Godinu dana nakon što je Mario Dragi, bivši premijer Italije i nekadašnji predsednik Evropske centralne banke, upozorio da Evropskoj uniji preti zaostajanje za Sjedinjenim Državama i Kinom ukoliko ne sprovede radikalne promene, postavlja se ključno pitanje, da li je EU odgovorila odlučnim reformama ili je ostala na nivou reagovanja na događaje?
Dok industrije traže jeftiniju energiju i snažniju podršku, a globalna scena postaje sve neizvesnija, Unija se suočava sa izazovom, da ubrza promene i pronađe zajednički kurs ili rizikuje da bude posmatrač u svetu u kojem drugi oblikuju pravila.
"Niko ne voli da bude sporedni igrač, ali upravo na toj poziciji EU je svedena na globalnoj sceni svetskih sila", takvu je oštru procenu izneo Mario Dragi u svom izveštaju govoreći o događajima koji su oblikovali 2025. godinu. Kina ne doživljava EU kao ravnopravnog partnera, Unija igra samo marginalnu ulogu u mirovnim pregovorima o Ukrajini, a svedena je i na posmatrača u tragediji sa desetinama hiljada poginulih u Gazi.
Prema mišljenju nekadašnjeg predsednika Evropske centralne banke, blok od 27 država više ne može verovati da mu sama ekonomska veličina automatski obezbeđuje ravnopravan položaj u globalnoj trgovini i geopolitici, piše Politico.
"Ova godina će ostati upamćena kao godina u kojoj je ta iluzija nestala. Naša politička organizacija mora da se prilagodi zahtevima vremena kada su oni egzistencijalni," rekao je u govoru prošlog petka.
Njegovo upozorenje, međutim, nije novo. Pre godinu dana, bivši predsednik ECB već je alarmirao o problemu konkurentnosti bloka i pozvao na radikalne promene kako bi EU izbegla da zaostane za SAD i Kinom.
U svom istorijskom izveštaju prošle godine, Dragi je proglasio kraj ere otvorene, pravilima zasnovane trgovine i pozvao na novu industrijsku strategiju EU. Recept? Manje regulacija, više koordinacije među državama članicama. Manje barijera unutar jedinstvenog tržišta, više zajedničkih investicionih projekata i dublja integracija tržišta kapitala.
Godinu dana kasnije, šta je Evropa zapravo postigla?
Dragijev izveštaj dominirao je mesecima raspravama u Briselu i šire, naročito zbog dva aspekta: 750-800 milijardi evra godišnje potrebnih da EU ostane globalno konkurentna, i poziva na zajedničko zaduživanje.
Prošlog septembra, izveštaj je tvrdio da bi zajedničko zaduživanje trebalo postati redovan alat za finansiranje digitalne i zelene tranzicije Evrope, kao i hitno potrebnih odbrambenih kapaciteta.
U martu je Evropska komisija odgovorila programom SAFE, kreditnim planom osmišljenim da prikupi do 150 milijardi evra na tržištima kako bi države članice zajedno finansirale nabavku odbrambene opreme. Ali fiskalno konzervativne vlade, poput nemačke i holandske, ostale su protivne bilo čemu što podseća na evroobveznice iz vremena pandemije.
Neke od ovih takozvanih "štedljivih" država usprotivile su se i predlogu Komisije da se do 2028. udvostruči dugoročni budžet EU, trenutno oko 1 bilion evra.
"Ne vidimo potrebu za novim sopstvenim prihodima ili novim zajedničkim zaduživanjem. Besplatan ručak ne postoji," rekla je predstavnica Švedske Jesika Rosenkranc na julskoj sednici ministara EU u Briselu.
Ipak, mnogi analitičari tvrde da su ogromne investicije potrebne za ponovno naoružavanje Evrope i njenu transformaciju u zeleniju i digitalniju ekonomiju još uvek daleko od realizacije, i da će EU uskoro morati da istraži nekonvencionalna rešenja.
"U trenutku kada se SAD, kao garant međunarodnog poretka, povlače, čak i ujedinjena Evropa će biti neefikasna ukoliko svoju ekonomsku moć ne podrži vojnom snagom," izjavio je Ginteram Volf, viši saradnik u institutu Bruegel, za Euronews.
Paradoksalno, jedna od glavnih tema Dragijevog izveštaja, dekarbonizacija, u njegovom najnovijem govoru nije ni pomenuta.
Migel Otero, viši saradnik Real Instituto Elcano u Madridu, smatra da to odražava rastući jaz između geopolitičke debate i realnosti koju žive mnogi Evropljani, posebno u zemljama poput Španije, gde je klimatska kriza sve ozbiljnija.
"Tramp je imao veliki uticaj na agendu u protekloj godini. Ali, udaljavanje od realnosti koja je vidljiva i skopčana sa ogromnim troškovima, jer opet reagujemo umesto da sprečavamo, uvek na kraju bude skuplje" rekao je Otero, dodajući da klimatske mere i dalje ostaju politički složene. "
Fragmentisano tržište kapitala
Kao i u celom Dragijevom izveštaju, poruka o tržištima kapitala ostala je jasna: što više integracije, to bolje. Ali pozivi na konsolidaciju već dugo su zahtev iz Brisela kojem se same države članice stalno opiru.
Ekonomski izazovi su očigledni. Evropa se suočava sa sve većim jazom u BDP-u u odnosu na SAD, što je posledica sporijeg rasta produktivnosti i manjka inovacija. Dragi procenjuje da će za premošćavanje tog jaza godišnje biti potrebno između 750 i 800 milijardi evra.
Štaviše, Evropa trenutno izvozi sopstvene uštede kako bi ojačala kapitalne baze u inostranstvu, umesto da ih ulaže kod kuće.
Kako bi odgovorila, Komisija je predstavila predloge poput Plana spremnosti za odbranu 2030, Unije štednje i investicija i Kompasa konkurentnosti. Ali da li je EU sprovela "radikalne promene" koje je Dragi zahtevao? Ne baš.
"Ono što je urađeno ove godine više je bilo čekanje da se vidi šta će se desiti u Vašingtonu, pa tek onda reagovanje, umesto proaktivne primene velikih projekata iz Dragijevog izveštaja," rekao je viši saradnik Elcano instituta za Euronews.
Kada je reč o investicijama, Evropa je i dalje daleko od obima na koji je Dragi ukazivao.
"Zajedničko zaduživanje za zajedničke prioritete i dalje je malo verovatno, a dovršavanje unije tržišta kapitala, sada preimenovane u ‘Uniju štednje i investicija’, značilo bi rešavanje politički osetljivih pitanja koja godinama stoje u mestu. Napredak je, dakle, u najboljem slučaju postepen," ocenjuje Filip Jager iz Centra Žak Delor.
Dodao je da EU razume svoje probleme i preduzima korake da ih reši, ali da su tempo i ambicija daleko od "radikalnih" promena koje zahteva današnji svet u previranju.
Reforma ili "spora agonija"
MMF procenjuje da bi produktivnost rada u EU mogla porasti za oko 7 posto u roku od sedam godina kada bi se unutrašnje barijere smanjile na nivo viđen u SAD. Analitičari vide istu širu sliku: uspon agresivnih industrijskih politika u SAD i Kini, eroziju multilateralnih institucija i rastući fokus na ekonomsku bezbednost, sve to je prepravilo pravila globalne konkurencije. Evropa se još nije prilagodila.
"Model rasta zasnovan na velikoj zavisnosti od izvoza i američkog finansijskog sistema postao je vrlo ranjiv u vreme dubokih transatlantskih tenzija," rekao je Volf.
Globalnu trgovinu danas oblikuju geoekonomija, bezbednost i stabilnost lanaca snabdevanja. Ipak, uprkos novim sporazumima, EU ostaje opasno zavisna od uvoza kineskih retkih metala. Potpisala je i trgovinski sporazum sa SAD, koji kritičari vide kao kapitulaciju pred Trampom.
Za mnoge, Trampov povratak u Belu kuću nije samo poziv na buđenje, već potpuni reset globalnog trgovinskog sistema.
"Neki su se nadali da će agresivne trgovinske, kao i monetarne i finansijske, politike administracije Donalda Trampa naterati zemlje EU da reaguju. Ali to se zapravo nije dogodilo," rekao je Pjer Žaje iz Instituta za međunarodne i strateške odnose (IRIS).
Prema njegovim rečima, zajednička trgovinska izjava SAD i EU od 21. avgusta možda je zaštitila osnovne interese evropskih industrijskih sila, ali je daleko od prave EU strategije za Vašington.
Andrea Renda, direktor istraživanja u CEPS-u, bio je još direktniji.
"EU se suočava sa potencijalnim ucenama iz Vašingtona, s obzirom na potrebu da osigura američku podršku Ukrajini. Ali to ne može biti izgovor za neaktivnost. Što duže čekamo da diverzifikujemo trgovinske odnose i uklonimo barijere unutar jedinstvenog tržišta, to dublje rizikujemo da upadnemo u ovu provaliju," poručio je.
Za sada se EU uglavnom fokusirala na deklaracije i olakšavanje regulatornih tereta, dok je manje napretka ostvareno u dubljim reformama.
"Najvažnije, aspekti upravljanja iz izveštaja i dalje se ignorišu: potrebno je mnogo više Evrope i agilnija upravljačka struktura kako bi se u potpunosti iskoristila moć i potencijal Unije," zaključio je Renda.
(EUpravo zato.rs)
