Bosna i Hercegovina nalazi se pred ozbiljnim finansijskim gubitkom jer zbog sporog sprovođenja reformi i političkog zastoja rizikuje da ostane bez više od 500 miliona evra iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan.
Deo sredstava već je izgubljen, dok za povlačenje novih iznosa vlasti nisu uspele da ispune ni osnovne administrativne uslove.
Bosna i Hercegovina bi mogla da ostane bez više od pola milijarde evra evropskih sredstava namenjenih reformama i ekonomskom razvoju, a najveći deo odgovornosti za takav ishod nalazi se u neispunjavanju obaveza koje su domaće institucije preuzele kroz Reformsku agendu.
Reč je o novcu koji je Evropska unija stavila na raspolaganje zemljama Zapadnog Balkana kako bi kroz reforme ubrzale evropske integracije, ojačale institucije i unapredile poslovno okruženje.
Dok su pojedine zemlje regiona već počele da koriste sredstva iz ovog mehanizma, BiH se suočava sa sve manjim prostorom da nadoknadi izgubljeno vreme.
Prvi milioni već izgubljeni
Prvi ozbiljan finansijski gubitak dogodio se nakon kašnjenja sa dostavljanjem Reformske agende. Zbog toga je BiH ostala bez oko 108 miliona evra. Nakon što je reformski dokument konačno prihvaćen u oktobru 2025. godine, domaće institucije dobile su obavezu da sprovedu niz konkretnih mera kako bi se otvorio put ka preostalim sredstvima.
Među obavezama su reforme u oblastima elektronskog identiteta i elektronskih usluga, energetskog sektora, zaštite uzbunjivača, pravosuđa, radnih prava, zaštite novinara, kao i rešavanja dugovanja prema javnom servisu.
Poseban deo reformskog paketa odnosi se na uspostavljanje efikasnijeg sistema provere imovine sudija i tužilaca, kao i na jačanje integriteta pravosudnog sistema.
Problem je u tome što veliki deo tih obaveza još nije realizovan.
Rokovi za pojedine reforme protežu se do kraja 2026. godine, ali politička dinamika u BiH ostavlja vrlo malo prostora za njihovo sprovođenje. Izborni proces, predizborna kampanja i očekivani višemesečni pregovori o formiranju nove vlasti dodatno smanjuju mogućnost da se reforme usvoje i sprovedu u potrebnom roku.
Neispunjavanje reformskih obaveza BiH bi moglo da košta dodatnih 373 miliona evra, koliko je vezano za konkretne reforme predviđene Planom rasta. Sredstva se ne dodeljuju automatski, već zavise od ostvarenih rezultata, pa zemlje koje brže sprovode reforme imaju veće šanse da ih povuku.
Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija već su značajno odmakle u korišćenju raspoloživih sredstava, dok BiH sve više zaostaje.
Ni početna tranša od 60 miliona nije povučena
BiH nije uspela da povuče ni početnih 60 miliona evra, za čiju isplatu nije bio potreban veliki reformski paket. Jedan od ključnih preduslova bio je imenovanje koordinatora za Plan rasta.
Ni oko toga nije postignut potreban politički dogovor u Savetu ministara BiH. Tako je država ostala blokirana i na administrativnom nivou, iako je reč o sredstvima koja su već predviđena u okviru evropskog finansijskog mehanizma.
Ukoliko se ovaj problem ne reši, BiH rizikuje da ostane bez novca koji bi mogao da bude iskorišćen za razvojne projekte, reformu institucija i unapređenje javnih usluga.
Koliko je do sada izgubljeno novca?
Kada se saberu već izgubljenih 108 miliona evra, potencijalnih 373 miliona evra iz reformskih tranši i dodatnih 60 miliona evra početne tranše, dolazi se do iznosa od oko 541 milion evra.
To je više od milijardu konvertibilnih maraka.
Za ekonomiju BiH reč je o iznosu koji nije zanemarljiv, posebno imajući u vidu da je reč o evropskom novcu namenjenom reformama i razvoju, a ne o kreditnom zaduženju koje bi država morala da vraća.
Zato se pitanje Plana rasta ne može svesti samo na evropske integracije. Ono ima direktnu ekonomsku posledicu po građane i privredu.
Svaki izgubljeni milion predstavlja manje sredstava za infrastrukturu, digitalizaciju, energetsku tranziciju, javne institucije i druge oblasti koje bi mogle da budu finansirane kroz evropski mehanizam.
Poseban problem predstavlja politički kalendar.
Predstojeći izbori i formiranje nove vlasti mogli bi dodatno usporiti reforme u BiH, upravo u trenutku kada EU traži njihovo ubrzanje. Nemogućnost da iskoristi dostupna evropska sredstva ukazuje na ozbiljnu institucionalnu neefikasnost, dok druge zemlje regiona taj novac već koriste za razvoj i reforme.
(EUpravo zato.rs)
