Aktuelni hrvatski predsednik i kandidat SDP-a, Zoran Milanović, ubedljivo vodi s 39,3 odsto. Sledi ga Dragan Primorac, kandidat HDZ-a s 24,3 procenta, pokazuju poslednja istraživanja javnog mnjenja u Hrvatskoj.

Nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić je na trećem mestu s deset odsto, dok je Ivana Kekin, iz Možemo!, s 8,1 procenta četvrta. Od ostalih četvoro kandidatkinja i kandidata, Miro Bulj (Most) ima podršku 3,6 odsto ispitanika, Branka Lozo (DOMiNO) 2,2 procenta, a nezavisni kandidati Tomislav Jonjić i Niko Tokić Kartelo dva, odnosno 0,6 odsto. Neodlučnih je gotovo deset procenata.

Kratka predizborna kampanja

Izbornoj tišini, koja traje u subotu i nedelju do 19 časova kada se zatvaraju birališta, prethodila je relativno kratka, ali i manje-više burna predizborna kampanja. Ona je bila privremeno prekinuta zbog tragičnog događaja u osnovnoj školi u Zagrebu kada je 20. decembra 19-godišnjak nožem usmrtio jednog prvaka, a ranio učiteljicu i još troje učenika.

Vrhunac predizborne kampanje bilo je televizijsko sučeljavanje svih osam kandidatkinja i kandidata, koje je u ponedeljak 23. decembra održano na javnom servisu. To ipak nije donelo ništa novo – učesnici su kritikovali jedni druge, a najviše HDZ-ovog kandidata Primorca. Milanović je uglavnom bio uzdržan, prenosi Dojče vele.

Uglavnom se razgovaralo o unutrašnjoj politici, odnosno o korupciji, stanju u zdravstvu i pravosuđu – dakle o temama o kojima predsednik ili predsednica može da ima svoje mišljenje, ali o tome ne može da odlučuje, jer su u nadležnosti šefa hrvatske države pre svega vojska i službe bezbednosti, kao i spoljna politika.

Uslovi za podršku Srbiji za ulazak u EU

Jedno od pitanja bilo je i treba li Srbiji blokirati put u Evropsku uniju sve dok se ne reši problem nestalih i ratne odštete. Naglašavajući da je Srbija „naš sused“ i „važan trgovinski partner“, Milanović je rekao: „Ako budu sarađivali, rešenje se može pronaći.“

Za razliku od njega, Primorac je izneo jasne uslove za podršku Srbiji na putu u EU: „otvaranje arhiva JNA, istraživanje vukovarske bolnice, gde leže kosti hrvatskih ljudi“.

I ostali kandidati i kandidatkinje smatraju da Srbija prvo mora da pruži odgovore na neka važna pitanja, s tim da su neki od njih podsetili da „srbijanski građani ionako ne žele u EU“.

Kritike na račun položaja Hrvata u BiH

Što se tiče odnosa Hrvatske i Bosne i Hercegovine, oni su bili tema i televizijskog sučeljavanja, ali i drugih nastupa kandidata tokom predizborne kampanje. U televizijskom sučeljavanju većina učesnika kritikovala je, prema njihovim mišljenju, neravnopravan položaj Hrvata kao jednog od konstitutivnih naroda.

A tokom predizborne kampanje bilo je mnogo govora i o donošenju Zakona o povezivanju gasnih mreža Hrvatske i BiH. Sve kandidatkinje i kandidati kritikovali su način njegovog izglasavanja u parlamentu Federacije BiH. Predsednik Milanović se tim povodom oglasio i saopštenjem u kojem je istakao da je zakon donesen „bez glasova legitimnih predstavnika hrvatskog naroda i uprkos njihovom protivljenju“.

Tim zakonom se određuje da bi projekat povezivanja gasnih mreža trebalo da realizuje kompanija „BH Gas“ iz Sarajeva, a ne nova firma sa sedištem u Mostaru.

Dragan Primorac je u jednom razgovoru za javni servis tim povodom obećao da će mu položaj Hrvata u BiH biti jedan od prioriteta. I dodao: „Hrvati na tim prostorima žive oduvek. Oni su konstitutivni narod, oni moraju da participiraju u svim organima upravljanja.“

Puno obećanja, malo ovlašćenja

Kao i u predizbornoj kampanji za ovogodišnje parlamentarne i evropske izbore, i ovoga puta čula se gomila obećanja, od kojih veći deo nije u nadležnosti predsednika države, piše Dojče vele.

Svi kandidati su uglavnom obećavali bolji život svima i da će biti faktori ujedinjenja hrvatskih građana, ali i razne druge stvari: od sprečavanja ilegalnih migracija i osiguravanja besplatnih dečijih vrtića, preko boljeg zdravstva i suzbijanja korupcije, pa sve do većih plata i brige za ekologiju.

Milanović se tokom čitave predizborne kampanje malo javljao za reč, osim kada je obavljao svoje predsedničke dužnosti – sve u skladu sa svojom izjavom da mu je ovo poslednja predizborna kampanja i „poslednji tango“.

Njegova pobeda je, međutim, od samog početka poprilično sigurna, pa je i mogao mirno sa distance da posmatra kako pokušavaju da se promovišu njegovi protivkandidati. A osim toga, praktično je skoro čitav prvi mandat ionako vodio predizbornu kampanju, pa je sada sebi mogao da priušti opušteniji modus.

Ankete: Milanović i Primorac u drugom krugu

Inače, od 2000. godine na predsedničkim izborima u Hrvatskoj nikada nije pobedio kandidat one političke opcije koja je na vlasti. To nepisano pravilo verovatno važi i za ove, osme predsedničke izbore od proglašenja nezavisnosti Hrvatske. Naime, mnogi građani Zorana Milanovića doživljavaju kao jedinog pravog oponenta premijeru Andreju Plenkoviću i HDZ-u.

HDZ će za Primorca sigurno mobilisati svoje biračko telo, ali kako ispitivanja javnog mnjenja pokazuju, to će biti dovoljno samo za ulazak u drugi krug u kojem se predviđa Milanovićeva pobeda.

Inače, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini pozvao je hrvatske državljane u Srbiji da glasaju za HDZ-ovog kandidata uz obrazloženje da ta stranka podržava težnje, interese i potrebe hrvatske manjine u Srbiji.

Osam kandidata i kandidatkinja predstavljaju kompletan dijapazon, od leve, do desne opcije. Dvoje ih ima podršku levice, pa analitičari predviđaju da će se u prvom krugu glasovi desnije orijentisanih birača uglavnom raspršiti. Zato je zanimljivo pitanje kome će u izvesnom drugom krugu otići glasovi leve i desne opcije koje u prvom krugu ne dobije Milanović.

Zadnju reč će, naravno, imati skoro 3,8 miliona birača. Ali, kako stvari sada stoje, verovatno je da u skladu s Milanovićevim predizbornim sloganom „Predsednika za predsednika“, na Pantovčaku neće doći do promene.

(EUpravo zato/Dojče vele)