata kao "UN80 inicijativa", pokrenuta u martu zbog ozbiljne finansijske krize u organizaciji.
UN očekuje više od 500 miliona dolara manjka u redovnom budžetu, što bi moglo dovesti do smanjenja budžeta za 15% i broja zaposlenih za 19% u 2026. godini.
Problem je dodatno pogoršan zbog politike Donalda Trampa, koji po povratku na mesto predsednika SAD nije izvršio nijednu uplatu prema UN. SAD tradicionalno pokrivaju oko 22% budžeta UN.
Revidirani budžet za 2026. godinu sada iznosi 3,24 milijarde dolara, u poređenju sa 3,7 milijardi prethodne godine.
Gutereš je izjavio da je cilj UN80 inicijative da "organizaciju učini agilnijom, efikasnijom i sposobnijom da odgovori na globalne izazove u uslovima sve ograničenijih sredstava".
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
