Italijanski Savet ministara izmenio je 28. marta Protokol između Italije i Albanije, dozvoljavajući transfer migranata sa validnim ili produženim nalozima za zadržavanje, koji se već nalaze u Italiji, u albanski centar u Gjaderu.
Prema originalnom Protokolu između Italije i Albanije, koji je potpisan 2023. godine, albanski centri koje finansira Italija trebalo je da obrade i vrate migrante odrasle muškog pola iz "sigurnih zemalja" koji su spaseni na moru, kroz proceduru "brze staze".
Međutim, od njihovog pokretanja u oktobru prošle godine, centri su ostali prazni jer su italijanski sudovi više puta ukidali naloge za zadržavanje, dovodeći u pitanje oznaku određenih zemalja kao "sigurnih" i upućujući slučajeve na Evropski sud pravde.
Sada je vlada odlučila ponovo da pokrene protokol, čineći centar u Gjaderu potpuno funkcionalnim "centrom za zadržavanje tokom repatrijacije" kako bi zaobišla pravne izazove.
Prema italijanskom zakonu, centri za zadržavanje tokom repatrijacije, poznati kao "CPR", drže neregularne migrante koji čekaju identifikaciju i deportaciju, a boravak traje do 18 meseci.
Italijanski ministar unutrašnjih poslova, Mateo Pijantedosi, uveren je da će centar u Gjaderu biti brzo ponovo aktiviran, ali "neće izgubiti svoje funkcije niti biti fundamentalno promenjen."
Trenutno, Albanija ima dva objekta - Shengjin za skrining i Gjader, gde migranti čekaju odluke o azilu i odakle se vraćaju. Gjader, koji je imao i deo zatvora, već je imao 144 mesta za repatrijaciju, uz 880 mesta za zadržavanje.
Prema Pijantedosiju, centar u Gjaderu biće "još jedan CPR, samo izvan nacionalne teritorije."
Kako bi umirio zabrinutost, naglasio je da se migranti u italijanskim centrima za repatrijaciju već premeštaju između objekata koji su ponekad udaljeniji nego što bi bio transfer u Albaniju, insistirajući da će Gjader funkcionisati kao da je na italijanskoj teritoriji.
Pravni stručnjaci upozorili su da ovaj novi potez izaziva ozbiljne pravne zabrinutosti, posebno u vezi sa prenosom suvereniteta Albanije Italiji. Premeštanje migranata u treću zemlju moglo bi da povredi međunarodne ugovore i izazove značajne pravne probleme.
Prema trenutnim pravilima EU o povratku, članice mogu da presele neregularne migrante u treće zemlje samo ako se onedobrovoljno slože sa tim.
Pijantedosi je potvrdio da je Evropska komisija dala zeleno svetlo za prenamenu albanskog objekta.
"Pregovori sa Evropskom komisijom su završeni pozitivno, što nam omogućava da nastavimo sa radom na tome", izjavio je on na konferenciji za novinare.
Odluka je doneta u skladu sa novim predlogom Komisije EU o povratku, dok novi zakon omogućava državama članicama da istraže koncept takozvanih "centara za povratak" izvan granica EU.
Potez italijanske vlade dolazi dok Italija čeka presudu Evropskog suda pravde u vezi sa svojom politikom sigurnih trećih zemalja, koja se očekuje u maju.
Neobavezujuće mišljenje advokata generalnog sekretara ECJ - koje će izložiti predloženo rešenje i obrazloženje - očekuje se 9. aprila, prema rečima portparola najvišeg suda EU.
Pijantedosi je izjavio da Rim računa na povoljan ishod presude EU suda, koji se očekuje do kraja maja. Ako presuda podrži poziciju Italije, oba objekta će uglavnom biti vraćena u njihove prvobitne funkcije.
(M.A./EUpravo zato/euractiv.com)
