Dok se 15. jun širom sveta obeležava kao Svetski dan vetra, Srbija beleži značajan napredak u razvoju obnovljivih izvora energije i približava se važnoj granici od jednog gigavata instalisanih kapaciteta u vetroelektranama. Ipak, nove regulatorne mere mogle bi da uspore dalji razvoj ovog sektora u narednim godinama.
Trenutno u Srbiji radi 13 vetroelektrana ukupne snage 824,2 megavata.
U toku je izgradnja novih vetroparkova Crni Vrh i Jasikovo, koji će energetskom sistemu dodati više od 200 megavata novih kapaciteta i zemlju približiti proizvodnji 1 GW električne energije iz vetra.
Sektor vetroenergije poslednjih godina beleži kontinuirani rast. Nakon približno 400 MW instalisanih kapaciteta tokom 2023. godine, kapaciteti su nastavili da rastu i već naredne godine premašili 500 MW. Najveći deo postojećih vetroelektrana povezan je sa prenosnom mrežom kojom upravlja EMS, dok je manji deo priključen na distributivni sistem.
Interesovanje investitora za nove projekte ostaje veliko. U proceduri priključenja na prenosni sistem trenutno se nalazi 35 projekata ukupne planirane snage veće od 5.700 MW.
Međutim, sektor se suočava sa novim izazovima. Izmene propisa koje regulišu priključenje obnovljivih izvora energije predviđaju odlaganje izrade novih studija priključenja za solarne i vetroelektrane do kraja 2029. godine. Stručnjaci upozoravaju da bi takva odluka mogla da uspori realizaciju novih investicija i stvori dodatnu neizvesnost za projekte koji su tek u fazi planiranja.
Za razliku od domaćeg tržišta, globalna industrija energije vetra nastavlja snažan rast. Tokom 2025. godine širom sveta pušteno je u rad rekordnih 165 gigavata novih vetroelektrana, što predstavlja rast od čak 40 odsto u odnosu na godinu ranije. Ukupni svetski kapacitet tako je dostigao gotovo 1,3 teravata, dok energiju vetra danas koristi više od 130 država.
Pozitivan trend beleži i Evropa. Prema podacima evropske industrijske asocijacije WindEurope, tokom ove godine instalirano je dodatnih 15,1 GW kapaciteta, čime je ukupan evropski potencijal premašio simboličnu granicu od 300 GW.
Istovremeno, obnovljivi izvori energije nastavljaju da jačaju svoj položaj u globalnom energetskom miksu. Tokom aprila vetar i solarna energija prvi put su proizveli više električne energije nego elektrane na gas, što se smatra važnom prekretnicom u energetskoj tranziciji.
Posebno snažan rast beleže vetroelektrane na moru. Tokom ove godine na mrežu je priključeno više od devet gigavata novih offshore kapaciteta. Kina je i dalje vodeća zemlja u ovom segmentu, dok evropske države nastavljaju da razvijaju projekte zahvaljujući stabilnoj regulatornoj podršci i ambicioznim klimatskim ciljevima.
O budućnosti vetroenergije u Srbiji, investicionim planovima i izazovima sa kojima se suočava sektor biće reči na konferenciji OIE Srbija 2026, koja će sredinom septembra okupiti predstavnike institucija, energetskih kompanija i stručnjake iz regiona.
(M.A./EUpravo zato/OIE Srbija)
