Dok Evropska unija usklađuje budžetske okvire i raspravlja o proceduralnim reformama, druge sile brzo zauzimaju geopolitičke slepe tačke na kontinentu.
Prošlog meseca, kineske i srpske specijalne jedinice izvele su zajedničku vojnu vežbu u Kini, prvu te vrste. Pod nazivom "Peace Defenders-2025", ona šalje jasnu poruku, tamo gde je Evropa neodlučna ili odsutna, druge sile spremno popunjavaju prazninu, ne samo rečima, već i konkretnim ponudama.
Srbija, koja je i dalje zvanično na putu ka Evropskoj uniji, već koristi kineske dronove i raketne sisteme. To se nije dogodilo preko noći. To je rezultat godina rastućeg razočaranja u proces evropskih integracija, koji se u regionu sve više doživljava kao zaustavljen i polovičan, piše Euractiv.
Činjenica da EU nema usklađenu retoriku o proširenju sa konkretnim delovanjem naterala je Zapadni Balkan da otvori vrata igračima poput Kine, a u pojedinim slučajevima i Turske, koji su više nego voljni da investiraju, opreme i učvrste svoje prisustvo, čak i u najosetljivijim sektorima, poput odbrane.
Nedavno objavljen izveštaj naglašava da je region postao jedan od najpotcenjenijih odbrambenih resursa Evrope. U trenutku kada Ukrajini treba pomoć, u mirovnim operacijama od Afrike do Mediterana, kao i u ključnim industrijama sposobnim da obezbede ono što EU teško uspeva da proizvede, Zapadni Balkan pokazuje spremnost. Pitanje više nije da li je region spreman za Evropu, već da li je Evropa spremna da prizna šta on donosi na sto.
Od ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, države Zapadnog Balkana deluju odlučno i odgovorno. Severna Makedonija donirala je tenkove, helikoptere i velike količine municije Kijevu, što je čini jednim od najizdašnijih donatora po glavi stanovnika u NATO-u.
Albanija i Crna Gora takođe su pokazale opipljivu solidarnost, uz značajnu vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć. Čak i Srbija, iako zvanično održava neutralnost i odbija da se uskladi sa sankcijama EU prema Rusiji, omogućila je transfer municije srpske proizvodnje vredne u Ukrajinu, pi[e portal.
Ovi doprinosi u velikoj meri prolaze ispod radara. Za razliku od većih članica EU, Zapadni Balkan retko dospeva u udarne vesti. Ipak, delovanje regiona u mnogo čemu je ravno, pa čak i nadmašuje doprinos pojedinih članica Unije. I to nije samo priča o Ukrajini. Vojnici sa Balkana učestvuju u misijama EU u Maliju, Somaliji i Centralnoafričkoj Republici.
Albanija i Severna Makedonija redovni su učesnici misije EUFOR Althea u Bosni i Hercegovini. Srbija šalje medicinske timove i vojne policajce u mirovne misije UN od Libana do Konga, i ubraja se među vodeće evropske zemlje po broju ljudi u UN misijama. Njihove jedinice nisu brojčano velike, ali su visoko specijalizovane – instruktori, medicinari, logistički oficiri i dolaze sa strateškim značajem i snažnom posvećenošću.
Spremnost regiona ne odnosi se samo na vojnike. Njegov industrijski kapacitet, zasnovan na nasleđu jugoslovenskog samostalnog odbrambenog modela, ostaje u velikoj meri neiskorišćen adut Evrope. Samo Bosna i Hercegovina može da proizvede do 500.000 artiljerijskih granata godišnje. Srpska odbrambena industrija proizvodi municiju po NATO standardima, uključujući oklopna vozila, artiljerijske sisteme i, sve češće, bespilotne letelice koje izvozi u više od 50 zemalja.
Ovi proizvodi nisu samo interoperabilni sa evropskim i ukrajinskim sistemima, već su i cenovno pristupačniji i geografski bliži od drugih dobavljača. U ratu iscrpljivanja visokog intenziteta, gde brzina, količina i cena znače koliko i preciznost, to je upravo ona vrsta proizvodnje koja je Evropi hitno potrebna.
Ipak, EU do sada nije uspela da iskoristi ovaj kapacitet. Umor od proširenja, birokratske prepreke i politički oprez zakočili su put EU integracija Zapadnog Balkana predugo. Danas, Unija mora da shvati da integracija ovih zemalja nije samo završetak političkog projekta. To je pitanje jačanja sposobnosti same EU da se brani, da deluje samostalno i da projektuje stabilnost u sve izazovnijem geopolitičkom prostoru.
Proširenje više nije stvar dobre volje. To je stvar strategije. Ako Evropa želi da je svet doživljava ozbiljno, mora da uskladi ambicije sa delovanjem. To znači ubrzanje pristupanja onih koji se već ponašaju kao članovi, doprinose kao saveznici i obavezuju se kao partneri.
Vreme da Zapadni Balkan u potpunosti uđe u EU nije neka neodređena budućnost. To vreme je sada. Jer u odbrani, odvraćanju i solidarnosti, ove zemlje su već unutra. Evropa je ta koja mora da ih sustigne.
(EUpravo zato.rs)
