Ilija Mijatović iz Šušnjara, nedaleko od Banjaluke, posle tri godine konverzije, dobio je organski sertifikat za rakiju od krušaka.
Sertifikaciju je sprovela kuća iz Subotice, a to nije bio nimalo lagan proces.
Potrebno je ispuniti dosta uslova, počevši od toga da ne smeju da se upotrebljavaju fungicidi i insekticidi.
Samim tim, ko zna koliko puta je kosio travu jer herbicidi ne smeju da se koriste u proizvodnji, a prethodna godina je bila kišovita i vlažna.
"Nisam imao veliki rod krušaka ove godine jer je bilo i mraza i kiše, vlage. Pravim je od viljamovke. Kad god opršćem voće, u roku od nekoliko sati, padala je kiša. Tako je bilo do avgusta, ali isplatilo se na kraju", ispričao je Mijatović prošle godine.
On godišnje proizvede od 1.000 do 1.500 litara rakije i proda je do početka naredne berbe. Određene količine izvozi i u Nemačku, tačnije okolinu Štutgarta, gde je prodaje našim gastarbajterima.
"Registrovan sam u Upravi za indirektno oporezivanje jer izvozim rakiju, samostalni sam preduzetnik, za razliku od mnogih koji proizvode rakiju, a ne plaćaju obaveze prema državi. Dažbine nisu male, ali naš narod i dalje nema dovoljno sluha za one koji sve plaćaju državi. Gledaju u svaku marku, iako na tržištu postoji dosta rakija svakakvog kvaliteta", ističe Mijatović.
Od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske dobio je podsticaj po hektaru površine, a sa šljivama, ima nešto više od dva hektara, kao i podsticaj za sertifikat. Jedan je od retkih koji ima i rakiju sa kruškom u flaši.
"Svake godine, u proleće, postavim oko 500 flaša na stabla, kada su plodovi veličine lešnika. Usavršio sam se s godinama, neki otpadnu, ali ostane barem 350 flaša sa kruškom unutra, koji rastu sve do berbe. Onda čistim flaše i sipam rakiju, kada je ispečem, ide u flaše. Ima i smešnih situacija pa ljudi i dalje ne veruju da flaše nemaju dno koje se može otvoriti", naglašava Ilija.
Ekološka rakija za gastarbajtere
Prema njegovim rečima, kruška je i ove godine dobro rodila što znači da će biti i rakije sa plodom u flaši.
Mijatović mesec dana nakon oplodnje krušaka kroz grlić flaše provlači plodove veličine malo većeg lešnika.
Zatim vezicama veže bocu za granu i obilazi zasad barem mesec dana, da vidi da li je plodić u boci otpao. Ako ne otpadne, onda će većina plodova ostati u njoj i narasti do berbe. Kada ispeče rakiju, uliće je u boce sa takvim, manjim ili većim plodovima.
Važno je naglasiti da je to ekološka rakija sa ekološki proizvedenim plodom kruške. Jednu bocu u Nemačkoj prodaje za 25 evra.
"Veći deo viljamovke bez ploda sam prodao u Nemačkoj, a manji ovde kod nas. Sreća da je ove godine rodila kruška i biće ponovo rakije. Imam protivgradnu mrežu, navodnjavanje i svoj kotao. Viljamovka je opala u zadnje vreme, ali biće je više nego prošle godine. Fatel je podbacio zbog mrazeva, a Konferans i Santa Marija su baš dobro rodili", poručio je Mijatović za Agroklub.
Kako i EU može pomoći?
Ukoliko želite da poboljšate svoju proizvodnju ili planirate da se bavite sličnim poslovima, EU vam može pomoći brojnim konkursima i fondovima.
Jedan od njih je IPARD program, dobro poznat poljoprivrednicima u Srbiji. Do sada, oko 1.300 poljoprivrednika iskoristilo je bespovratna sredstva koja EU dodeljuje za unapređenje ruralnog razvoja.
Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.
Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.
Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba.
Kako sve Evropska unija može da pomogne investiranjem u vaš biznis, možete pronaći na sajtu www.eumogucnosti.rs.
(EUpravo Zato/Agroklub)
