U Talinu je održana konferencija o proširenju Evropske unije na kojoj su učesnici, između ostalog, razgovarali o izgledima za pridruživanje za zemlje kandidate, potrebi za ubrzanjem reformi, kao i o spremnosti same Unije da primi nove članice.
Posebnu pažnju izazvao je govor evropske komesarke za proširenje, Marta Kos, koja je poručila da proširenje ostaje "obećanje ekonomskog i demokratskog uspeha", ali uz jasne uslove i bez prečica.
"Proširenje 2004-2007 donelo je novu eru stabilnosti za naš kontinent i impresivan stepen ekonomske konvergencije. Ali je takođe stvorilo sumnje u našu sposobnost da obezbedimo poštovanje naših temeljnih demokratskih principa. Te sumnje utiču na javnu podršku koja je potrebna da bi naše države članice nastavile sa proširenjem," rekla je Kos, obraćajući se na "Konferenciji o proširenju EU 2026: Dva koraka napred, jedan korak nazad".
Kako ponoviti uspeh proširenja iz prošlosti?
Estonija je, kako je istakla, jedna od najuspešnijih priča proširenja EU, država koja je članstvo iskoristila kao razvojnu šansu i za dve decenije prešla put od polovine prosečnog BDP-a EU do više od 90 odsto evropskog proseka. U vremenu pojačanog skepticizma, taj primer, naglasila je, potvrđuje snagu evropskog modela integracije i predstavlja snažan odgovor na anti-EU propagandu koja dolazi i sa Istoka i sa Zapada.
Ukazala na iskustvo iz Moldavija, gde se, kako je rekla, i dalje šire tvrdnje da bi članstvo značilo gubitak suvereniteta, identiteta i ekonomsku zavisnost. Takve poruke ocenila je kao deo ruskih propagandnih narativa, ističući da upravo primer baltičkih država pokazuje suprotno, da je okretanje Evropi donelo stabilnost, bezbednost i prosperitet.
"Proširenje danas ostaje upravo to obećanje. Obećanje da možemo ponoviti ovaj uspeh. Upravo toga se Moskva plaši. Jer danas smo odlučni da primenimo recept za ekonomski i demokratski uspeh, u Ukrajini, na Zapadnom Balkanu i u Moldaviji", rekla je Kos i dodala da su raniji uspesi imali tri glavna sastojka: obezbediti sigurnost, sprovesti reforme, privući investicije.
Prvo, 2004. godine, proširenje EU išlo je ruku pod ruku sa širenjem NATO, što je učvrstilo bezbednost i dalo poverenje preduzećima da su njihove investicije sigurne. U budućnosti, ovaj bezbednosni element zahtevaće mnogo snažniji evropski doprinos, objasnila je komesarka dodajući da se EU već kreće u tom pravcu kroz napore da obnovi evropsku odbranu, kao i kroz bezbednosne garancije koje je Koalicija voljnih utvrdila u Parizu ranije ove godine.
Drugo su strukturne reforme. Upravo je to suština procesa pristupanja EU i razlog zbog kojeg ne može biti prečica u ovim pregovorima. Upravo na tome EU radi sa zemljama kandidatima, na izgradnji snažnih demokratskih institucija koje garantuju vladavinu prava, posebno nezavisnost pravosuđa, borbu protiv korupcije i učvršćivanje slobode medija.
Treće su investicije. Prošlog meseca u Davosu, održana je diskusija o posleratnom prosperitetu Ukrajine, zajedno sa Majkom Pajlom iz Blekroka (BlackRock). Kos je podsetila na njegovu izjavu, da je "proširenje iz 2004. snažan podsetnik na to šta postaje moguće kada su uslovi pravi".
Pet ključnih elemenata
Kos je rekla da se došlo do tačke u kojoj je potrebna otvorena rasprava kako bi se dali odgovori na ključno pitanje - kako primeniti "dobre prakse" u svetu koji se jedva može porediti sa onim iz 2004-2007 i da tu vidi pet ključnih elemenata.
• Bez prečica u reformama. Borba protiv korupcije i izgradnja demokratskih institucija ostaju temelj proširenja EU. Puno članstvo u EU nikada ne sme doći na štetu tih temeljnih reformi. Samo kredibilan reformski put može da podupre poverenje država članica i građana i da obezbedi pravilno funkcionisanje jedinstvenog tržišta i naše Unije u celini. Bez takvog poverenja, proširenje EU nikada ne može biti uspeh.
• Bez trojanskih konja. Potrebna nam je polisa osiguranja protiv koraka unazad. Lekcija iz 2004. je da su neophodni zaštitni mehanizmi koji obezbeđuju da se novi članovi pridržavaju pravila i da integritet Unije bude očuvan, čak i 5, 10 ili 20 godina kasnije.
"Ako ne možemo da pružimo kredibilne odgovore na to, ostaćemo bez javne podrške potrebne za proširenje. Zato zagovaram da sledeći Ugovori o pristupanju sadrže snažnije zaštitne mehanizme protiv nazadovanja u obavezama preuzetim tokom pristupnih pregovora, kako bi se obezbedilo da nove države članice nastave da održavaju rezultate u osnovnim oblastima" rekla je Kos.
Podsetila je da Crna Gora radi na zatvaranju svih poglavlja i da bi njen ugovor o pristupanju trebalo bi da bude prvi u jednoj novoj generaciji.
"Svaka zaštitna mera treba da ostane na snazi onoliko dugo koliko je potrebno. Ali naši ugovori su jasni: ne smeju stvarati članstvo u dva nivoa za zemlje koje su u potpunosti usklađene sa pravnom tekovinom EU. Jednostavno rečeno, ako novi članovi poštuju pravila, te zaštite neće ni primetiti. Ali ako zemlje krenu unazad u onome što je za nas temeljno, kao što su demokratija i vladavina prava, zaštitni mehanizmi moraju da zabole. Planiramo da uputimo predlog ugovora o pristupanju Savetu, kako bi države članice mogle da nastave ovu raspravu", dodala je.
• EU mora da se pripremi za nove članove. Pristupanje novih država članica u narednim godinama realna je perspektiva. Moramo da se pripremimo. Moramo da znamo kakav će uticaj buduće proširenje imati na ključne politike, naš budžet i naše upravljačke strukture. Naši građani pitaju: šta proširenje znači za njih? Za njihov model socijalne zaštite? I kako će uticati na naše demokratske principe i vladavinu prava? Trenutno radimo na ovoj proceni, kako bismo osigurali da Unija od više od 30 zemalja bude kredibilna i efikasna u isporučivanju rezultata svim našim građanima širom EU.
• Brže do naših budućih građana. Suočavamo se sa spoljnim silama koje žele da poremete i destabilizuju Evropu, i vidimo domaće pokrete u našim zemljama kandidatima koji pogrešno prikazuju proces proširenja kao ćorsokak. U takvom svetu, moramo mnogo brže i direktnije da dopremo do građana u zemljama kandidatima, tako što ćemo one koji isporučuju reforme i usklađivanje sa pravilima EU nagraditi bržom integracijom u politike i strukture EU.
To već radimo kroz integraciju u naš Jedinstveni evropski platni prostor (SEPA) ili zonu slobodnog rominga, koja je od početka godine proširena na Ukrajinu i Moldaviju. Sada predlažemo državama članicama da isto učine i za šest zemalja Zapadnog Balkana. Ali, moramo ići mnogo dalje i doneti direktne koristi građanima i preduzećima u zemljama kandidatima u oblastima energije, bezbednosti i unutrašnjeg tržišta.
• Da li smo spremni za mir? Svi želimo brz kraj užasnog rata u Ukrajini i pravedan i održiv mir. Iako ne možemo unapred da prejudiciramo ishod tekućih mirovnih pregovora, znamo da će on stvoriti novu realnost u Evropi u celini. To postavlja važna pitanja za sve nas ovde: da li smo spremni da uradimo ono što će takva nova realnost zahtevati? Da li smo spremni za mir u Evropi? To će otvoriti hitna pitanja o tome kako integrišemo zemlje kandidate sa kojima trenutno pregovaramo.
(EUpravo zato.rs)
