Kada je 1. decembra 2024. stupila na dužnost druga Komisija Ursule fon der Lajen, poruka je bila kristalno jasna, Evropa mora biti nezavisnija, konkurentnija i bezbednija dok se svet oko nje pretvara u poprište sve otvorenije geopolitičke konfrontacije.
Godinu dana kasnije, politički horizont Evropske unije izgleda i ambicioznije i komplikovanije nego tada.
Predsednica Evropske komisije je godinu zaključila rečenicom koja je postala lajtmotiv njenog drugog mandata: "Evropa je u borbi". Neki vid borbe, u kojoj je potrebno jedinstvo, vidi i komesarka za proširenje, Marta Kos, koja je poručila da "u Evropi stešnjenoj između Istoka i Zapada, moramo se držati zajedno".
"Moramo da ojačamo ekonomije, demokratije i vladavinu prava širom našeg kontinenta kako bismo izgradili poverenje da veća Unija može bolje služiti svim Evropljanima", objavila je u poruci povodom godinu dana rada Komisije u ovom sastavu.
U prvoj godini, Komisija je radila na jačanju industrije i tehnologije, tranziciji ka čistoj energiji i razvoju veštačke inteligencije, istovremeno podržavajući građane u sticanju veština i jačanju demokratije. Poseban fokus bio je na evropskoj odbrani, bezbednosti i solidarnosti sa Ukrajinom, dok se radi i na ambicioznom dugoročnom budžetu EU za period 2028-2034.
Učiniti Evropu konkurentnijom i prosperitetnijom
Evropska ekonomija je nadmašila očekivanja sa rastom od 1,4 posto za EU i 1,3 posto za evrozoni, dok je nezaposlenost rekordno niska. NextGenerationEU je isplatio 58 posto od ukupno predviđenih sredstava, dok Kompas konkurentnosti pruža okvir za jačanje prosperiteta. Komisija podržava energetski intenzivne industrije i čistotehnološke kompanije kroz Clean Industrial Deal i Akcioni plan za pristupačnu energiju, dok subvencije Innovation Fund podstiču smanjenje ugljeničnih emisija, navodi se u izveštaju u koji je EUpravo zato imao uvid.
Zaštita čelične industrije, strateški projekti u sektoru sirovina, razvoj AI fabrika i međunarodne inicijative za istraživače pokazuju fokus na tehnološku i industrijsku konkurentnost.
Paralelno, reforme u kapitalnim tržištima, administrativna pojednostavljenja i podrška poljoprivredi i prehrambenom suverenitetu jačaju ekonomsku otpornost i održivost.
Učiniti Evropu bezbednijom i održati solidarnost sa Ukrajinom
Komisija je u rekordnom roku uspostavila SAFE instrument za zajedničke odbrambene nabavke, zaključila međunarodna partnerstva, i uložila dodatna sredstva u evropsku odbrambenu industriju. Aktivirana je National Escape Clause za povećanje nacionalne odbrambene potrošnje, dok su programi poput Digital Europe, European Defence Fund i Horizon Europe pojednostavljeni radi bržih ulaganja.
Strategija za pripremljenost i energetska nezavisnost, uključujući odvajanje baltičkih država od ruskog i beloruskog elektroenergetskog sistema i REPowerEU, poboljšavaju otpornost EU.
Napredak je zabeležen i u migraciji, bezbednosti unutrašnjeg tržišta i podršci Ukrajini, uključujući finansijsku, vojnu i humanitarnu pomoć, kao i sankcije protiv Rusije.
Jačanje evropske demokratije i poštovanje vrednosti EU
Komisija je učvrstila godišnji izveštaj o vladavini prava, uvela European Democracy Shield i promovisala strategije za civilno društvo, prava žena, LGBTIQ+ zajednice i uključivanje mladih u oblikovanje politika. Cilj je jačanje otpornosti demokratije i zaštita sloboda građana širom EU.
Ambiciozan budžet za budućnost
Predloženi dugoročni budžet za 2028‑2034. godine vredan je gotovo 2 triliona evra i osmišljen je da bude fleksibilan, jednostavan i efikasan, omogućavajući EU da odgovori na savremene izazove i krizne situacije.
"Komisija je predložila ambiciozan dugoročni budžet za period 2028-2034 vredan gotovo 2 triliona evra, koji Evropu oprema za današnji neizvestan i krizama pogođen svet. Budžet je osmišljen da bude fleksibilniji, jednostavniji i efikasniji", objašnjavaju iz Evropske komisije.
Tri najveća izazova za Komisiju
1. Nacionalni interesi naspram jedinstvenog tržišta
Velike ambicije Komisije da ojača konkurentnost često se sudaraju sa „mikro suverenitetima“ država članica, koje štite svoje nacionalne interese i usporavaju integraciju tržišta.
2. Veto u procesu proširenja
Dok komesarka Marta Kos ubrzava rad na proširenju, pojedine države, poput Mađarske, koriste pravo veta da blokiraju ključne odluke, što ugrožava kredibilitet EU prema kandidatima i otežava postizanje zajedničkih ciljeva.
3. Digitalna deregulacija i unutarinstitucionalne tenzije
Pokušaji Komisije da olabavi pravila u cilju podsticanja industrijskog razvoja naišli su na ozbiljne tenzije unutar institucija EU, jer se balans između konkurentnosti i zaštite prava građana pokazao izazovnim.
Ocena prve godine: ambicija vs. realizacija
Ako bi se nakon godine za nama "podvukla crta", moglo bi se reći da je "ambicija izuzetno visoka", dok je "realizacija ograničena strukturom i procedurama EU". Komisija je radila brzo, glasno i proaktivno, možda čak i više nego u prvom mandatu. Von der Leyen je Evropi vratila osećaj strateške hitnosti, a Marta Kos je unela novu energiju u proces proširenja. Tehnološki i industrijski paketi podižu evropske ambicije.
Ipak, sve dok države članice ne budu spremne da preuzmu deo rizika i prepuste deo kontrole, Brisel će ostati motor koji funkcioniše tek delimično.
(EUpravo zato.rs)
