U Evropskoj uniji u toku su razgovori o izmenama propisa koji uređuju prava putnika u avio-saobraćaju, sa posebnim fokusom na naknade za kašnjenja i otkazane letove. Dok se razmatra kako da se postupci pojednostave i ubrza isplata odšteta, deo javnosti i industrije upozorava da bi nove mere mogle da dovedu i do rasta cena avionskih karata.
Urednik portala "Tango Six" Petar Vojinović objašnjava da pravo na nadoknadu ne zavisi isključivo od dužine kašnjenja, već pre svega od uzroka problema i odgovornosti avio-kompanije. Kako navodi, cilj predloženih promena jeste da se procedura pojednostavi i da se deo administrativnog tereta prebaci sa putnika na avio-prevoznike.
Prema važećim pravilima, putnici imaju pravo na pomoć i zbrinjavanje u slučaju kašnjenja, poput hrane, pića, smeštaja ili alternativnog prevoza, dok novčana odšteta predstavlja fiksni iznos koji se kreće od 250 do 600 evra, u zavisnosti od dužine leta.
Vojinović ističe da se odšteta ne isplaćuje automatski u svakom slučaju kašnjenja, već samo kada je avio-kompanija odgovorna za nastalu situaciju. Ključno je, kako kaže, utvrditi uzrok, a ne samo trajanje čekanja.
On dodatno pojašnjava da se kašnjenje računa prema vremenu dolaska na krajnju destinaciju, a ne prema vremenu poletanja.
Ako avion uspe da nadoknadi izgubljeno vreme tokom leta, putnik nema osnov za odštetu, dok u slučaju kasnijeg sletanja, usled preusmeravanja, štajkova ili drugih razloga, pravo na naknadu može da postoji.
Predložene izmene na nivou EU, prema njegovim rečima, najviše se odnose na ubrzanje i standardizaciju procedura.
Planirano je da avio-kompanije u roku od 30 dana odluče o zahtevu za odštetu ili obrazlože odbijanje, dok bi u budućnosti mogle imati obavezu i da same kontaktiraju putnike.
Jedna od ideja je da putnici u roku od 48 sati nakon planiranog dolaska dobiju direktan link ka obrascu za nadoknadu, koji bi čak mogao biti i delimično unapred popunjen, čime bi se značajno olakšala procedura.
Ipak, avio-kompanije izražavaju zabrinutost zbog mogućeg povećanja troškova, uz tvrdnje da bi to moglo dovesti i do poskupljenja karata. Neslaganja se posebno odnose na definiciju vanrednih okolnosti i visinu naknada.
Vojinović podseća da sudska praksa Evropske unije jasno definiše vanredne situacije koje oslobađaju kompanije odgovornosti, poput lošeg vremena, udara groma, sudara sa pticom, vulkanskog pepela, bezbednosnih pretnji ili štrajka kontrole leta. S druge strane, tehnički kvarovi, nedostatak posade ili komercijalni razlozi ne smatraju se opravdanjem za izbegavanje odštete.
Putnicima se savetuje da uvek čuvaju dokumentaciju, boarding pass, potvrdu rezervacije, fotografije obaveštenja o kašnjenju, kao i račune za dodatne troškove, jer oni mogu biti ključni u postupku ostvarivanja prava.
Kada je reč o putnicima iz Srbije, Vojinović naglašava da oni imaju gotovo ista prava kao i putnici u EU, zahvaljujući sporazumu o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru. U slučaju problema, prvo se treba obratiti avio-kompaniji, zatim Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije, a tek potom sudu.
On upozorava i da putnici ne bi trebalo olako da prihvataju brze nagodbe ili vaučere bez prethodne provere prava, jer konačna odluka treba da zavisi od konkretne situacije i visine štete.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
