Jugoslovenske zastave obješene su za vikend na prozorima prvog sprata zgrade smeštene uz gradski park u italijanskom gradu Gorici.
Autori inicijative u početku su bili nepoznati, a sam čin izazvao je brojne negativne reakcije građana i brzu osudu gradskih vlasti, piše Radio Capodistria.
Gradska uprava oštro je osudila događaj, nazvavši ga "bednim gestom" i optuživši nepoznate počinioce za veličanje jednog od istorijskih totalitarizama.
"Ko god da su provokatori, sami su se razotkrili", poručili su iz gradske uprave.
Iako se u početku nije znalo ko stoji iza akcije, 24 sata kasnije otkriveno je da je reč o inicijativi udruženja za promociju društvenih aktivnosti "Agorè", kojaedeluje upravo u toj zgradi i organizuje izložbe i događaje.
"Odlučili smo da iuložimo zastave povodom zatvaranja naše poslednje izložbe", rekli su za dnevni list Il Piccolo.
"Daleko od toga da slavimo to istorijsko razdoblje, već je reč o filološkoj rekonstrukciji, ako baš hoćete, umetničkom činu", dodali su.
Njihovo objašnjenje nije bilo dovoljno da zaustavi talas polemika, naročito u kontekstu osetljive političke klime u Gorici, gradu koji se poslednjih meseci našao u fokusu medija ne samo zbog titule Evropske prestonice kulture (GO!2025) već i zbog niza kontroverzi.
Među njima su i odbijanje ukidanja počasnog građanstva Musoliniju, rasprave o natpisu "Tito" na brdu Sabotino kao i proslave vezane uz fašističku formaciju X MAS.
Provokacija ili?
U tom kontekstu mnogi su izložbu zastava doživeli kao naivnu ili čak neiskrenu provokaciju.
"Možda bi se moglo reći da su korisni idioti, ali ne, to su jednostavno idioti", napisala je Liga Nazionale iz Gorice na društvenim mrežama.
Još oštriji bio je Masimiliano Lakota, predsednik Unije Istrijana, koji je optužio gradonačelnika Rodolfa Zibernu, već ranije kritikovanog zbog X MAS ceremonije i odnosa prema Musoliniju kao počasnom građaninu.
"Ne treba se čuditi. Ako veličate Milojku i opravdavate slavenske partizane, normalno je da se pojave jugoslavenske zastave. Moralni krivac za sve to je gradonačelnik Ziberna, niko drugi. Upravo je taj stav ono što je zaista bedno", poručio je Lakota.
Gorica i Nova Gorica - jedan grad, dve države
Gorica je grad na krajnjem severoistoku Italije, uz samu granicu sa Slovenijom.
Istorijski, grad je bio jedinstvena celina, ali je nakon Drugog svetskog rata podeljen - istočni deo pripao je tadašnjoj Jugoslaviji, a danas je to slovenska Nova Gorica, dok je zapadni deo ostao u Italiji kao Gorica ili Goricija.
Danas ta dva grada, iako odvojena državnom granicom, funkcionišu sve više kao jedna prekogranična zajednica - posebno otkako su i Italija i Slovenija članice Šengenskog prostora.
Upravo zbog te povezanosti i složene istorije, simbolika jugoslavenskih obeležja u Gorici izaziva posebnu političku i emotivnu težinu.
Godine 2025. Gorica i Nova Gorica zajedno nose titulu Evropske prestonice kulture, što dodatno stavlja fokus na njihov zajednički identitet - ali i na istorijske tenzije koje još uvek tinjaju.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
