Nemačka startap kompanija u oblasti odbrane Helsing juče je predstavila novi autonomni borbeni dron, pridruživši se trci za razvoj autonomnih sistema koji mogu da deluju u rojevima ili da lete zajedno sa lovačkim avionima sa posadom i da preoblikuju budućnost ratovanja.
Kompanija je predstavila model pune veličine, nazvan "CA-1 Evropa", sa karakterističnim V-repom u svojim objektima u blizini Minhena. Planira da izvrši svoj prvi probni let 2027. godine, a dron bi mogao biti spreman za vojnu upotrebu u naredne četiri godine.
Trka sa velikim igračima
Helsing je najnovija tehnološka kompanija koja pokušava da se učvrsti među glavnim proizvođačima oružja u konkurenciji sa velikim odbrambenim kompanijama. Ovo odražava rastuću ulogu veštačke inteligencije na bojnom polju i rastuću potrebu za brzinom i obimom.
"CA-1 Evropa" spada u kategoriju bespilotnih borbenih letelica koje su jeftinije i zamenljivije od lovačkih aviona, a vazduhoplovne snage sve više računaju na njih.
Najveći evropski startap u oblasti odbrane
"Veštačka inteligencija menja sve u mnogim oblastima života, uključujući i odbranu. A ono što ona u osnovi omogućava jeste autonomija", rekao je za Rojters suosnivač Gundbert Šerf.
Kompanija kaže da će dron kojim upravlja veštačka inteligencija moći da deluje samostalno, u grupama sa drugim dronovima ili pod komandom borbenih aviona u takozvanoj formaciji "krilni čovek".
Prošle godine, američko ratno vazduhoplovstvo je izabralo startap proizvođača dronova Anduril i Reaper, General Atomics, da razvije prvu flotu "Kolaborativnih borbenih aviona" (CCA), sposobnih za misije kao što su ometanje ili obmanjivanje protivnika. U junu je Airbus predstavio sopstveni koncept drona dizajniran da prati borbene avione kao što je Eurofighter Typhoon.
Helsing je najavio investicije od stotina miliona evra u saradnji sa neimenovanim evropskim kompanijama. Nisu želeli da otkriju koje oružje bi dron mogao da nosi ili koliko bi koštao, osim što su rekli da bi to bio "delić" cene konvencionalnog borbenog aviona.
Pomoć iz iskustva iz vazduhoplovne industrije
Dizajn je predstavljen u hangarima kompanije Grob, proizvođača lakih aviona koga je Helsing kupio u junu. Grob proizvodi lake vojne trenažne avione sa propelerima koje koristi oko 14 zemalja, a veličine su uporedive sa trenutnim konceptima "krilnih ljudi" i teže između tri i pet tona.
Iako startapovi ističu prednosti poput agilnosti u odnosu na tradicionalne proizvođače, postoje sumnje da li mogu dovoljno brzo i jeftino da savladaju složene procese proizvodnje aviona, a zatim da ih plasiraju na tržište u velikim serijama.
"Jedan od načina bio je da se kupi proizvođač sa iskustvom i možda inovativnim pristupom. Ali i dalje postoji veliki skok od onoga što Grob radi do potpuno razvijenog CCA sistema", rekao je Daglas Bari, viši saradnik za vojno-vazduhoplovnu industriju u IISS-u.
Brzi razvoj nakon invazije na Ukrajinu
Helsing je osnovan 2021. godine, uz podršku osnivača Spotify-a, Danijela Eka. U početku su razvijali softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji za odbrambenu industriju, ali su prešli na razvoj dronova nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Od tada su prikupili više od milijardu dolara od investitora, uključujući i Saab, što ih čini najvećim evropskim startapom u oblasti odbrane sa procenjenom vrednošću od 12 milijardi dolara, prema podacima Dealroom-a. Po kursu od 26. septembra 2025. godine, to iznosi oko 857 miliona evra prikupljenih investicija i približno 10,3 milijarde evra procenjene vrednosti.
Isporuke Ukrajini
Analitičari upozoravaju da kompanija još uvek nije pokazala značajne rezultate na terenu. Do sada su isporučili 2.000 dronova HF-1 Ukrajini od ukupno 4.000 naručenih, od kojih su neki napravljeni od lokalnih komponenti.
U februaru je Helsing objavio da je započeo proizvodnju 6.000 sopstvenih borbenih dronova HX-2 za Ukrajinu. Na pitanje koliko ih je već isporučeno, Šerf je odgovorio da se HX-2 još uvek testira i da će biti predstavljen "u veoma bliskoj budućnosti".
(EUpravo zato/Index)
