Francusku u narednim mesecima očekuje politički veoma napeto usvajanje državnog budžeta. Stranke se pozicioniraju uoči predsedničkih izbora koji će biti održani narednog proleća, dok investitori istovremeno očekuju jasan signal da je vlada sposobna da stavi javne finansije pod kontrolu, piše Reuters.
Situacija je složena jer Francuska već ima jedan od najvećih budžetskih deficita u evrozoni, dok vodeći kandidati prema anketama, sa radikalne levice i krajnje desnice, predlažu programe koji bi dodatno opteretili državnu kasu. Istorija francuskih vlada takođe pokazuje da često odustaju od reformi zbog protesta i političkog otpora.
Političke tenzije osećaće se već narednih nedelja, i pre zvaničnog početka kampanje za izbore zakazane za 18. april i 2. maj. Vlada premijera Sebastijena Lekornija mora da progura budžet za 2027. godinu kroz parlament u kojem nema jasnu većinu.
Upravo je neuspeh u usvajanju budžeta doveo do smene dvojice Lekornijevih prethodnika nakon izbora 2024. godine.
Investitori očekuju višemesečnu nestabilnost
Investitori sa kojima je Reuters razgovarao pripremaju se za višemesečnu nestabilnost i procenjuju da će se budžetska kriza i predsednička trka međusobno dodatno pojačavati, što će stvarati novi pritisak na finansijska tržišta.
Francuski politički rizici poklapaju se sa nepovoljnim globalnim trendovima, jer su troškovi zaduživanja širom sveta porasli zbog zabrinutosti zbog rasta javnog duga. Kako se izbori približavaju, sve je veća sumnja u sposobnost Francuske da obuzda deficit, i to u trenutku kada se država priprema za refinansiranje stotina milijardi evra duga nastalog tokom pandemije.
Premijer Lekorni pozvao je poslanike da usvoje budžet za 2027. godinu pre izbora. Poručio im je da ne bi trebalo "budžetsku neizvesnost dodavati svim ostalim neizvesnostima" i naglasio da finansijska tržišta pažljivo prate i predsedničku kampanju.
Vlada je najavila velike mere štednje u predlogu budžeta koji će predstaviti početkom oktobra. Ministar finansija Rolan Leskir kao jednu od mogućnosti pomenuo je zamrzavanje dela troškova za penzije naredne godine, ali ostali detalji plana ušteda još nisu poznati.
Pritisak na francuske državne obveznice
Finansijska tržišta su već reagovala. Investitori su tokom leta u cenu francuskog duga uračunali rizik od političke nestabilnosti uoči izbora. Situaciju dodatno komplikuje rast prinosa na američke državne obveznice, što se po pravilu odražava na velika svetska tržišta.
Razlika u prinosu koji investitori zahtevaju za francuske u odnosu na sigurnije nemačke desetogodišnje obveznice raste već tri meseca i dostigla je 88 baznih poena, što je najviše od kraja 2024. godine.
"Ne bih se iznenadio da razlika dostigne 100 baznih poena, a i nakon toga postoji prostor za dalji rast", izjavio je Kevin Tuzet iz francuske kompanije za upravljanje imovinom Carmignac.
Zbog sumnje u spremnost francuskih političara da smanje deficit, prinosi na francuske obveznice sada su viši nego na italijanske, iako Italija ima veći javni dug. Uskoro se očekuju i nove procene rejting agencija. Prvi na redu je Fič, koji je pre godinu dana snizio kreditni rejting Francuske na A+, što je najniža ocena koju je ta zemlja ikada dobila.
Čak i ako uspe da smanji deficit, francuska vlada će tokom narednih pet godina morati da se zadužuje po višim kamatama kako bi refinansirala stotine milijardi evra duga emitovanog tokom pandemije.
Vlada već sada teško uspeva da ostvari cilj smanjenja ovogodišnjeg deficita sa 5,1 na 5,0 odsto BDP-a, pa se ambiciozniji ciljevi za 2027. godinu čine teško ostvarivim.
„Veoma sam pesimističan kada je reč o sposobnosti sadašnjeg ili budućeg predsednika da sprovede strukturne reforme neophodne za smanjenje fiskalnog deficita", ocenio je Kristofer Dembik, investicioni savetnik švajcarske banke Pictet.
Neizvesnost uoči izbora
Prema anketi agencije Haris Toluna, u zavisnosti od konačnog sastava kandidata, u četiri od pet mogućih scenarija drugog kruga mogli bi da se nađu lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon i liderka krajnje desnice Marin Le Pen.
Njihovi programi predstavljaju radikalan zaokret. Melanšon predlaže otpis duga koji je u vlasništvu centralne banke, dok se Le Pen zalaže za snižavanje starosne granice za odlazak u penziju na 60 godina za deo radnika.
Ista anketa pokazuje da bi Le Pen pobedila u duelu sa svim protivkandidatima, ali su francuski izbori poznati po velikim preokretima.
"Mnogo toga je još nepoznato, ali čini se da svi kandidati naginju popuštanju fiskalne discipline. Niko ne izlazi sa programom kojim bi poručio da budžetski deficit mora da se sanira i da dug mora da se smanji", zaključuje Dejvid Zan, šef sektora za evropske obveznice u kompaniji Franklin Templeton.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
