Bugarska će od januara 2026. godine postati 21. članica Evropske unije koja uvodi evro kao zvaničnu valutu, nakon što je Evropska centralna banka ocenila da zemlja ispunjava sve ključne kriterijume. Ova odluka dolazi posle skoro dvadeset godina od članstva u EU, čime se zatvara jedno dugo poglavlje ekonomske tranzicije i približavanja evropskoj monetarnoj uniji.
Kada je 2007. godine pristupila Evropskoj uniji, Bugarska je jasno stavila do znanja da joj je cilj i članstvo u evrozoni. Međutim, visoka inflacija, fiskalne slabosti i nestabilnosti u javnim finansijama godinama su odlagale taj proces.
Prema pravilima EU, članice su u obavezi da uvedu evro kada ispune tzv. konvergencione kriterijume – set ekonomskih uslova koji uključuju stabilne cene, održive javne finansije, stabilne kamatne stope i devizni kurs. Zemlje koje se ne pridržavaju ovih pravila ili ih svesno ne ispunjavaju – poput Švedske, Češke i Mađarske – ostaju van evrozone iz političkih ili ekonomskih razloga. S druge strane, Bugarska je, uz podršku Evropske centralne banke, uspela da ispuni sve tehničke uslove.
Evropska centralna banka je ove nedelje objavila da su bugarski makroekonomski pokazatelji sada u skladu sa zahtevima evrozone, čime je otvoren put da zemlja uvede evro od 1. januara 2026. Konačnu odluku doneće ministri finansija evrozone u julu, ali se očekuje pozitivan ishod.
Zašto evro i zašto sada?
Uvođenje evra donosi brojne prednosti – veću monetarnu stabilnost, niže troškove transakcija, olakšano poslovanje sa drugim članicama evrozone i povećanje poverenja investitora. Međutim, uslov za to je zdrav ekonomski sistem, kako bi se izbegao scenario u kojem bi nova članica ugrozila zajedničku valutu, prenosi Brisel Tajms.
Za razliku od Hrvatske, koja je uvela evro deset godina nakon pristupanja EU, Bugarskoj je za isti korak bilo potrebno gotovo dvostruko više vremena. Ipak, proces je sada zaključen u ključnom političkom trenutku za celu regiju – kada EU najavljuje novu rundu proširenja do 2030. godine.
A gde je Zapadni Balkan?
Uspeh Bugarske ponovo otvara pitanje: šta je sa zemljama Zapadnog Balkana? Iako nijedna još nije članica EU, neke već koriste evro, ali bez formalnog sporazuma sa Briselom. Crna Gora ga je uvela jednostrano još početkom 2000-ih, nakon što je ranije koristila nemačku marku, dok je Kosovo uvođenje evra sproveo uz tehničku pomoć ECB.
Ipak, formalno članstvo u evrozoni zahteva punopravno članstvo u EU. Među zemljama kandidatima, Crna Gora je najnaprednija, ali i dalje daleko od ispunjenja svih uslova. Rumunija, jedina članica EU koja iskreno teži evru, planira da 2026. uđe u "ERM II" – tzv. "čekaonicu za evro", gde valuta mora ostati stabilna dve godine pre zvaničnog uvođenja. U najboljem slučaju, to bi značilo da Rumunija može uvesti evro tek 2029. godine.
Politički signal i poruka regionu
Ulazak Bugarske u evrozonu nije samo ekonomska vest, već i politički signal – da je proširenje i dalje živo, ali uz jasne uslove. Onima koji teže članstvu u EU i evrozoni, kao što su Severna Makedonija, Albanija, Srbija i BiH, ostaje da se zapitaju: hoće li Bugarska biti model koji treba slediti, ili izuzetak koji potvrđuje koliko je težak put ka evropskoj valuti?
Evropska unija jeste najavila da želi proširenje do kraja decenije, ali suštinski napredak biće moguć samo za one koji, poput Bugarske, dokažu političku volju i ekonomsku disciplinu.
Kako je uvođenje evra uticalo na cene životnih namirnica u ostalim zemljama EU?
Uvođenje evra u zemljama srednje i istočne Evrope tokom poslednjih 15 godina imalo je različite efekte na cene osnovnih životnih namirnica. Iako su zvanične analize često pokazivale umerene ili minimalne uticaje, percepcija građana i pojedini sektori beležili su značajnije promene.
Prema analizi Evropske centralne banke, prelazak sa kune na evro u Hrvatskoj imao je ograničen uticaj na ukupnu inflaciju. Međutim, određeni sektori, poput ugostiteljstva, zabeležili su veće cene, što je delimično pripisano zaokruživanju cena prilikom konverzije valute. Istraživanje je pokazalo da je u periodu od januara do jula 2023. godine, 16 posto inflacije u sektoru hrane bilo povezano sa uvođenjem evra .
Uprkos ovim nalazima, mnogi građani su subjektivno doživeli značajniji rast cena, posebno u svakodnevnim troškovima poput kafe u kafićima, gde su cene porasle sa prosečnih 10-12 HRK na oko 2 evra.
U Litvaniji, nakon uvođenja evra, zabeležen je rast cena određenih prehrambenih proizvoda, što je izazvalo nezadovoljstvo građana. Najpoznatiji primer je tzv. "Karfiol revolucija" iz 2016. godine, kada je fotografija karfiola po ceni od 3,49 evra izazvala masovne proteste i bojkot velikih lanaca supermarketa .
Studija Svetskog ekonomskog foruma pokazala je da su cene proizvoda u Letoniji, nakon uvođenja evra konvergirale sa cenama u zemljama evrozone poput Francuske i Nemačke. Pre prelaska, razlika u cenama je iznosila oko 7 posto, dok je nakon prelaska ta razlika nestala .
(EUpravo zato.rs)
