Albanija je pored samoproglašenog Kosova, najsiromašniji deo Evrope, kaže se u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda. I pored toga, kao i visokog stepena korupcije, po podacima "Transparency International-a", zatim visokog broja ilegalnih migranata, kao i ugroženosti slobode medija, kako tvrde Reporteri bez granica, čini se da je po novoj metodologiji proširenje, ova zemlja sve bliže članstvu u Evropskoj uniji.
Četrnaest godina od dobijanja statusa kandidata Albanija je prvo pregovaračko poglavlje otvorila tek 15. oktobra prošle godine.
Premijer Edi iRama poručio je da je njegova zemlja odlučna da uspešno ispuni veoma ambiciozni cilj završetka pregovora do 2027. godine.
"Moja ambicija, naša ambicija je da Albanci u ovoj deceniji dobiju pasoš EU i da, kad slete na evropske aerodrome, mogu da uđu iz tog koridora sa zvezdicama, a ne iz onog drugog koridora gde piše - ostali", rekao je Rama.
Boraveći nedavno u prvoj zvaničnoj poseti Albaniji, komesarka za proširenje Evropske unije, Marta Kos, poručila je da je došla kako bi dala punu podrštu upravo tim ambicioznim ciljevima, za koje je "od svog tima čula da su i realni".
"Kada kažete da želite da se pregovori završe do kraja 2027. godine i da ste na dobrom putu, potvrđujem da smo na dobrom putu. I sigurna sam da će uz sve reforme koje sprovodite, to biti moguće", rekla je Marta Kos.
I dok deo albanske opozicije, među kojima je najglasniji bio bivši predsednik Albanije Sali Beriša, smatra da Albanija ne ispunjava uslove za put u Brisel zbog loše vladavine prava, Stejt department u najnovijem izveštaju tvrdi da korupcija, slaba vladavina zakona i nezaposlenost podstiču trgovinu drogom u ovoj zemlji, deo stručne javnosti zastupa suprotno mišljenje i tvrdi da se "na terenu" ipak radi kako bi se ubrzao put ka EU.
Olakšan je pristup NATO aviona regionu, a otvaranjem baze na jugu Albanije, koja prvi put neće biti vlasništvo zemlje domaćina. Na Zapadnom Balkanu, samo se u Tirani može studirati na Evropskom koledžu, a imaće uskoro i kancelariju Evropskog parlamenta.
I upravo na ovu odluku Evropskog parlamenta, fokusirala se stručna javnost, naglašavajući taj postupak kao jasan signal da zemlja ide u dobrom pravcu. Potvrdili su to i iz ove institucija, poručujući da je to rezultat "kontinuirane posvećenosti jačanju veza sa Zapadnim Balkanom". Da odabir ovog grada nije slučajan već rezultat strateškog interesa, kao što je to bio do sada slučaj i sa drugim lokacijama gde ova institucija ima ista predstavništva, za EUpravo zato potvrdili su iz Ambasade Albanije u Briselu, ističući da je albansko društvo duboko povezano sa integracijama u EU.
"Politički spektar podržava nacionalne napore za pridruživanje EU, što potvrđuje duboko ukorenjeno i trajno evropsko opredeljenje. To se dodatno potvrđuje trenutnim tempom pregovora o pristupanju, stalnom potpunom usklađivanju sa ZSPP i ZSAD, kao i ulogom Albanije kao pouzdanog partnera EU na međunarodnoj sceni i njenim proaktivnim i principijelnim angažmanom u regiji Zapadnog Balkana", poručili su za naš portal.
Poslednjih godina Tirana je dodatno ojačala svoj status domaćina prvog kampusa Kolegijuma Evrope u regionu i mesta za održavanje visoko profiliisanih događaja povezanih sa EU, uključujući Samit EU-Zapadni Balkan u decembru 2022. godine.
Sledećeg maja, Tirana će biti domaćin Šeste evropske političke zajednice, a potom Mediteranskog foruma u junu 2025. Samo dve godine kasnije, 2027. godine, Tirana će biti domaćin Samita NATO i to je, ocenjuju poznavaoci političkih prilika, sveukupno put koji ovu zemlju vodi korak bliže ka članstvu.
Evropski parlament ima nekoliko sličnih kancelarija u svetu
Evropski parlament ima kancelarije za vezu širom EU, a nekoliko i u zemljama van EU, iz strateških razloga. Ima "tri operativna ogranka u Njujorku za odnose sa Ujedinjenim nacijama, u Džakarti za odnose sa Asocijacijom zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) i u Adis Abebi za odnose sa Afričkom unijom", navodi se u dokumentu EP, uz napomenu da je u izgradnji nova kancelarija u Panami za upravljanje odnosima sa Latinskom Amerikom.
Nove kancelarije imaju za cilj da poboljšaju odnose EU kroz podršku lokalnim parlamentima, civilnom društvu i procesu pristupanja EU, dok povećavaju vidljivost aktivnosti i stavova Parlamenta, posebno u vezi sa proširenjem EU, kako se navodi u dokumentu.
Evropski parlament nema direktnu nadležnost u pitanjima spoljne politike, koja je uglavnom u rukama Komisije i Saveta. EU kao celina ima kancelarije u mnogim zemljama širom sveta, pod upravom Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), koja i dalje ostaje glavna EU instanca van blokova.
(EUpravo zato.rs)
