Severna Makedonija obeležava 34. godišnjicu nezavisnosti, jer je na današnji dan 8. septembra 1991. godine, održan referendum o odvajanju iz SFR Jugoslavije. Nakon toga, zemlja je proglašena nezavisnom i suverenom državom.
Od tada do danas Severna Makedonija je prešla dug put i sada se nalazi na pragu priključivanja EU što je u više navrata potvrdilo i nekoliko EU zvaničnika, ocenjujući evropski put države i reforme koje sprovodi.
Tim povodom oglasila se i komesarka za proširenje, Marta Kos, koja je Severnoj Makedoniji čestitala iporučila da snažno podržava put ka pridruživanju EU.
"Uz vas smo na svakom koraku", napisala je komesarka na društvenij mreži X.
I danska ambasadorka za Severnu Makedoniju sa sedištem u Beogradu, Pernile Dejler Kardel, nedavno je poručila da bi želelela da vidi Severnu Makedoniju kao deo sledeće grupe zemalja koje će postati članice EU.
"Znate šta treba da uradite, a mi smo tu da vam pomognemo i podržimo vas da to ostvarite", istakla je danska ambasadorka, prenela je MIA.
Prvi dobili novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan
Severna Makedonija je prva zemlja Zapadnog Balkana koja je, u martu ove godine, dobila novac za predfinansiranje u okviru Instrumenta Evropske komisije za reformu i rast Zapadnog Balkana.
Tranša sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan iznosi 52,4 miliona evra, odnosno sedam odsto od ukupnog iznosa finansijske pomoći za ovu zemlju koja iznosi oko 750 miliona evra", rekao je tada ministar Severne Makedonije za evropska pitanja Orhan Murtezani i objasnio da je to usledilo nakon što je država prethodno preduzela sve neophodne korake, odnosno okončala zakonske procedure.
Napredak na evropskom putu video se i nakon što je država, takođe ove godine, postala član SEPA zone (jedinstvenog područja plaćanja u evrima), inicijative Evropske unije nastale kao potreba da se pojednostave bankovni transferi novca u okviru tog područja. Članice ove zone mogu olakšano da vrše bezgotovinska plaćanja u evrima bilo gde u Evropskoj uniji, ali u u nizu zemalja koje nisu članice.
Od referenduma do predvorja EU - kako je tekao razvojni put Severne Makedonije?
Referendum održan te 1991. godine bojkotovali su Albanci u Makedoniji, koji su tražili status autonomije i nisu bili zadovoljni stavom koji je postignut u novom Ustavu ove zemlje. Nasuprot njima, prema tadašnjim procenama izlaznosti, na referendumu je učestvovalo više od 95 odsto građana i pozitivno odgovorilo na referendumsko pitanje "Da li ste za nezavisnu Makedoniju sa pravom stupanja na snagu u budućem savezu država".
Referendumu je prethodila Deklaracija o nezavisnosti, koju je prvi višestranački parlament Makedonije odobrio 25. januara 1991. Formalno, volja naroda za nezavisnom državom utvrđena je Deklaracijom o prihvatanju rezultata referenduma 18. septembra 1991. u makedonskoj skupštini.
Sledeći važan korak u jačanju države bilo je donošenje novog Ustava 17. novembra 1991, koji je deset godina kasnije Ustav završen nakon sukoba 2001. godine i potpisivanja Ohridskog sporazuma.
Država je postala monetarno nezavisna uvođenjem denara 26. aprila 1992. godine, a potom je dobila i sopstvenu Vojsku, koja 18. avgusta slavi rođendan.
Međunarodno-pravni subjektivitet države definitivno je potvrđen 8. aprila 1993. godine, kada je aklamacijom u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Makedonija primljena kao 181. članica Organizacije Ujedinjenih nacija.
Međutim, zbog zamerki i pritisaka Grčke, zbog imena, članstvo u UN je izvršeno pod privremenom referencom Bivša jugoslovenska Republika Makedonija.
Sporazum o rešavanju spora sa Grčkom postignut je 17. juna 2018. godine, prema kojem je zemlja dobila naziv Severna Makedonija.
Severna Makedonija je uspostavila diplomatske odnose sa 170 zemalja sveta, dok je njen ustavni naziv prihvatilo 135 zemalja, uključujući tri članice Saveta bezbednosti - Kinu, Rusku Federaciju i SAD.
Tokom proteklih godina nezavisnosti, Severna Makedonija je prošla kroz niz problema i teškoća, sve dok 27. marta 2020. nije postala 30. članica NATO.
(EUpravo zato.rs)
