Evropska unija se složila da uvede novu rundu sankcija protiv Rusije, ako ona nastavi da odbija 30-dnevni bezuslovni prekid vatre koji su predložili SAD i tzv. Koalicija voljnih. Preliminarni sporazum o novim sankcijama, 17. paketu od februara 2022. godine, zaključen je u sredu ujutru tokom sastanka ambasadora Evropske unije i očekuje se da će ga ministri spoljnih poslova formalno odobriti sledeće nedelje.
Mađarska, glasni kritičar ekonomskih ograničenja koja je dva puta ove godine skoro blokirala njihovo obnavljanje, nije se protivila merama. Diplomate su navele da su zakulisne diskusije među državama članicama protekle bez većih kontroverzi, što je mogući znak ograničenog obima predloga.
Prema informacijama koje prenosi Financial Times, sankcije će obuhvatiti čak 149 tankera iz takozvane „flote u senci“ – brodova koji se koriste za prikrivanje porekla i destinacije ruske nafte kako bi se izbegla važeća evropska ograničenja. Osim toga, 60 kompanija širom sveta biće pogođene zbog sumnje da olakšavaju izbegavanje sankcija ili direktno sarađuju sa ruskim vojnim i energetskim sektorom.
Ono što ovaj paket izdvaja jeste njegovo širenje van granica Rusije. EU je identifikovala i kompanije iz trećih zemalja, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Tursku, Srbiju, Vijetnam i Uzbekistan, koje su, kako se navodi, uključene u lanac snabdevanja koji omogućava Rusiji da zaobiđe sankcije.
Ovu odluku je pozdravila predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, i najavila da se dalje ograničava pristup tehnologiji na bojnom polju.
"Mi smo naveli dodatnih 189 plovila flote u senci koji ciljaju ruski izvoz energije. Ovaj rat mora da se završi. Održavaćemo veliki pritisak na Kremlj", poručila je u objavi na društvenoj mreži X.
Sankcije se odnose na dodatnih skoro 200 brodova, čime je ukupan broj sankcionisanih plovila porastao na više od 350. Pored toga, sankcije obuhvataju i 75 fizičkih i pravnih lica povezanih sa ruskom vojnom industrijom, kao i više od 30 kompanija koje se sumnjiče za isporuke robe dvostruke namene Rusiji. Zabranjen je i izvoz hemikalija iz EU koje mogu da se koriste za proizvodnju raketa
Evropska komisija najavila je da u slučaju izostanka napretka ka primirju, planira dodatne sankcije.
Sa Fon der Lajen je saglasan i predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, koji je takođe pozdravio odluku i poručio da je ovaj potez signal ujedinjene EU.
"Ovo je snažan signal da EU ostaje ujedinjena iza naroda Ukrajine", poručio je.
Iako se očekivalo da će novi paket biti obimniji, evropski zvaničnici su priznali da je ovaj krug sankcija „relativno ograničen“ u odnosu na prethodne. Razlog za to, kako navode diplomate u Briselu, jeste teško postizanje konsenzusa među članicama Unije oko preciznih ciljeva sankcija i obuhvata mera, posebno kada se radi o zemljama koje imaju bliske ekonomske veze sa Rusijom.
Međutim, EU istovremeno pojačava diplomatski pritisak – evropski lideri su upozorili Moskvu da će se suočiti sa „masovnim sankcijama“ ukoliko ne pristane na predlog 30-dnevnog prekida vatre, koji su podržale i Sjedinjene Američke Države.
(EUpravo zato.rs)
