Nemiri na Bliskom istoku, koji su začeti na relaciji Iran - Sjedinjene Američke Države, prete da se prošire na Evropu. U ovom trenutku, Evropa oseća posledice ratnog stanja u vidu nestašice nafte i skoka cena, ali, najava novog koraka otišla je i korak dalje od onoga što se očekivalo.
Naime, Iran razmatra napade na američke vojne ciljeve na evropskom tlu u slučaju da Donald Tramp dodatno zaoštri ratni sukob, otkrivaju izvori bliski režimu u Teheranu, piše Financial Times.
Pominju Bugarsku i Kipar
Insajderi iz iranskog režima potvrdili su za Financial Times da su iranske oružane snage već procenile mogućnosti za napade na američke vojne ciljeve u zemljama jugoistočne Evrope, a među prvima se istakla Bugarska, koja je prošlog meseca odobrila korišćenje svoje vazduhoplovne baze Bezmer za američke avione-cisterne, dok je među potencijalnim metama za odmazdu i Kipar, gde se nalazi britanska vojna baza koja je još u martu bila meta napada dronom.
Pored ciljeva na evropskom kontinentu, izvori navode da su iranske snage razradile i planove za sabotažu podmorskih optičkih kablova u Ormuskom moreuzu u slučaju eskalacije.
Prekid pregovora i pretnje širenjem rata
Pregovori o deblokadi strateški važnog moreuza, nalaze se u zapećku, a američki predsednik Donald Tramp je saopštio da se sa Teheranom "ne vode nikakvi razgovori niti su oni u planu".
Revolucionarna garda prošlog meseca zapretila je i Velikoj Britaniji zbog toga što dopušta američkoj vojsci korišćenje svojih baza, poručivši da će "svaka baza sa koje krene napad na iransku teritoriju biti smatrana legitimnom metom", a iz londonskog instituta smatraju da su ove pretnje "stvarne, ali ograničene", i navode da bi iranske balističke rakete srednjeg dometa, poput onih iz serije Šahab, teško napravile ozbiljniju štetu na većim udaljenostima.
Iranska odmazda zavisiće od poteza Vašingtona, naglašavaju izvori iz režima za Financial Times.
"Ako SAD ode predaleko, Iran će se braniti po svaku cenu, izaći iz regiona i pogoditi i Evropu", poručio je drugi izvor.
Poruka Evropi kroz precizne udare
Teheran je pokazao spremnost da gađa udaljene mete. Vašington je optužio Iran za ispaljivanje raketa prema američko-britanskoj bazi Dijego Garsija u Indijskom okeanu, udaljenoj čak 4.000 kilometara, a Turska je u martu objavila da je NATO protivvazdušna odbrana presrela nekoliko iranskih balističkih projektila, dok je britansku bazu Akrotiri na Kipru istog meseca pogodio dron za koji zapadni zvaničnici veruju da su ga lansirale grupe pod kontrolom Irana.
Domet raketa
Vojni stručnjaci napominju da bi Iran, za gađanje udaljenijih ciljeva, morao da smanji bojeve glave na svojim teškim raketama kako bi one mogle da dosegnu toliku udaljenost, pa stručnjaci procenjuju da je za Teheran znatno opasnije delovanje preko proksi-grupa u Iraku, Libanu i Jemenu.
Daglas Barije iz Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) ističe da pokušaji napada na Dijego Garsiju pokazuju da Iran poseduje oružje dometa većeg od 2.000 kilometara, ali je pitanje koliko takvih projektila Iran uopšte poseduje i kolika je njihova stvarna preciznost na krajnjim granicama dometa.
"Luđi smo od vas"
Imenovanje bivšeg komandanta Revolucionarne garde Mohsena Rezaeija na čelo bezbednosnog sistema analitičari vide kao znak da su diplomate poput pregovarača Mohameda Bagera Galibafa gurnute u drugi plan.
"Iran šalje jasnu poruku: ako ne možete da se dogovorite sa Galibafom, moraćete da imate posla sa Rezaeijem", zaključio je drugi sagovornik za Financial Times, saževši stav režima rečima:
"Nemojte se ljutiti, jer mi smo luđi i besniji od vas".
(EUpravo zato/Index)