Svetski dan srca prvi put je počeo da se obeležava 2000. godine. Glavni cilj je bio da se ljudi širom sveta informišu o činjenici da je bolesti srca i krvnih sudova (KVB) vodeći uzrok smrti.
Četvrt veka kasnije, situacija po ovom pitanju nije mnogo bolja. Podaci pokazuju da svake godine u svetu umre 20,5 miliona ljudi usled neke od bolesti srca i krvnih sudova. Prema pojedinim procenama, do 2030. godine taj broj će dostići 23 miliona.
Statistika vezana za Srbiju ukazuje na to da je tokom 2023. godine broj umrlih od KVB iznosio 48.277 i predstavljao skoro polovinu (49,7 odsto) smrtnih slučajeva.
Višedecenijska istraživanja doprinela su razumevanju nastanka i ključnih faktora rizika KVB, što je dalje rodilo ideju o prevenciji, odnosno uopšteno govoreći, o upražnjavanju zdravog načina života.
Prevencija
Svetska federacija za srce navodi da se više od 80 odsto prevremenih smrti od srčanih bolesti može sprečiti kontrolom pušenja, ishrane i fizičke aktivnosti. Što znači da najveći deo rizika potiče od faktora na koje možemo uticati.
Najvažniji promenljivi faktor rizika je hipertenzija, često bez simptoma, koja pogađa gotovo polovinu odraslog stanovništva u Srbiji. Pušenje udvostručuje rizik od srčanog i moždanog udara, dok se njegovim prestankom taj rizik značajno smanjuje. Dijabetes takođe višestruko povećava verovatnoću KVB.
Nedovoljna fizička aktivnost, loša ishrana bogata mastima, šećerom i solju, kao i gojaznost i povišen holesterol dodatno doprinose razvoju bolesti srca i krvnih sudova.
Pored svega navedenog, postoje i nepromenljivi faktori rizika - oni na koje ne možemo uticati - a to su starost, pol i genetska predispozicija, koji zahtevaju češće kontrole i pažljivije praćenje zdravlja.
Prevencija podrazumeva zdravu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja i redovne kontrole kod doktora. I pored toga što postoje faktori rizika na koje ne možemo uticati, može se reći da briga o srcu počinje svakodnevnim izborima i da mnogo toga zavisi i od pojedinca.
(EUpravo zato/IZJZV)
