Šefovi država i vlada Evropske unije žele brzo da završe izgradnju jedinstvenog tržišta i to mora biti završeno 2026. i 2027. godine, rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta u četvrtak nakon samita o konkurentnosti održanog na imanju Alden Bisen u Limburgu, u Belgiji.
Na konferenciji za novinare posle sastanka, Košta je rekao da su se lideri saglasili da EU hitno mora da ukloni brojne preostale prepreke prekograničnoj trgovini, da je samit lidera EU doneo novu energiju i osećaj hitnosti, kao i da su lideri otvorili put ka konkretnim odlukama koje bi trebalo da budu usvojene u martu na zasedanju.
Istakao je da postoji jednoglasna podrška nastavku ambiciozne agende pojednostavljenja, u skladu sa inicijativom predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, kao i spremnost da se jedinstveno tržište dovrši i preraste u "jedno tržište za jednu Evropu" do 2026. i 2027. godine.
"Imamo moćnu kartu, naše jedinstveno tržište. Sa 450 miliona potrošača, to je prava supermoć Evrope i moramo je koristiti u punom potencijalu". Evropi nedostaju investicije. Neće biti konkurentnosti bez više ulaganja, rekao je predsednik Košta.
Govoreći o industrijskoj politici, Košta je naglasio da postoji podrška za konsolidaciju u sektorima poput telekomunikacija, kako bi se podstakle investicije i inovacije, uz cilj stvaranja "evropskih šampiona", čemu doprinosi i revizija pravila o spajanjima.
"Energetska tranzicija ostaje najbolja dugoročna strategija Evrope za postizanje strateške autonomije i nižih cena. Ali u međuvremenu su nam potrebna pragmatična rešenja," rekao je Košta, najavljujući da će u saradnji sa Evropskom komisijom u martu biti razmotrene konkretne mere za ublažavanje visokih cena struje.
On je dodao da postoji široko razumevanje o potrebi zaštite i jačanja strateških sektora, poput odbrane, svemira, čiste tehnologije i veštačke inteligencije, uz mapiranje i smanjenje zavisnosti kroz diverzifikaciju.
"Postoji jednoglasnost da je Evropa otvorena za trgovinu i da je ambiciozna i pragmatična trgovinska politika, usmerena na diverzifikaciju, u našem zajedničkom interesu," zaključio je Košta.
Lideri takođe žele da daju novi zamah integraciji tržišta kapitala. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će ograničen broj zemalja pokrenuti pojačanu saradnju ukoliko do juna ne bude postignut dogovor svih država članica.
Lideri su jednoglasno podržali ambicioznu agendu pojednostavljenja radi smanjenja birokratije, što bi potencijalno moglo da donese uštede od 15 milijardi evra godišnje kroz sveobuhvatne pakete i "temeljno čišćenje" zastarelih zakona.
Postignut je konsenzus o napretku ka "28. režimu" za jedinstvena korporativna pravila u EU, koja bi omogućila startapovima da se registruju potpuno onlajn u roku od 48 sati, kao i o podsticanju "evropskih šampiona" kroz revidirane smernice o spajanjima koje bi odražavale globalne, a ne samo evropske tržišne realnosti.
Ursula fon der Lajen: Potrebni su nam evropski šampioni
Fon der Lajen je poručila da su potrebni "evropski šampioni" zbog čega je neophodno revidirati smernice o spajanjima.
"Nacrt će biti predstavljen u aprilu. Naš cilj je jasan: smernice koje odražavaju realnost globalnog tržišta, a ne samo evropskog, i koje omogućavaju nastanak pravih evropskih šampiona," rekla je predsednica EK.
Visoke cene energije, bolna tačka za industriju, dobile su široku podršku za pragmatična kratkoročna rešenja, uz nastavak zelene tranzicije radi dugoročne autonomije. Diverzifikacija trgovine i mobilisanje privatne štednje kroz Uniju za štednju i investicije takođe su dobili zamah, pri čemu je Košta istakao "jedinstvo u stavu da je Evropa otvorena za trgovinu".
Ipak, ispod prividne harmonije ostale su podele, posebno između velikih aktera poput Francuske i Nemačke. Makron, zagovornik strateške autonomije, zalagao se za preferenciju "kupuj evropsko" kako bi zaštitio domaću industriju od strane konkurencije, kritikujući evropsku "naivnost" pred američkim carinama i kineskim subvencijama.
Merc je zauzeo tržišno orijentisan stav, protiveći se opštem protekcionizmu i poručio da je poenta upravo u tome da ne treba insisturati na zaštiti od konkurencije u svim oblastima.
Francuska je na kraju pristala na kompromis, saglasivši se da se preferencije ograniče na "određene kritične sektore koji su posebno ugroženi", poput odbrane, svemira, čiste tehnologije i veštačke inteligencije, potez koji je Makron nazvao veoma dobrim strateškim povlačenjem.
Ovaj kompromis odražava šire tenzije: severne "štedljive" države poput Nemačke i Holandije favorizuju deregulaciju i slobodnu trgovinu, dok južne i zapadne zemlje poput Francuske i Italije traže intervencionističkije mere kako bi smanjile zavisnosti.
Samit je takođe oživeo rasprave o "Evropi više brzina", gde bi manje koalicije mogle napredovati kroz "pojačanu saradnju" ukoliko izostane puni konsenzus.
"Nemojte me pogrešno shvatiti, radije bih da to bude u okviru svih 27, ali ova dva izuzetno važna stuba moraju sada da napreduju i zato kao rezervna opcija postoji mogućnost pojačane saradnje," naglasila je Ursula fon der Lajen.
Ovaj zaokret, kojem se dugo pružao otpor, signalizira pragmatičan odgovor na blokade u odlučivanju, omogućavajući grupama od najmanje devet država da napreduju u oblastima poput telekomunikacija, energetike i tržišta kapitala.
Spoljni faktori su snažno uticali na ton sastanka, a Trampove pretnje, poput ideje o preuzimanju Grenlanda ili kolebanja oko pomoći Ukrajini, dodatno su pojačale osećaj hitnosti za evropsku samostalnost.
Košta je naglasio potrebu mapiranja zavisnosti i sprovođenja diverzifikacije, dok je Makron poručio: "Moramo brzo da delujemo."
Posledice samita mogle bi biti značajne: uspešan nastavak u martu mogao bi doneti Akt o industrijskom ubrzanju, čiji je cilj povećanje udela proizvodnje sa 14 na 20 posto BDP-a do 2035. godine i otključavanje investicija usred postojećeg "investicionog jaza".
Neuspeh bi, međutim, mogao produbiti fragmentaciju, pri čemu bi "zaostale" prestonice bile sputane neslogom, a preduzeća opterećena visokim cenama energije i birokratijom.
Košta je zaključio optimistično - U 2026. godini Evropa će isporučiti rezultate.
"Učinili smo to prošle godine u oblasti odbrane, učinićemo i ove godine u oblasti konkurentnosti," izjavio je tokom obraćanja liderima.
(EUpravo zato.rs)
Pored toga, Košta je rekao da su se lideri saglasili da preduzmu mere za rešavanje problema visokih cena energije. Takođe je postojao širok konsenzus o potrebi bolje zaštite strateških sektora kao što su odbrana, čista tehnologija, svemir, veštačka inteligencija i platni sistemi, kao i o smanjenju zavisnosti Evrope od drugih kontinenata.
Zaključci doneti u četvrtak biće pretočeni u konkretne mere do sledećeg samita u Briselu 19. marta, rekla je fon der Lajen, a rezultat će biti mapa puta "Jedna Evropa, jedno tržište", akcioni plan sa detaljnim rokovima.
(EUpravo zato.rs)