Vest da je Evropska komisija usvojila predlog za drastično smanjenje zahteva za izveštavanje o održivosti u Evropskoj uniji izazvala je veliku pažnju javnosti. Čekajući početak aprila, kada će uslediti glasanje, kalkuliše se koliko će to pomoći ili otežati poslovanju?
Komesarka EU za finansijske usluge i investicije, Marija Luiz Albukerk, poslala je pismo EFRAG-u tražeći ažurirane preporuke kako bi se uskladile sa trenutnim predlogom. EFRAG je dobio rok do 15. aprila da izradi vremenski plan sa ciljem da završi rad do 31. oktobra.
"Kao što ćete znati, 26. februara Komisija je usvojila prvi paket 'omnibus' predloga za pojednostavljenje pravila EU, povećanje konkurentnosti i otključavanje dodatnih kapaciteta za ulaganja. Takođe ste mogli da primetite da, u okviru ove inicijative, predlažemo usvajanje delegiranog akta za reviziju i pojednostavljenje postojećih Evropskih standarda za izveštavanje o održivosti (ESRS)," navodi se u pismu.
U delu koji se tiče omnibus predloga, komesarka EU za finansijske usluge i investicije navela je da će revizija delegiranog akta značajno smanjiti broj obaveznih ESRS podataka uklanjanjem onih koji se smatraju najmanje važnim za opšte izveštavanje o održivosti, prioritizovanjem kvantitativnih podataka u odnosu na narativne tekstove i daljim razlikovanjem između obaveznih i dobrovoljnih podataka, bez ugrožavanja interoperabilnosti sa globalnim standardima izveštavanja i bez prejudiciranja procene materijalnosti svakog preduzeća.
"Revizija će pojasniti odredbe koje se smatraju nejasnim. Povećaće doslednost sa drugim aktima EU zakonodavstva. Pružiće jasnija uputstva o tome kako primeniti princip materijalnosti, kako bi se osiguralo da preduzeća izveštavaju samo o materijalnim informacijama i kako bi se smanjio rizik da pružatelji usluga osiguranja nenamerno podstaknu preduzeća da izveštavaju o informacijama koje nisu potrebne ili da posvete previše resursa procesu procene materijalnosti. Pojednostaviće strukturu i prezentaciju standarda. Dodatno će poboljšati već veoma visok stepen interoperabilnosti sa globalnim standardima izveštavanja o održivosti. Takođe će se izvršiti sve druge modifikacije koje mogu biti potrebne na osnovu iskustva iz prve primene ESRS," piše u obrazloženju.
Gledajući vremenski okvir, ona je navela da se u ovom trenutku ne može tačno znati kada će ta direktiva stupiti na snagu, jer zavisi od tempa i zaključaka pregovora između saizvornih zakonodavaca, ali je poručila da za sada smatra da je cnavedeni 31. oktobar 2025. "razuman rok, što bi omogućilo Komisiji da usvoji odgovarajući delegirani akt na vreme kako bi preduzeća primenila revidirane standarde za izveštavanje za finansijsku godinu 2027, potencijalno uz mogućnost primene revidiranih standarda za izveštavanje za finansijsku godinu 2026 ako preduzeća to žele."
Ovo pismo jasno pokazuje očekivanje da će Savet i Parlament usvojiti potpuno smanjenje zahteva za izveštavanje o održivosti u okviru CSRD. Međutim, očekuje se živahna javna debata u Parlamentu, s obzirom na to da klimatski aktivisti i zainteresovana preduzeća budu forsirali očuvanje postojećih zahteva.
Na potezu Evropski parlament, glasanje 1. aprila
Nakon što je Komisija usvojila predlog, on je upućen Evropskom parlamentu i Savetu Evropske unije. Oba tela imaju različite unutrašnje procese za pregovaranje o stavu. U Savetu, odobrenje zavisi od Komiteta stalnih predstavnika vlada država članica Evropske unije i oni su 26. marta glasali za odobravanje odlaganja.
U Parlamentu, proces je transparentniji i prati tradicionalni zakonodavni proces. U cilju ubrzavanja glasanja, pokrenut je hitni postupak koji daje prioritet ovom pitanju. U nacrtu dnevnog reda za 1. april za Komitet za pravna pitanja, poznat kao JURI, navodi se "glasanje o zahtevu za hitni postupak" prema Pravilu 170.
Pravilo kaže: "Zahtev za hitnu odluku o predlogu podnetom Parlamentu prema Pravilu 48(1) kao rezultat nepredviđenih događaja može podneti predsednik Parlamenta... Takvi zahtevi moraju biti podneti u pisanju i potkrepljeni razlozima". Ako bude odobreno, predmet će imati prioritet. Neki procenjuju da bi direktiva mogla biti usvojena već 3. aprila, dajući članovima parlamenta vreme do 2. aprila da predlože amandmane.
Kada bude usvojena, izveštavanje o održivosti u Evropskoj uniji biće obustavljeno do 2028. godine, za fiskalnu godinu 2027. Fokus će tada biti preusmeren na drugu direktivu i eventualne promene u CSRD i CSDDD.
Kako je tekao proces?
U februaru je Evropska komisija usvojila predlog za drastično smanjenje zahteva za izveštavanje o održivosti u Evropskoj uniji, uključujući i preradu Evropskih standarda za izveštavanje o održivosti. Iako predlog još uvek nije razmatran u Savetu ili Evropskom parlamentu, Komisija nastavlja da traži od regulatornih tela da započnu preradu, u očekivanju konačnog usvajanja. Uputstva ukazuju na to da se očekuje usvajanje reformi do kraja 2025. godine.
Kao deo Evropskog zelenog dogovora, EU je usvojila trilogiju propisa sa ciljem kontrole klimatskih aktivnosti preduzeća. Godine 2022. EU je usvojila Direktivu o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) kako bi stvorila zahteve za izveštavanje preduzeća o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i drugim ekološkim, socijalnim i upravljačkim aktivnostima. CSRD je zahtevala izradu Evropskih standarda za izveštavanje o održivosti kako bi se stvorio regulatorni okvir za izveštavanje. Ta odgovornost je poverena Evropskoj grupi za finansijsko izveštavanje (EFRAG).
EFRAG je objavila prvi set ESRS krajem 2022. godine. Komisija ih je zvanično usvojila u julu 2023, a EFRAG je dobila zadatak da izradi sektor-specifične i ESRS za preduzeća van EU. Međutim, preduzeća su imala poteškoća u implementaciji prvih ESRS, što je nateralo Komisiju da odloži dalji razvoj od strane EFRAG i preusmeri fokus na izradu dodatnih smernica.
Do leta 2024. talas je počeo da se menja u vezi sa zelenim inicijativama. Kako su postale jasne finansijske obaveze u okviru direktiva, poslovna zajednica je počela da se zalaže za reforme. Tokom izbora za Evropski parlament 2024. godine, opterećenje preduzeća postalo je glavna tema, a Evropski zeleni dogovor je dobio većinu krivicu za lošu ekonomiju EU. Izbori su rezultirali pomakom udesno, pri čemu su stranke koje se zalažu za zaštitu životne sredine izgubile mesta.
Reformski proces je započeo gotovo odmah iza zatvorenih vrata. U novembru 2024. godine, Ursula von der Leyen, predsednica Evropske komisije, javno je objavila svoju nameru da prepravi taksonomiju, CSRD i CSDDD kako bi smanjila opterećenje preduzeća. Paketi pojednostavljenja "Omnibus" zvanično je usvojila Komisija 26. februara. U okviru ovog predloga bila je i direktiva koja odlaže nova izveštavanja o održivosti do 2028. godine. Taj predlog je 26. marta usvojio Savet. Parlament razmatra odlaganje, ali ga može usvojiti već 3. aprila. Širi predlog za smanjenje zahteva za izveštavanje biće razmatran u narednim mesecima.
(EUpravo zato.rs)
