- Evropska komisija usvojila je Paket proširenja za 2026. i predstavila mape puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, uz konkretne ciljeve za narednu godinu.
- Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina beleže najbrži napredak ka EU, dok Srbija nema suštinski pomak, a Bosna i Hercegovina, Kosovo, Turska i Gruzija zaostaju ili su u zastoju.
Evropska komisija je danas usvojila svoj godišnji Paket proširenja, u kom se sagledava napredak koji su partneri u procesu proširenja ostvarili tokom protekle godine i utvrđuju reformski prioriteti za naredni period.
Proširenje je jedna od najznačajnijih politika EU, koja učvršćuje mir, stabilnost i prosperitet širom kontinenta.
Čvrsto zasnovana na principu zasluga, kredibilna politika proširenja sve više predstavlja ulaganje u kolektivnu bezbednost Evrope.
Ovogodišnji paket pokazuje da kontinuirani napori u reformama dovode do konkretnog napretka ka članstvu u EU, što potvrđuju Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina. Ove četiri zemlje su napredovale u pristupnim pregovorima, pri čemu su klasteri otvarani, a poglavlja privremeno zatvarana neviđenim tempom.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Komisija je ove godine predstavila finansijski paket za pristupanje Crne Gore, a rad na ugovoru o pristupanju je uveliko u toku.
Nastavljajući ovaj rad, i kao što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila u svom govoru o stanju Unije 2026. godine, Komisija danas predstavlja indikativne mape puta za ove četiri najnaprednije zemlje u procesu pregovora, u kojima se utvrđuju konkretne prekretnice za narednu godinu.
Izveštaji pokazuju da tempo reformi, naročito u oblastima demokratije, vladavine prava i osnovnih prava, zajedno sa političkim opredeljenjima u oblasti bezbednosti i odbrane, kao i napretkom ka ekonomskoj konvergenciji, direktno oblikuje brzinu procesa pristupanja za svakog partnera.
Reforme, ulaganja i postepena integracija partnera u procesu proširenja već jačaju kapacitet Unije da štiti svoje interese, smanjuje ranjivosti i stvara nove prilike. Kako bi se ove koristi maksimalno uvećale uoči pristupanja, Komisija danas takođe predstavlja zajednički okvir za postepenu integraciju radi daljeg produbljivanja integracije u strateškim sektorima, kao što su energetika, saobraćaj, digitalni sektor i odbrana. Time će postepena integracija postati strukturisanija i usklađenija.
Kako partneri u procesu proširenja napreduju na svom reformskom putu, EU mora biti spremna da ih primi i da prati tempo njihovog napretka. Nedavnom Komunikacijom „Priprema za širu Uniju”, Komisija je postavila temelje koji će obezbediti da veća Unija bude i snažnija, otpornija i efikasnija.
Glavni zaključci o državama
Crna Gora je ostvarila izuzetan napredak ka pristupanju EU, pošto je do sada privremeno zatvorila 21 poglavlje. Uz saglasnost država članica, Crna Gora bi mogla da privremeno zatvori preostala poglavlja do kraja ove godine. Tekući rad na ugovoru o pristupanju Crne Gore, zajedno sa usvajanjem zaključaka Saveta o finansijskom paketu za pristupanje zemlje EU, potvrđuje da je Crna Gora blizu završne faze svog pristupnog procesa.
Trajni reformski napori i širok politički konsenzus i dalje su od ključnog značaja za budućnost zemlje u EU.
Albanija nastavlja da napreduje ka pristupanju EU. Tokom izveštajnog perioda otvorila je poslednji preostali klaster, ispunila prelazna merila za poglavlja o vladavini prava, čime je utrla put za privremeno zatvaranje četiri poglavlja. Sada su potrebni dalji napori u vezi sa svim preostalim poglavljima. Ostvarenje ambicioznog, ali dostižnog cilja Albanije da pristupne pregovore zaključi do 2027. godine zahteva održavanje reformskog zamaha i podsticanje inkluzivnog političkog dijaloga. Očuvanje zamaha zahtevaće brzo sprovođenje kvalitetnih reformi povezanih sa EU.
Istovremeno, tokom izveštajnog perioda zabeležena je najveća građanska mobilizacija u zemlji od demokratske tranzicije. Pristupanje EU zahteva pristup koji uključuje celo društvo i konstruktivan dijalog.
Srbija nije ostvarila suštinski napredak u pristupnim pregovorima. Izveštajni period obeležila je sve veća društvena polarizacija, čak i u predizbornom kontekstu.
Iako je Srbija napredovala u radu na usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i tehničkim standardima, negativni trendovi u vezi sa osnovama pristupnog procesa bili su u suprotnosti sa deklarisanim ciljem vlasti o pristupanju EU i vrednostima na kojima počiva evropski put Srbije. Usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP) ostala je na niskom nivou. Srbija takođe mora da sprovede sve obaveze koje proizlaze iz dijaloga posredstvom EU, koji i dalje predstavlja sastavni deo njene evropske perspektive. Nedavni parlamentarni izbori u Srbiji dali su novoizabranoj vladi snažan mandat za reforme.
Napredak ka pristupanju EU zavisiće od napora buduće vlade da preokrene negativne trendove, i da osnovama procesa, uključujući demokratske kriterijume, pravosuđe i osnovna prava, da prioritet. Biće potrebno da obnovi demokratski dijalog zasnovan na poštovanju, pokaže jasno i nedvosmisleno opredeljenje za vrednosti EU, pa i kada je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i o naporima ka pomirenju, dobrosusedskim odnosima i normalizaciji odnosa.
Ukrajina ostaje posvećena svom putu ka pristupanju EU uprkos izazovima koje donosi ruski agresorski rat, otvorivši četiri klastera tokom protekle godine. Procena Komisije je i dalje ta da je Ukrajina ispunila uslove potrebne za otvaranje svih preostalih klastera. Ukrajina je nastavila da napreduje u ključnim sektorskim reformama.
Njen institucionalni okvir za borbu protiv korupcije ostaje delotvoran, pri čemu specijalizovane antikorupcijske institucije nastavljaju da funkcionišu uglavnom nezavisno i efikasno. Fokus sada treba da bude na ispunjavanju prelaznih merila u oblasti vladavine prava, kao i na sprovođenju mapa puta koje se odnose na vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija i reformu javne uprave, kao i akcionog plana o nacionalnim manjinama. Važno je da Ukrajina nastavi da ubrzava tempo reformi kako bi zemlja bila u poziciji da ostvari svoj ambiciozni cilj da zaključi pristupne pregovore do kraja 2028. godine.
Moldavija je nastavila da beleži stabilan napredak na svom putu ka pristupanju EU, otvorivši četiri klastera tokom protekle godine. Procena Komisije je i dalje ta da je Moldavija ispunila uslove potrebne za otvaranje svih preostalih klastera. Moldavija je intenzivirala usklađivanje svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u svim poglavljima i ostvarila dalji napredak u ključnim reformama vladavine prava.
Takođe je ostvarila veoma značajan napredak ka ispunjavanju prelaznih merila u okviru klastera osnovnih načela. Sada je važno da Moldavija nastavi da održava sadašnji tempo reformi kako bi zemlja mogla da ostvari svoj ambiciozni, ali dostižni cilj da zaključi pristupne pregovore do početka 2028. godine.
Severna Makedonija je nastavila rad na merilima za otvaranje klastera osnovnih načela.
To uključuje usvajanje mape puta za reformu javne uprave i nastavak rada na mapi puta za vladavinu prava, zajedno sa pratećim akcionim planom o manjinama. Severna Makedonija još nije usvojila neophodne ustavne izmene, na koje se obavezala. Potrebni su dodatni napori za jačanje vladavine prava. Zemlja je ostvarila značajan napredak u sprovođenju reformi iz svoje Reformske agende, što je svrstava među najuspešnije u okviru Instrumenta za reforme i rast. Pojačani napori za usvajanje neophodnih ustavnih promena i ispunjavanje merila za otvaranje klastera ostaju od suštinskog značaja za dalje napredovanje u pristupnom procesu.
Bosna i Hercegovina je nastavila da javno iskazuje svoju posvećenost integraciji u EU kao strateškom cilju, dok se istovremeno sve više udaljavala od svog evropskog puta. Političko pozicioniranje, retorika podela i anti-EU narativi su se pojačali uoči opštih izbora. Nakon izbora, Bosna i Hercegovina treba bez odlaganja da pristupi formiranju svih izvršnih i zakonodavnih organa i da pokaže obnovljenu posvećenost sprovođenju reformi za EU.
Bosna i Hercegovina takođe hitno mora da preduzme neophodne korake kako bi u potpunosti iskoristila koristi Reformske agende usvojene u okviru Instrumenta za reforme i rast.
Kosovo* je zabeležilo zastoj u procesu reformi povezanih sa EU usled produžene institucionalne krize, koja je ublažena političkim dogovorom o izboru predsednika. Iako je zabeležen određeni napredak u oblasti suzbijanja teškog i organizovanog kriminala, kao i puna usklađenost sa ZSBP, zabrinjavajući pomaci uočeni su u pogledu funkcionisanja pravosuđa i poštovanja osnovnih prava. Nakon prenosa lokalnog upravljanja na severu Kosova, Komisija je ukinula svoje mere protiv Kosova, ponovo se angažujući kroz Dijalog u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja i nastavljajući pružanje finansijske pomoći.
Iako podrška evropskom putu ostaje snažna, Kosovo mora da intenzivira reformski proces i sprovede sve obaveze koje proizlaze iz dijaloga posredstvom EU, koji ostaje sastavni deo evropske perspektive Kosova. Komisija je spremna da pripremi mišljenje o zahtevu Kosova za članstvo ukoliko to Savet zatraži.
Turska ostaje zemlja kandidat i ključni partner EU. EU je nastavila da unapređuje odnose sa Turskom postepeno, srazmerno i na reverzibilan način, angažujući se u oblastima od obostranog interesa. Međutim, pravni postupci pokrenuti protiv izabranih zvaničnika, predstavnika opozicije i civilnog društva su se intenzivirali, izazivajući sve veću zabrinutost u vezi sa privrženošću Turske osnovnim demokratskim principima.
Dodatno se produbio jaz između deklarisanog cilja Turske da se pridruži EU i njenog nazadovanja u pogledu osnovnih političkih kriterijuma za pristupanje EU. Osnovni faktori koji su doveli do zastoja u pristupnim pregovorima 2018. godine ostali su nerešeni.
Proces pristupanja Gruzije EU ostaje faktički zaustavljen, a još važi i procena Komisije da je Gruzija kandidat samo po imenu. Gruzija i dalje ne ispunjava devet koraka navedenih u preporuci Komisije za status kandidata, pošto je vladajuća stranka nastavila da podriva demokratske principe, vladavinu prava, osnovna prava i građanski prostor, uz istovremeno omogućavanje daljeg zarobljavanja države. Ukoliko gruzijske vlasti ne promene kurs i ponovo se ne obavežu na osnovne principe na kojima počiva pristupanje EU, Gruzija će i dalje biti uskraćena za koristi statusa kandidata i pretpristupnog procesa.
Dugogodišnja podrška EU nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Gruzije ostaje nepokolebljiva, kao i njena podrška evropskim aspiracijama gruzijskog naroda.
Priprema za članstvo kroz postepenu integraciju
Nedavna Komunikacija Komisije "Priprema za širu Uniju" ističe potrebu da se ojača postepena integracija partnera u procesu pristupanja kako budu napredovali ka članstvu u EU.
U tom cilju, Komisija je danas predstavila pregled postojećih instrumenata koji pružaju osnovu za prepoznavanje mogućnosti za produbljivanje integracije u strateškim sektorima, uključujući energetiku, saobraćaj, digitalni sektor i odbranu. Uz ispunjenje određenih uslova, pojačana postepena integracija dodatno će podstaći rast, konkurentnost i bezbednost, pri čemu će ostati sastavni deo pristupnog procesa.
Cilj ovog pregleda je da obezbedi veću usklađenost, predvidivost i reverzibilnost, omogućavajući strukturisaniju integraciju koja donosi jasne koristi partnerima u procesu proširenja i samoj EU. U narednih šest meseci Komisija će pokrenuti dijaloge o postepenoj integraciji sa partnerima u procesu proširenja kako bi sagledala postojeće mere i njihovo finansiranje i utvrdila prilike prilagođene svakom partneru.
Sada je na Savetu da razmotri današnje preporuke Komisije i donese odluke o narednim koracima u procesu proširenja.
(EUpravo zato.rs)
