Veliki broj kontakata, razmena iskustava i znanja, upoznavanje druge poslovne, ali i žvotne kulture – samo su neke od prednosti koje pruža evropski program za razmenu preduzetnika Erasmus za mlade preduzetnike.

Srbija je, pored 38 drugih evropskih zemalja, deo ovog programa takođe, što u praksi znači da srpski preduzetnici mogu da odu u neku od zemalja članica Evropske unije i da tamo rade od jednog do šest meseci u nekoj od malih i srednjih kompanija koje učestvuju takođe u programu.

U martu 2024. ove godine obeležavaju se dva jubileja ovog programa. Prvi je 15 godina od realizacije programa, a drugi deset godina programa u Srbiji.

Vladimir Nikić, predstavnik Poslovnog inkubatora, organizacije koja je posrednik između Evropske unije i učesnika iz naše zemlje, otkriva za EUpravo zato pojedinosti. Kako kaže, ovaj program koji je deo Jedinstvenog tržišta Evropske unije (Single Market), pre svega odlikuje jasnost ciljeva programa, jednostavnost u implementaciji i benefiti za sve učesnike.

undefined
Ustupljena fotografija/Poslovni inkubator u Novom Sadu Vladimir Nikić, predstavnik Poslovnog inkubatora, organizacije koja je posrednik između Evropske unije i učesnika iz Srbije

Važno je istaći da program Erasmus za mlade preduzetnika nije isto što je Erasmus + program. Takođe, reč "mladi" u nazivu programa Erasmus za mlade preduzetnike ne označava starost učesnika, već iskustvo bavljenja biznisom. Da bi neko učestovovao u programu kao mladi preduzetnik, treba da ima manje od tri godine preduzetničkog iskustva, dok domaćin treba da ima više od tri godine ukupnog poslovanja.

"Program je počeo sa implementacijom u Srbiji 2014. godine, na Univerzitetu u Novom Sadu. Na prvom info danu imali smo put amfiteatar i stotine znatiželjnih. Pričali smo o višemesečnom boravku u uspešnoj kompaniji u inostranstvu i o finansijskoj nadoknadi koja se, tokom boravka, dobija.Učesnici su bili ushićeni. Međutim, po završetku prezentacije, prišlo nam je samo dvoje slušalaca. Onda smo shvatili da postoji određeno nepoverenje, jer naprosto, zvučalo je previše dobro. Vremenom se situacija promenila i danas nam se većina učesnika javlja po preporuci bivših učesnika koji su (podrazumeva se) bili zadovoljni", iskren je u razgovoru za Eupravo zato Vladimir Nikić.

Cilj programa Erasmus za mlade preduzetnike (EYE)

Kako kaže, glavni cilj programa je da osobama koje su na početku preduzetničkog puta omogući usavršavanje u sličnoj kompaniji u inostranstvu kod iskusnog domaćina.

"Pod stručnim usavršavanjem možemo podrazumevati sticanje potrebnih znanja, ali pre svega, veština. Pošto u programu, u ulozi domaćina učestvuju iskusni preduzetnici, cilj je da i oni imaju benefite od učešća kroz dobijanje svežih ideja i pomoći u razvoju sopstvenog biznisa", kaže Nikić.

Reč "mladi" u nazivu programa Erasmus za mlade preduzetnike ne označava starost učesnika, već iskustvo bavljenja biznisom.

Vladimir Nikić, Poslovni inkubator

Važno je napomenuti da ni jedna razmena ne može biti odobrena ukoliko nisu jasni benefiti obe strane, mladog preduzetnika i domaćina.

"Naravno da se tokom razmene često ostvare i drugi ciljevi poput uspostavljanja poslovnog partnerstva, i to je poželjno, ali nije imperativ. Nije retko da nam učesnici programa, pored fotografija iz kancelarija, šalju slike iz izlaska ili sa plaže, a i to je deo programa", priča naš sagovornik.

Za sve ove godine, iskren je Nikić, u samom programu ništa značajno nije evoluiralo. To, međutim, ne ističe kao lošu stvar.

"Ono na čemu se konstantno radi je poboljšanje platforme preko koje se uspostavljaju i prate same razmene, ali i sprečavanje zloupotreba od strane učesnika. U pojedinim ciklusima se akcenat stavlja na specifične segmente preduzetništva, poput ženskog preduzetništva ili zelene ekonomije. Takođe, kroz EYE Global, u kom Srbija, nažalost, nema prava učešća, omogućava se boravak i u pojedinim zemljama izvan Evrope", govori sagovornik iz Poslovnog inkubatora iz Novog Sada.

Šta su glavne prednosti, a šta mane ovog projekta?

Na pitanje o prednostima i manama programa, Nikić ističe kroz šalu da mana nema, ali da su prednosti brojne.

"Glavna predlost je što imamo mogućnost da učimo od iskusnih preduzetnika, do kojih bismo inače jako teško, ili nikako, došli. Takođe, pruža nam se prilika da upoznamo funkcionisanje privrede druge zemlje, steknemo iskustva u međunarodnom poslovanju, dobijemo drugačije perspektive, steknemo poslovnog partnera i prijatelja…".

Mane, s druge strane, posmatra kroz ljude koji odluče da se upuste u program kao preduzetnici koji idu na razmenu. Ipak, predlaže i rešenje.

"Osobama sa već aktivnim biznisom može predstavljati problem da odsustvuju sa posla mesec ili više dana. Rešenje za ovaj problem može bizi tzv. fragmentirana razmena, koja podrazumeva da se ona realizuje iz više manjih segmenata".

Drugi momenat Nikić ne bi podveo pod mane, već na nešto o čemu treba da se vodi računa.

"Naime, mladi preduzetnici dobijaju finansijsku podršku u fiksnom iznosu, koja je određena za svaku državu. Ukoliko se ne bira pažljivo država ili grad u koji se ide, ili se iznajmi skup stan, postoji mogućnost da nadoknada neće pokriti kompletne troškove. Ona na mesečnom nivou iznosi od 540 evra za boravak u Albaniji do 1.100 eura za skandinavske zemlje i Irsku".

Kako da se građani Srbije prijave?

Nikić objašnjava i proceduru, koja je, prema rečima preduzetnika koji su prošli kroz program, vrlo jednostavna.

"Svi učesnici programa, nezavisno od toga da li su mladi preduzetnici ili domaćini, se registruju preko platforme www.erasmus-entrepreneurs.eu. Ne postoji rok za prijavu, niti se pravi rang lista. Kada se neka razmena dogovori, ukoliko ispunjava sve uslove, potpisuje se ugovor i mladi preduzetnik odlazi kod domaćina", objašnjava i dodaje da je, da bi se realizovala razmena, potrebno da se prethodno registruju mladi preduzetnik i domaćin, nakon čega započinju poveziovanje preko platforme.

U praksi - srpski preduzetnici mogu da odu u neku od zemalja članica Evropske unije i da tamo rade od jednog do šest meseci u nekoj od malih i srednjih kompanija koje učestvuju takođe u programu.

"U narednom koraku zajednički definišu koji će to poslove, tokom razmene, obavljati mladi preduzetnik. Ovaj dokument, nazvan akcioni plan, postaje deo dokumentacije razmene. Nakon što tako dogovorenu razmenu odobre svi učesnici i predstavnik Evropske komisije, potpisuje se ugovor, uplaćuje prva finansijska tranša i razmena može da počne".

Ukoliko je učesnicima u programu neophodna pomoć, pre prijavljivanja za učestvovanje ili u toku samog programa, oni se mogu obratiti takozvanim posredničkim tačkama. U Srbiji trenutno postoji samo jedna posrednička organizacija i to je Poslovni inkubator Novi Sad.

Koliko je preduzetnika prošlo kroz program?

Iako tačne podatke o Srbiji Nikić nema, organizacija Poslovni inkubator je posredovala u preko 200 razmena, u kojima su preduzetnici iz Srbije odlazili u inostranstvo, ali i u kojima su preduzetnici iz Evrope boravili u našim kompanijama.

"Utisci su skoro uvek izuzetno pozitivni. Učesnici nam prenose da su puno naučili, dogovorili sa domaćinima zajedničke poslove, usavršili jezik domaćina i često postaju prijatelji. Imali smo situacije u kojima se nakon učešća u ulozi mladih preduzetnika, prijavljuju kao domaćini, sa željom da prenesu deo znanja i iskustva i na druge mlade preduzetnike".

Saveti za one koji žele da budu deo projekta

Kao neko ko aktivno učestvuje u procesu povezivanja kompanija i preduzetnika u procesu preduzetničke razmene, Nikić bi pre svega savetovao da je pre izbora domaćina, potrebno definisati šta je to što želi da se nauči.

Svi učesnici programa se registruju preko platforme www.erasmus-entrepreneurs.eu. Ne postoji rok za prijavu, niti se pravi rang lista. Kada se neka razmena dogovori, ukoliko ispunjava sve uslove, potpisuje se ugovor i mladi preduzetnik odlazi kod domaćina

"To može biti npr. sticanje znanja u oblasti finansija, marketinga, nekoj specifičnoj oblasti ili, naprosto, usavršavanje jezika. Potom se gleda u kojoj državi to može najbolje da se nauči. Kada su se definisala prva dva kriterijuma, dobro je uporediti finansijsku nadoknadu sa troškovima boravke u nekoj zemlji. Nakon što se pronađe domaćin, potrebno je pažljivo pristupiti izradi akcionog plana, jer od njega zavisi šta će se sve raditi tokom razmene i koliko će se naučiti. I ne zaboravite, u programu u ulozi mladog preduzetnika možete učestvovati samo jednom, dok ovo ograničenje za domaćine ne važi".

Za kraj izdvaja najznačajniji savet.

"Uđite u program otvorenog uma i ne propuštajte šanse i videćete koliko će vam se vrata pootvarati i koliko ćete bogatiji nakon programa biti".

Kao planove za narednih pet godina, Nikić ističe da je fokus na uspešnim pričama učesnika.

"Planiramo da nastavimo sa promovisanjem programa, kako bi informacija stigla do svih osoba kojima bi mogla biti od koristi u razvoju sopstvenog biznisa. Želja nam je da od učesnika samo slušamo uspešne priče o novoosnovanim kompanijama, koje u saradnji sa partnerima iz inostanstva beleže uspeh na medjunarodnom tržištu, i da bivši učesnici postanu inspiracija novim pokoljenima mladih preduzetnika", zaključuje sagovornik portala EUpravo zato.

(JA/EUpravo zato)