Prema najnovijem izveštaju Evropske komisije, koji se tiče procene zemalja kandidata za članstvo u Evropsku uniju i paketu proširenja, Srbija je zabeležila nazadovanje u slobodi medija i nije ostvarila napredak u Poglavlju 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, dok je u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala napredak ograničen.
Takođe, napretka nema ni u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, gde se usklađenost Srbije sa Evropskom unijom ocenjuje kao niska.
Inače, paket proširenja čine opšti dokument o politici proširenja, u kojem Komisija daje širu ocenu procesa i preporuke, kao i pojedinačni izveštaji za svaku zemlju kandidata i potencijalnog kandidata – za zemlje Zapadnog Balkana, Tursku, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.
Evropska komisija u njima ocenjuje stepen pripremljenosti i napredak zemlje u protekloj godini, a države članice na osnovu tih ocena odlučuju o daljim koracima u pregovorima.
Izveštajni period obuhvata vreme od kraja prošle godine do kraja septembra 2026, pa s ocena odnosi na rad prethodne vlasti i ne obuhvata vanredne parlamentarne izbore na kojima je pobedu odnela Studentska lista.
'Zarobljena država' i polarizacija
Srbija se, uz Bosnu i Hercegovinu, Gruziju i Tursku, navodi kao zemlja u kojoj je rizik od "zarobljene države" i dalje izražen, a kada je reč o funkcionisanju demokratskih institucija, u izveštaju se ističe da ga je tokom izveštajnog perioda otežavala dugotrajna i polarizovana politička situacija, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.
"U nekoliko slučajeva napada na aktiviste, medije i domaće izborne posmatrače, policija je bila prisutna, ali nije reagovala. Bilo je veoma malo javnih izveštaja o merama preduzetim protiv policajaca koji su navodno učestvovali u slučajevima policijske brutalnosti", navodi se u dokumentu.
Navodi se i da je policija u više navrata ulazila u univerzitetske prostorije, uključujući intervenciju u Rektoratu u Novom Sadu u septembru 2025, posle koje je ostala na licu mesta nekoliko nedelja, kao i u zgradu Univerziteta u Beogradu u aprilu 2026. Podseća se i na upad u sedište jedne opozicione parlamentarne stranke u Beogradu u martu ove godine.
Dodaje se i da, iako je Evropski sud za ljudska prava još u aprilu 2025. izrekao privremenu meru, vlasti najavljuju gonjenje onih koji javno govore o navodnoj upotrebi zvučnog topa na protestu 15. marta 2025, što zastrašuje građane i guši slobodu izražavanja.
Mediji i civilno društvo pod pritiskom
Izveštaj potvrđuje da je Srbija nastavila da nazaduje u oblasti slobode medija, uz nastavak zastrašivanja novinara i govora mržnje prema njima, a bezbednost novinara u Srbiji i dalje je razlog za zabrinutost.
Slična ocena odnosi se i na civilno društvo, a organizacije civilnog društva izložene su sve većem pritisku, napadima i zastrašivanju.
Od vlasti u Srbiji traži se i da proaktivnije i objektivnije komuniciraju o proširenju EU i da suzbijaju dezinformacije.
Ratni zločini
Poseban deo izveštaja posvećen je reakciji državnih vlasti i političara u Srbiji na smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Ocenjuje se da Mladićeva sahrana, uz podršku i prisustvo visokih zvaničnika, doprinosi glorifikaciji ratnih zločina, što, kako su istakli, "potkopava put Srbije ka EU".
Prema izveštaju, Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istraživanju i presuđivanju predmeta ratnih zločina. Navodi se da Srbija i dalje izbegava gonjenje visokorangiranih osumnjičenih, uz sporo procesuiranje i zaostatak od više od 1.800 predmeta, "što i dalje predstavlja veoma ozbiljnu zabrinutost".
"Brojne srpske političke stranke, političari i mediji nastavili su da pružaju podršku osuđenim ratnim zločincima i negiraju ratne zločine, uključujući genocid u Srebrenici, bez ikakvih posledica", ocenjuje se u izveštaju.
Odnosi sa susedima
Kada je reč o dijalogu o normalizaciji odnosa sa tzv. Kosovom, u izveštaju se ocenjuje da su unutrašnjopolitičke preokupacije na obe strane sprečile odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji, dogovorenog 2023. u Briselu i Ohridu.
Situacija na severu Kosova tokom izveštajnog perioda ocenjuje se kao mirna, ali krhka.
Kao i prethodnih godina, Evropska komisija poručuje da je i za Srbiju i za Kosovo napredak na evropskom putu i dalje povezan sa suštinskim napretkom u normalizaciji odnosa.
Odnosi sa Crnom Gorom ocenjuju se kao "generalno stabilni", ali se dodaje da je tokom izveštajnog perioda bilo međusobnih optužbi, naročito u vreme obeležavanja 20. godišnjice crnogorske nezavisnosti. Navodi se da je (sada već bivši) predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao nekoliko izjava kojima je dovodio u pitanje nezavisnost Crne Gore.
U izveštaju se pominje i incident uoči samita u Tivtu, kada je crnogorska policija 3. juna 2026. vratila u Beograd čarter let sa 87 Vučićevih pristalica, kod kojih su pronađeni komunikaciona oprema i transparent "Srbija pobeđuje".
S tim u vezi spominje se da je Srbija učestvovala na samitu u junu u Tivtu, ali da je bojktovala samit EU-Zapadni Balkan prošlog decembra u Briselu.
(EUpravo zato/Radio Slobodna Evropa)