- Crna Gora 22. oktobra završava predsedavanje Berlinskim procesom samitom koji treba da donese nove korake ka ekonomskom povezivanju Zapadnog Balkana i približavanju jedinstvenom tržištu EU.
- Za BiH se ponovo otvara pitanje reformi i neispunjenih obaveza, zbog kojih kasni u korišćenju sredstava iz Plana rasta i drugih regionalnih dogovora.
Samit lidera Zapadnog Balkana, koji će okupiti predstavnike šest ekonomija regiona, evropskih država i institucija Evropske unije, biće prilika za razmatranje dosadašnjih rezultata regionalne saradnje, ali i za dogovor o konkretnim koracima ka jačanju ekonomskog povezivanja, privlačenju investicija i približavanju jedinstvenom tržištu EU.
Samit će biti održan 22. oktobra u Crnoj Gori, koja time završava svoje predsedavanje Berlinskim procesom. Očekuje se da u fokusu susreta budu sprovođenje ranije preuzetih obaveza, unapređenje regionalne saradnje i otvaranje novih mogućnosti za privredu i građane Zapadnog Balkana.
Među najznačajnijim očekivanim pomacima jeste početak pregovora o ukidanju rominga između Zapadnog Balkana i EU.
S druge strane, za Bosnu i Hercegovinu ponovo se otvara pitanje koliko može da iskoristi nove mogućnosti s obzirom na neispunjene obaveze i zastoj u sprovođenju reformi.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Amer Kapetanović izjavio je da Bosna i Hercegovina od ovogodišnjeg samita može da očekuje iste koristi kao i ostale ekonomije Zapadnog Balkana.
Naglasio je da se aktivnosti prvenstveno odnose na pretvaranje ranije dogovorenih mera u konkretne rezultate. Podsetio je da je na prošlogodišnjem samitu u Londonu političku podršku dobilo 17 konkretnih mera, koje su u međuvremenu dodatno razrađene i pripremljene za predstavljanje na ovogodišnjem susretu, prenosi slobodna-bosna.ba.
Deo tih aktivnosti već je obuhvaćen deklaracijom o Zelenoj agendi, usvojenom nedavno na Žabljaku, koja uključuje mere zaštite životne sredine, razvoja cirkularne ekonomije i odgovora na klimatske promene. Ostale inicijative usmerene su na unapređenje poslovnog okruženja, podršku mladim preduzetnicima i privlačenje investicija kroz regionalni mehanizam za mlade startapove, koji podrazumeva mentorstvo, kontakte sa investitorima i pristup finansiranju, kao i kroz okvir za mala preduzeća koji bi im pomogao u upravljanju finansijama.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Jedan od glavnih ciljeva ovih mera jeste predstavljanje Zapadnog Balkana kao jedinstvene investicione destinacije sa 17 miliona stanovnika, umesto šest odvojenih i relativno malih tržišta. Prema ranijoj studiji RCC-a, sprovođenje ovih i dodatnih ambicioznih reformi na nacionalnom nivou moglo bi da rezultira povećanjem godišnjih stranih direktnih investicija u regionu za približno 7,7 do osam milijardi evra.
Među aktivnostima koje bi trebalo da doprinesu tom cilju izdvojeno je i uspostavljanje partnerstva između industrijskih parkova Evropske unije i Zapadnog Balkana.
Kao najkonkretniju korist koju bi građani mogli da osete, Kapetanović izdvaja početak procesa pregovora o ukidanju rominga između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije. Očekuje se da će vlade zemalja regiona uskoro imenovati pregovarače i započeti pregovore sa Evropskom unijom. To, ipak, ne znači da će naknade za roming biti ukinute odmah nakon samita, budući da tek predstoje pregovori i usaglašavanje potrebnih rešenja.
Dok RCC najavljuje nove mogućnosti za privredu i građane, iz organizacije Transparensi internešnal u Bosni i Hercegovini (TI BiH) upozoravaju da će jedan od najvažnijih testova ovogodišnjeg samita biti upravo odnos država prema obavezama koje su ranije preuzele, a još ih nisu ispunile. Menadžer za zagovaranje i javne politike TI BiH Edo Kanlić izjavio je za portal Fena EU da bi samit trebalo da ponudi pregled dosadašnjih rezultata, ali i da posebno ukaže na izostanak realizacije pojedinih regionalnih sporazuma.
Bosna i Hercegovina jedina još nije ratifikovala sporazum o slobodnom kretanju sa ličnim kartama unutar regiona, zbog čega i dalje zadržava vizni režim za građane Kosova*, iako su s druge strane početkom 2025. godine ukinuli vize za državljane BiH. Kanlić smatra da ovaj primer pokazuje širi problem nedovoljne posvećenosti sprovođenju dogovorenih mera.
Dodatni izazov predstavlja i činjenica da za pojedine sporazume na regionalnom nivou nisu unapred predviđena budžetska sredstva, zbog čega njihovo sprovođenje često izostaje.
Političke blokade i sporo sprovođenje reformi ozbiljno ograničavaju mogućnost BiH da u potpunosti iskoristi prednosti regionalnog povezivanja i postepenog uključivanja u evropsko tržište. Veliki deo mera zajedničkog regionalnog tržišta povezan je sa reformama predviđenim Planom rasta EU za Zapadni Balkan, kroz koji je Bosni i Hercegovini na raspolaganju približno 976,6 miliona evra.
Evropska komisija odobrila je Reformsku agendu BiH u decembru prošle godine, ali su za povlačenje sredstava potrebni dodatni sporazumi i ispunjavanje predviđenih uslova.
BiH još nije završila potrebne procedure za pristup ovim sredstvima, čime značajno zaostaje za ostatkom regiona.
Najveći nedostatak rezultata vidi se u oblastima poput digitalne infrastrukture, Zelene agende i brojnih drugih promena politika koje bi trebalo da olakšaju kretanje ljudi, robe i kapitala. Ove reforme ključne su za jačanje infrastrukture koja bi omogućila da Bosna i Hercegovina postane deo određenih segmenata zajedničkog evropskog tržišta i pre punopravnog članstva u Evropskoj uniji.
Upravo zbog toga, Kanlić smatra da će biti izuzetno važno videti sa kakvim će porukama predstavnici Bosne i Hercegovine nastupiti na predstojećem samitu u Crnoj Gori.
"Mene zanima sa kakvim će zapravo porukama predsedavajuća Saveta ministara otići na ovaj samit, jer ne možemo da se pohvalimo nečim, pogotovo ako gledamo poslednjih godinu dana, kada su izostali rezultati, uopšteno govoreći, na evropskom putu Bosne i Hercegovine, ali i u ispunjavanju obaveza koje je preuzela u okviru Berlinskog procesa," poručio je Kanlić.
Berlinski proces pokrenut je 2014. godine kao inicijativa za jačanje regionalne saradnje i podršku evropskim integracijama šest ekonomija Zapadnog Balkana. Kroz ovaj proces proteklih godina dogovarane su mere za olakšavanje trgovine, mobilnosti građana, priznavanje kvalifikacija, infrastrukturno povezivanje i razvoj zajedničkog regionalnog tržišta.
Ovogodišnji samit, kojim se ujedno završava predsedavanje Crne Gore Berlinskim procesom, pokazaće u kojoj su meri države regiona zaista spremne da preuzete političke obaveze pretvore u konkretne i opipljive rezultate za svoje građane i privredu.
(EUpravo zato.rs)
