Koliko su duboko isprepleteni trgovinski odnosi EU i SAD?

Trgovinske tenzije sa Vašingtonom ponovo su na dnevnom redu u Briselu, gde bi Evropski parlament u sredu trebalo da raspravlja o tome da li da zamrzne ili oživi rad na trgovinskom sporazumu EU - SAD.

Kompromis zahteva odobrenje Evropskog parlamenta, ali je proces blokiran još od januara, kada je američki predsednik Donald Tramp zapretio uvođenjem dodatnih carina za osam evropskih zemalja koje su poslale trupe na Grenland.

Ali, kolika je zapravo vrednost trgovine između EU i SAD?

EU sa svojih 27 članica i SAD čine najveći trgovinski odnos na svetu, koji obuhvata oko jedne trećine globalne trgovine i 43% svetskog BDP-a. Tokom 2024. godine, razmena robe i usluga između ova dva aktera iznosila je 1,68 biliona evra.

Evropska unija je izvezla robu u vrednosti od 532,3 milijarde evra u SAD, što predstavlja 20 posto ukupnog izvoza EU. Istovremeno, EU je uvezla američku robu u vrednosti od 334,8 milijardi evra, što je rezultiralo trgovinskim suficitom od 198,2 milijarde evra u korist EU dugogodišnjom dinamikom koja nije promakla Trampu.

Izvoz iz Evropske unije - 535,3 milijarde evra

Ukupan izvoz iz Evropske unije iznosi 535,3 milijarde evra, a u okviru toga sledi podela po grupama (iznosi su izraženi milijardama, u evrima):

• Medicinski i farmaceutski proizvodi - 121

• Drumска vozila (uključujući vozila na vazdušnom jastuku) - 51,7

• Opšta industrijska mašinerija i oprema, i delovi mašina - 34,2

• Električne mašine, aparati i uređaji i njihovi delovi - 32,2

• Mašine specijalizovane za određene industrije - 26,4

• Mašine i oprema za proizvodnju energije - 25

• Profesionalni, naučni i kontrolni instrumenti i aparati - 22,9

• Ostala transportna oprema - 20,4

Razni industrijski proizvodi - 18,9

Organske hemikalije - 17,4

Uvoz iz SAD - 337,8 milijardi evra

Od ukupno 337,8 milijardi evra, iz SAD se uvozi:

• Nafta, naftni derivati i srodni materijali - 53,7

• Medicinski i farmaceutski proizvodi - 46,5

• Mašine i oprema za proizvodnju energije - 30,8

• Ostala transportna oprema - 21,1

• Gas, prirodni i industrijski - 19,1

Profesionalni, naučni i kontrolni instrumenti i aparati - 17,4

• Električne mašine i uređaji i njihovi delovi - 14,6

• Razni industrijski proizvodi - 12,4

• Opšta industrijska mašinerija i delovi - 11

• Drumска vozila - 10,8

Tri najveće kategorije čine 40 posto ukupnog izvoza EU, navodi Eurostat. Taj suficit, međutim, nije ravnomerno raspoređen po sektorima evropske privrede, prenosi Euractiv.

Farmaceutska industrija: Izvoz lekova iz EU u SAD gotovo je dostigao 120 milijardi evra u 2024. godini. Evropa obezbeđuje oko 60 posto američkog uvoza farmaceutskih proizvoda. Irska je najveći izvoznik, a slede Nemačka i Belgija. Farmaceutski sektor je najveći izvor suficita EU, ali i jedna od najvećih ranjivosti u slučaju uvođenja carina.

Automobili: Izvoz drumskih vozila iz EU u 2024. vredeo je gotovo 52 milijarde evra, uz dominaciju Nemačke, dok Italija, Slovačka i Češka isporučuju veliki deo komponenti.

Tehnologija: EU izvozi velike količine visokotehnoloških proizvoda poput mašina, industrijske elektronike i opreme za poluprovodnike, u vrednosti od 156 milijardi evra u 2024. godini, pre svega iz Nemačke, Holandije i Francuske, dok istovremeno uvozi američke digitalne usluge i cloud rešenja.

Ova tri sektora zajedno čine skoro 40 posto izvoza EU, što ih čini glavnom metom potencijalnih carina.

Hrana i poljoprivreda imaju manju ekonomsku ulogu. EU je 2024. izvezla više od 25 milijardi evra poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u SAD, što je oko 6 posto ukupnog izvoza robe u tu zemlju.

U okviru julskog trgovinskog sporazuma, EU se obavezala da značajno poveća kupovinu američkog tečnog prirodnog gasa (LNG), nafte i nuklearnih goriva, uz obećanje da će godišnje trošiti 250 milijardi dolara, odnosno ukupno 750 milijardi do 2028. godine.

Između januara i kraja novembra 2025. godine, EU je saopštila da je kupila američku energiju u vrednosti od 200 milijardi dolara, pri čemu je komesar za trgovinu Maroš Šefčovič u tu cifru uključio dugoročne LNG ugovore i velika nuklearna ulaganja.

Američki LNG već čini oko 60% uvoza LNG-a u EU, što je nagli porast od 2022. godine, kada je EU počela da se odriče ruskih fosilnih goriva zbog rata u Ukrajini.

Nakon Trampovih pretnji vezanih za Grenland, evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da "postoji rastuća zabrinutost da rizikujemo da jednu zavisnost zamenimo drugom".

Dok EU ima suficit u robnoj razmeni, SAD imaju prednost u sektoru usluga, EU je 2024. kupila više od 482 milijarde evra američkih usluga, što je Vašingtonu donelo suficit od 81,9 milijardi evra.

Američke usluge u Evropi uglavnom se odnose na intelektualnu svojinu, tantijeme, digitalne usluge i visoko specijalizovano poslovno savetovanje, oblasti od kojih mnoge evropske kompanije zavise u svakodnevnom poslovanju.

Iako evropski zvaničnici često ističu suficit SAD u uslugama kada Tramp kritikuje robni suficit EU, važno je napomenuti da je merenje međunarodne trgovine uslugama znatno nepreciznije od merenja trgovine robom. Razlog je, između ostalog, to što se mnoge usluge, poput pravnih ili računovodstvenih, pružaju preko lokalnih američkih filijala u Evropi, pri čemu veliki deo prihoda ostaje u EU.

Sveukupno, kada se uzmu u obzir i roba i usluge, EU je u 2024. imala trgovinski suficit sa SAD od 50 milijardi evra, manje od 3 posto ukupne trgovine između dva partnera.

U svetlu krize oko Grenlanda i nestabilnosti američke politike, Brisel aktivno traži alternative u drugim regionima, od Latinske Amerike kroz Mercosur do Azije, uz skoro završen sporazum sa Indijom.

U Evropskom parlamentu postoje različiti stavovi o ratifikaciji sporazuma EU-SAD, a centar-levo razmatra uvođenje klauzule koja bi omogućila suspenziju sporazuma u slučaju povrede teritorijalnog suvereniteta, prema navodima dva parlamentarna izvora.

Ako se proces odmrzne, sporazum bi mogao biti formalno ratifikovan do kraja februara.

(EUpravo zato.rs)