Evropski lideri ne mogu za slabosti ekonomije Evropske unije da krive isključivo "trgovce birokratijom" u Briselu, već moraju ozbiljno da se pozabave i sopstvenim nacionalnim administracijama i protekcionističkim propisima. To je poruka koju predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen šalje uoči sastanka Evropskog saveta, koji će biti održan u četvrtak (12. februar) i koji je posvećen oživljavanju posustale konkurentnosti EU.
Zabrinutost zbog slabljenja industrijske moći Evrope u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom dostiže vrhunac, ali su institucije EU u Briselu u sve otvorenijem sukobu sa nacionalnim prestonicama poput Berlina i Rima oko toga ko je odgovoran za preteranu birokratizaciju.
Svesna da bi sastanak Saveta mogao da se pretvori u koordinisani napad na Brisel zbog navodnog preopterećivanja privrede pravilima, od hemikalija do stočarstva, Fon der Lajen je u dva govora uoči sastanka uzvratila kritikama.
"Moramo da pogledamo i nacionalni nivo… dodatne slojeve nacionalnog zakonodavstva koji samo otežavaju poslovanje kompanijama i stvaraju nove barijere na našem jedinstvenom tržištu", poručila je u obraćanju Evropskom parlamentu u Strazburu.
Time je ukazala na dugogodišnje zamerke da je Evropa i dalje opterećena regulatornim preprekama koje onemogućavaju da 27 država članica zaista funkcionišu kao jedinstvena ekonomska celina. Te prepreke se kreću od nacionalnih ograničenja koja koče stvaranje panevropskog tržišta kapitala, preko neuzajamnog priznavanja profesionalnih kvalifikacija, do pravila o označavanju proizvoda koja sprečavaju njihovu preprodaju u drugim zemljama EU.
Primer neuspeha jedinstvenog tržišta
Kao ilustrativan primer neuspeha jedinstvenog tržišta, Fon der Lajen je navela da kamioni u Belgiji mogu da prevoze teret do 44 tone, dok je u Francuskoj dozvoljeno samo 40 tona, što stvara probleme u prekograničnoj trgovini.
"Predložili smo zakon koji bi to uskladio. Gotovo dve godine kasnije, on je i dalje predmet rasprave", rekla je ona.
Predsednica Komisije je već predstavila deset takozvanih "omnibus" paketa, zakonodavnih mera osmišljenih da smanje administrativni teret i donesu uštede od oko 15 milijardi evra godišnje, ali insistira da i druge strane moraju da daju svoj doprinos.
U drugom govoru, na industrijskom samitu u Antverpenu, ponovo se osvrnula na disfunkcionalnost među državama članicama.
"Transport otpada iz jedne članice u drugu trebalo bi da bude efikasan, jednostavan i brz. Međutim, različite nacionalne prakse to čine izuzetno složenim. Neke države, na primer, i dalje prihvataju komunikaciju isključivo putem faksa. Trgovcima su ponekad potrebni meseci da dobiju dozvolu, u zavisnosti od pravila svake pojedinačne zemlje", upozorila je Fon der Lajen.
I dalje se krivi Brisel
Ako se pita većina nacionalnih prestonica ko je odgovoran za preteranu regulaciju koja guši privredu, odgovor je Brisel. Uoči sastanka u Alden Bisenu, Nemačka i Italija su sastavile zajednički dokument u kojem zahtevaju da se EU "ograniči" u donošenju novih propisa.
"Nove zakonodavne inicijative za koje se očekuje da će doneti prekomeran dodatni administrativni teret trebalo bi povući ili ih uopšte ne predlagati", navodi se u dokumentu Berlina i Rima.
Nemački kancelar Fridrih Merc dodatno je pojačao tu retoriku, prebacujući odgovornost za slab ekonomski rast Nemačke na Brisel.
"Znam da ove institucije u Evropskoj uniji nisu brze koliko bi trebalo. Borimo se protiv mašinerije koja neprestano proizvodi nove propise", rekao je on.
"Usko grlo za nas su delovi Evropske komisije i, nažalost, delovi Evropskog parlamenta", dodao je Merc, ističući da čuje poruke o nameri da se birokratija smanji, ali da se "još nismo pomerili tamo gde bismo morali".
(EUpravo zato/Politico)
