U septembru ove godine se navršava deset godina od usvajanja globalne razvojne agende UN - Agenda 2030, na čije sprovođenje se Srbija obavezala potpisivanjem rezolucije UN "Transformacija našeg sveta: Agenda za održivi razvoj do 2030".
Pet godina pre isteka ovog ambicioznog globalnog plana, pred Srbijom su mnogobrojni izazovi uprkos pomacima, zaključeno je na četvrtoj godišnjoj konferenciji Platforme "Održivi razvoj za sve", pod nazivom "Decenija Agende 2030 u Srbiji: Napredak, dostignuća i perspektive".
Pored desetogodišnjice Agende 2030 u Srbiji, na konferenciji je bila obeležena i peta godišnjica postojanja Platforme "Održivi razvoj za sve", koja okuplja sedam organizacija civilnog društva iz Srbije - Fondacija Ana i Vlade Divac, Centar za visoke ekonomske studije, Beogradska otvorena škola, Fondacija Centar za demokratiju, Asocijacija za razvoj održivih zajednica, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Smart Kolektiv. Platforma se realizuje uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, kao deo šireg projekta Reforma javnih finansija – Agenda 2030, koji u Srbiji sprovodi GIZ.
"Pre pet godina, kada je osnovana Platforma, naša vizija je bila jednostavna i jasna – da okupimo ključne aktere iz svih sektora društva kako bismo pokrenuli dijalog sa donosiocima odluka o razvojnim prioritetima. U osnovi te vizije bila je ideja da niko ne treba da bude izostavljen i da se izgradi inkluzivnija i održivija budućnost Srbije. Za pet godina smo postigli značajna dostignuća, ali shvatamo da je pravi rad na ostvarivanju ciljeva održivog razvoja dugoročan proces", rekao je Rihard Koli, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske.
Afirmacija ciljeva održivog razvoja
Platforma je posvećena afirmaciji ciljeva održivog razvoja i to kroz društveni dijalog i zagovaranje ka snažnijem povezivanju ovih ciljeva sa razvojnim prioritetima Srbije.
Posebna vrednost Platforme je to što u dijalog oko definisanja prioriteta i javnih politika uključuje sve značajne aktere društvenog života u Republici Srbiji kao što su javni, privatni, poslovni sektor, akademska i istraživačka zajednica, profesionalna udruženja, mediji i drugi.
Platforma deluje kroz tri stuba - socijalni, ekonomski i stub zaštite životne sredine, u skladu sa trima dimenzijama održivog razvoja, a sadrži i važnu komponentu koja pospešuje intenzivniju saradnju sa poslovnom zajednicom.
Kako je rekla Džudit Hofman, šefica razvojne saradnje u Ambasadi Savezne Republike Nemačke u Srbiji, platforma za održivi razvoj uspešno usklađuje razvoj Srbije sa globalnim ciljevima Agende 2030, koristeći inkluzivan pristup koji uključuje više zainteresovanih strana.
"Ono što Platformu čini jedinstvenom je njen inkluzivan pristup koji uključuje više zainteresovanih strana. Ova raznolikost perspektiva jača i razumevanje i akciju. Platforma je takođe podržala i ponovno uspostavljanje Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030 i promovisala uključivanje civilnog društva u nadgledanje mehanizama, podsticanje transparentnosti, odgovornosti i inkluzivnosti", rekla je Hofman.
Značajne zagovaračke inicijative
Prema rečima Ane Košel. direktorke Fondacije Ana i Vlade Divac, oni kao organizacija snažno veruje da ciljevi održivog razvoja ne smeju ostati samo deo međunarodnih dokumenata, već moraju biti prisutni i primenjivani na lokalnom nivou.
"Zbog toga smo posebnu pažnju posvetili lokalizaciji Agende 2030. U prethodnom periodu, Platforma je aktivno podržavala lokalne samouprave u izradi razvojnih planova, ali i učestvovala u davanju komentara i predloga za nacionalne strateške dokumente, u cilju njihove veće usklađenosti sa principima održivog razvoja", rekla je Košel.
Prethodnih godina Platforma je pokrenula više značajnih zagovaračkih inicijativa na nacionalnom nivou, uključila 30 opština u rad kroz proces međuopštinske razmene i saradnje, podržala aktivnosti organizacija civilnog društva kroz Fond za održivi lokalni razvoj i realizovala proces socijalnog mapiranja u 5 opština/gradova, te objavila četvrti po redu Monitoring izveštaj, kojim se, na jedinstven i sveobuhvatan način, prati realizacija ciljeva održivog razvoja.
Učesnici konferencije, među kojima je bilo predstavnika javnih institucija, organizacija civilnog društva, privatnog sektora, akademske zajednice, agencija Ujedinjenih nacija, ambasada i drugih ključnih aktera, složili su se da je usklađivanje planskih dokumenata i pravnog okvira s Agendom 2030 kao i uspostavljanju institucionalnih mehanizama i mehanizama koordinacije i mehanizmima za praćenje napretka i izveštavanje složen proces ali i neophodan kako bi Srbija svoj napredak uskladila sa ciljevima Agende 2030 na koju se obavezala.
(EUpravo zato)
