Postizanjem dogovora okoizbornih reformi Crna Gora je ispunila još jednu od preporuka Evropske unije, koja je jasno poručila da je ovaj korak ključna stavka ka preduslovu za privremeno zatvaranje poglavlja pregovora do kraja 2026. godine.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović ovo je ocenio kao "istorijski trenutak u kom se nalazi njegova zemlja", naglašavajući da će "odrediti njen demokratski i evropski pravac u decenijama koje dolaze". S njim se složila i komesarka za proširenje, Marta Kos, poručivši da, iako je potrebno preduzeti dalje mere, sporazum predstavlja ključni korak napred za Crnu Goru na njenom evropskom putu.
U čemu je konkretan značaj izbornih reformi i šta će se u ovom procesu ubuduće promeniti u Crnoj Gori?
Tri ključna stuba reforme
Predsednik Milatović predstavio je tri suštinske novine koje novi zakonski model donosi:
· Pravo da svako bude biran i bez partijske pripadnosti - Po prvi put, građani koji nisu članovi političkih stranaka – učitelji, studenti, domaćice, lekari, poljoprivrednici – dobijaju pravo da se kandiduju za poslanike. Za nezavisnu kandidaturu biće potrebno prikupiti 1.000 potpisa podrške, što je manje od 0,2 posto biračkog tela.
Takvi kandidati mogu osvojiti mandat ako dobiju broj glasova dovoljan za jedno poslaničko mesto, bez obaveze da pređu cenzus od tri odsto.
"Trenutno se krši Ustavom zagarantovano pravo da građani budu birani. Ovim zakonom to menjamo. To je demokratski iskorak i uvođenje ravnopravnosti u političku utakmicu", rekao je Milatović.
· Otvorene liste - Druga velika promena je uvođenje otvorenih izbornih lista, koje omogućavaju biračima da glasaju za konkretne kandidate unutar liste koju podržavaju.
Birači će moći da zaokruže do deset kandidata sa izborne liste, bez obaveze da slede redosled koji je odredila partijska centrala. Mandati će se raspodeljivati prema broju ličnih glasova koje kandidati dobiju.
"Ako glasate samo za kandidate, a ne za stranku, vaš glas će biti važeći. Svaka iskrena volja građanina mora biti poštovana. Ova promena vraća odgovornost u politiku – birač ima direktan uticaj na to ko će ga predstavljati", naglasio je predsednik.
· Rodna ravnopravnost postaje pravilo, a ne izuzetak - Treći stub reforme odnosi se na suštinsku rodnu ravnopravnost. Uvodi se tzv. „zipper“ sistem – na listama će se naizmenično smenjivati žene i muškarci.
Pored toga, zakon predviđa automatsku korekciju raspodele mandata ukoliko se, prema preferencijalnim glasovima, ne ostvari proporcionalna zastupljenost muškaraca i žena.
"Ako u Crnoj Gori živi 50 posto žena, onda 50 posto njih mora da bude i u parlamentu. Ovo nije politička već civilizacijska promena. Bez žena, nema pravde, nema razvoja, nema Evrope", izjavio je Milatović.
Šef misije OEBS pozdravio rad Odbora
Aktuelni proces reforme izbornog zakonodavstva bio je povod za sastanak predsednika Izborne komisije Nikole Mugoša i šefa misije OEBS u Crnoj Gori, Jana Haukasa, koji su razmenili mišljenja o pojedinim aspektima nacrta izmena Zakona o izboru odbornika i poslanika.
Ambasador Haukas je pozdravio rad Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu i izrazio očekivanje da će predmet rada Odbora biti i druga pitanja od značaja za unapređenje izbornog ambijenta.
Mugoša je ocenio da je profesionalizacija i depolitizacija Državne izborne komisije veliki korak naprijed u jačanju izbornog integriteta, uz napomenu da se izborna reforma tu ne završava i da je neophodno sveobuhvatno unapređenje zakonskog okvira koje, između ostalog, podrazumijeva i njegovo usaglašavanje sa međunarodnim izbornim standardima i preporukama ODIHR-a.
Ukoliko za tim bude postojala potreba, ambasador Haukas izrazio je spremnost Misije da razmotri pružanje moguće administrativne i ekspertske podrške Odobru za izbornu reformu u daljem radu na afirmaciji zakonskih rešenja koja će unaprediti izborni proces u Crnoj Gori.
Reakcije političara na postignut dogovor
Kopredsedavajući Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu i poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Rakočević rekao je da je izborna reforma velika pobeda opozicije i dodao da parlamentarni izbori funkcionišu po istom principu kao i sad.
"Opozicija će raditi sve da što pre dođe do vanrednih parlamentarnih izbora. Drugi aspekt vrlo važan je da ćemo ovim terminom skratiti mandat dve opštine koje jako loše rade. Podgorici i Nikšiću ćemo skratiti mandat, a produžiti u Baru i Bijelom Polju", rekao je Rakočević.
Potpredsednica Skupštine Zdenka Popović čestitala je ženama Crne Gore kvotu od 40 odsto, dok je lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević pozvao da se isti princip odnosi i na Vladu, sudove i tužilaštva.
(EUpravo zato.rs)
