Brisel je u sredu zvanično odobrio višegodišnji pokušaj Bugarske da se pridruži evrozoni, čime je otvoren put da postane 21. članica evrozone 1. januara 2026. godine. Evropska komisija i Evropska centralna banka (ECB) saopštile su da je Bugarska, najsiromašnija članica EU, ispunila tzv. "konvergentne kriterijume" za ulazak u monetarnu uniju.
"Evro će doneti opipljive koristi za bugarske građane i preduzeća: stabilne cene, niže transakcione troškove, zaštitu štednje, više investicija i povećanu trgovinu. Naravno, evro je više od same valute", izjavio je evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis.
Sofija već dugo održava nizak nivo deficita i javnog duga kako bi ušla u evrozonu, ali je konstantno imala problema s visokom inflacijom, koja je ostala tvrdokorna nakon energetskog šoka izazvanog punom invazijom Rusije na Ukrajinu.
Prema najnovijoj prognozi Komisije, inflacija u Bugarskoj biće 3,6 posto ove godine – znatno iznad proseka evrozone od 2,4 posto.
Međutim, Brisel je naveo da je prosečna stopa inflacije u Bugarskoj između maja 2024. i aprila 2025. bila 2,7 posto, što ispunjava kriterijum jer je ispod "referentne vrednosti" od 2,8 posto, izračunate tako što se 1,5 procentnih poena dodaje prosečnoj inflaciji tri zemlje evrozone s najnižim cenovnim pritiscima. Komisija takođe predviđa da će inflacija u Bugarskoj pasti na 1,8 posto u 2026. godini, kako se bude povlačio efekat ponovnog uvođenja PDV-a na hleb i restorane početkom ove godine i kako se rast plata bude usporavao.
Ova odluka predstavlja značajnu pobedu za bugarsku vladu. Konzervativni premijer Rosen Željazkov, bugarska centralna banka i većina poslanika u parlamentu snažno podržavaju ulazak u evrozonu, navodeći da će taj korak poboljšati trgovinu i smanjiti finansijske transakcione troškove u ekonomiji zavisnoj od izvoza.
Takođe tvrde da će članstvo u zoni jedinstvene valute Sofiji omogućiti veću kontrolu nad monetarnom politikom, jer će guverner centralne banke Dimitar Radev dobiti mesto u Savetu guvernera ECB-a, glavnom telu koje odlučuje o kamatnim stopama.
Iako je bugarska valuta, lev, vezana za evro još od 1999. godine, zemlja trenutno nema nikakvog uticaja na odluke ECB-a.
Odluka Brisela doneta je uprkos nedavnim masovnim protestima širom zemlje, jer se mnogi građani plaše da bi uvođenje evra moglo izazvati oštar rast cena, posebno hrane.
Proteste podržava krajnje desna partija Preporod, treća po snazi u parlamentu, kao i predsednik Rumen Radev. Oboje su pozvali na referendum o uvođenju evra, ali su ih parlament i sudovi blokirali. Visok nivo korupcije i godine političke nestabilnosti dodatno su podstakli antievropska i antiestablišmentska osećanja u zemlji, gde je prosečni BDP po glavi stanovnika samo 24.200 evra – najniži u EU.
Zvaničnici Komisije umanjuju strahove od rasta cena, tvrdeći da iskustva drugih zemalja pokazuju da je ukupan rast cena nakon uvođenja evra "izuzetno mali, gotovo marginalan". Takođe su naveli da će evropske i bugarske vlasti "pratiti" situaciju kako bi sprečile da preduzeća zloupotrebe prelazak na novu valutu i neopravdano podignu cene.
Bugarska je tek druga zemlja koja se pridružuje evrozoni u ovoj deceniji, nakon Hrvatske. Mnoge članice EU još uvek nose traume iz krize evrozone tokom 2010-ih, koja je skoro dovela do njenog raspada. Evropski parlament i ostale zemlje članice evrozone moraju sada formalno da odobre pristupanje Bugarske. Konačna odluka mogla bi biti doneta već 8. jula.
Bugari (ne) žele evro
Prema najnovijem istraživanju Evrobarometra, svaki drugi građanin Bugarske protivi se uvođenju evra kao zvanične valute. Tačnije, 50 posto ispitanika ne podržava prelazak na evro, dok je 43 posto za tu ideju, prenosi portal Novinite.
Ovim rezultatom Bugarska se svrstava među pet članica Evropske unije gde većina građana ne želi ulazak u evrozonu. Pored nje, negativno raspoloženje prema evru izraženo je i u Švedskoj (55 posto protiv), Poljskoj (59 posto), Češkoj (63 posto) i Danskoj (65 posto).
Dok su mišljenja među bugarskim ekonomistima podeljena oko toga da li je zemlja spremna da se pridruži evrozoni početkom 2026. godine, iz bankarskog sektora poručuju da su institucije u potpunosti pripremljene za ovu promenu. Oni ističu da je bugarski finansijski sistem već snažno povezan sa evrozonom, što bi, prema njihovim rečima, omogućilo nesmetanu tranziciju. Pored toga, kao ključni adut Bugarske navodi se nizak nivo javnog duga - svega 24,1 posto BDP-a krajem prošle godine, što je znatno ispod evropskog proseka od 81 posto.
(EUpravo zato.rs)
