Posle kraha zajedničkog projekta sa Francuskom, Berlin cilja lidersku poziciju u vazduhoplovnoj industriji.
Plan Francuske, Nemačke i Španije da zajednički razviju borbeni avion nove generacije možda je propao, ali nemačke ambicije u vazduhoplovnoj i odbrambenoj industriji nisu.
"Nemačka je oduvek bila pionir u avijaciji“, poručio je nemački kancelar Fridrih Merc na otvaranju međunarodnog vazduhoplovnog sajma ILA u Berlinu, predstavljajući novu strategiju razvoja avijacije koja povezuje civilni i vojni sektor, tehnološke inovacije i nacionalnu bezbednost.
Njegov nastup odražava novo samopouzdanje Berlina nakon raspada projekta Future Combat Air System(FCAS), zajedničkog programa razvoja borbenog aviona šeste generacije. Projekat je praktično zaustavljen zbog nepremostivih nesuglasica između francuskog Dassault Aviationa i nemačkog Airbus Defence and Spacea.
Za razliku od Španije, koja relativno malo ulaže u odbranu, i Francuske, koja raspolaže vrhunskom tehnologijom ali se suočava sa finansijskim ograničenjima, u Berlinu vlada uverenje da Nemačka danas ima i novac i industrijske kapacitete za realizaciju ovako zahtevnog projekta.
Merc je pokušao da neuspeh saradnje sa Francuskom predstavi kao novu razvojnu priliku. Prema njegovim rečima, okončanje dugogodišnjeg zastoja otvara prostor da nemačka industrija pronađe druge puteve za razvoj modernog borbenog aviona.
Takav pristup pokazuje da Nemačka sve više nastupa kao država koja veruje da njena ekonomska snaga može da se pretvori u političko i tehnološko liderstvo.
Decenijama je Francuska imala prednost u evropskom odbrambenom sektoru. Kao jedna od dve nuklearne sile u Evropi, sa sopstvenim nosačima aviona, nuklearnim kapacitetima i borbenim avionom Rafal, Pariz je tradicionalno bio simbol evropske vojne samostalnosti.
Nemačka je, s druge strane, uglavnom delovala kroz multinacionalne projekte – ekonomski moćna i tehnološki napredna, ali retko spremna da preuzme vodeću ulogu.
Odnos snaga se menja
Prema NATO metodologiji, Nemačka je još 2019. godine prestigla Francusku po izdvajanjima za odbranu. Tada je Berlin za vojsku izdvojio 46,9 milijardi evra, dok je Francuska potrošila 44,2 milijarde.
Do 2029. godine nemački vojni budžet trebalo bi da dostigne čak 153 milijarde evra godišnje, odnosno oko 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Reč je o najvećem vojnom jačanju zemlje od ujedinjenja.
Istovremeno, Francuska planira da do 2029. godine poveća vojnu potrošnju na 72,8 milijardi evra, ali uz znatno veće budžetske izazove. Javni dug Francuske iznosi više od 115 odsto BDP-a, dok je u Nemačkoj oko 63 odsto.
Iako Francuska raspolaže velikim iskustvom u razvoju borbenih aviona, uključujući uspešan program Rafal, finansiranje potpuno novog aviona šeste generacije bez međunarodnih partnera predstavljalo bi ogroman izazov. Procene govore da je vrednost celokupnog FCAS programa oko 100 milijardi evra.
Upravo zato je prvobitna ideja zajedničkog projekta bila jasna – Francuska donosi znanje i tehnologiju, a Nemačka finansijsku snagu.
Nemačka industrija preuzima inicijativu
Posle raspada zajedničkog projekta, nemačka odbrambena industrija ubrzano se organizuje.
Grupa vodećih kompanija okupljena pod nazivom "Team Gen 6“ ovih dana predstavila je nemačkoj vladi plan za razvoj borbenog aviona šeste generacije. U konzorcijumu se nalaze Airbus, Diehl Defence, Hensoldt, Liebherr, MBDA, MTU Aero Engines i Rohde & Schwarz.
Direktor Airbus Defence and Spacea Mihael Šelhorn poručio je da nemačka industrija raspolaže znanjem, tehnologijom, proizvodnim kapacitetima i jasnom odlučnošću da razvije novi evropski borbeni avion.
Prema njegovim rečima, cilj nije da Nemačka deluje sama, već da postane centralni industrijski oslonac budućih evropskih projekata.
„Razmišljamo evropski, ali želimo da nemačka industrija ima ključnu ulogu“, rekao je Šelhorn.
Novac nije dovoljan
Ipak, stručnjaci upozoravaju da finansijska moć sama po sebi nije dovoljna za razvoj najsavremenijeg borbenog aviona. Pored letelice, potrebno je razviti čitav sistem bespilotnih platformi, senzora, komunikacionih mreža i računarskih sistema koji će omogućiti preživljavanje na budućem ratištu.
Za takav poduhvat Nemačkoj će i dalje biti potrebni partneri, izvozna strategija i dugoročna politička podrška.
Uprkos tome, atmosfera na sajmu ILA u Berlinu bila je daleko od pesimizma. Komandant nemačkog ratnog vazduhoplovstva general-potpukovnik Holger Nojman poručio je da Bundesveru rešenja trebaju odmah, a ne za godinu ili tri.
Sam kancelar Merc zaključio je da se Nemačka danas predstavlja kao zemlja koja ne samo da prati budućnost avijacije, već u nju aktivno ulaže.
"Nemačka je atraktivno mesto za celokupnu vazduhoplovnu industriju i nalazi se u samom svetskom vrhu kada su u pitanju inovacije u civilnom i vojnom vazduhoplovstvu“, poručio je Merc.
(M.A./EUpravo zato/politico.eu)
