Sastav Bundestaga sada broji 630 poslanika, od kojih je 230 novih.
Parlament zaseda u jedinstvenom trenutku posleratne nemačke istorije: AfD je udvostručio broj mandata na 152, dok centrističke stranke prave zaokret u odbrambenoj i fiskalnoj politici kao odgovor na rastuće pretnje evropskoj bezbednosti.
Poslanici u ovom sazivu imaju između 23 i 84 godine.
Najmlađi je Luke Hos, student iz krajnje levice, stranke Die Linke, koji je najavio da će većinu svoje poslaničke plate od 11.000 evra mesečno donirati.
Najstariji je Alexander Gauland iz AfD-a, bivši novinar koji je 2018. godine umanjivao zločine nacista rekavši da su "samo ptičji izmet u hiljadugodišnjoj nemačkoj istoriji".
Novi Bundestag ima oko sto poslanika manje u odnosu na prethodni saziv, nakon što je bivša vlada sprovela reformu izbornog zakona s ciljem smanjenja broja poslanika. Žene čine manje od trećine novih poslanika, što je neznatno manje nego u prošlom sazivu.
Rodna neravnoteža
Rodna neravnoteža najmanje je izražena u stranci Zeleni, gde žene čine 61,2% poslanika, a najveća je u AfD-u, gde iznose svega 11,8%.
U demokršćanskim strankama žene takođe čine manjinu: 22,6% u CDU-u i 25% u CSU-u.
Poslanici stranog porekla takođe su znatno slabije zastupljeni.
Prema proceni neprofitne organizacije Mediendienst Integration, samo 11,6% poslanika ima barem jednog roditelja koji nije imao nemačko državljanstvo pri rođenju, dok taj udeo u ukupnoj populaciji iznosi oko 30%.
Zada Salihović, 24-godišnja poslanica Die Linke i druga najmlađa članica Bundestaga, izjavila je da parlament i dalje "odražava privilegovanu manjinu" te ne predstavlja adekvatno žene, radnike, mlade, istočne Nemce i osobe migrantskog porekla.
"To nije slučajno, već izraz strukturalnih prepreka i odnosa moći", rekla je.
"Kada su parlamenti tako homogeni, ne nedostaje samo perspektiva većine - nego i pravedna rešenja", kazala je ona.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
