Evropska unija bi trebalo da iskoristi trenutak i proširi se, dok se Sjedinjene Američke Države povlače na svetskoj sceni, poručila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola i upozorila da će, ukoliko Unija ne integriše zemlje poput Ukrajine, Moldavije i Zapadnog Balkana, drugi popuniti tu prazninu. Da je "vreme za zemlje Zapadnog Balkana u EU" mišljenja je i mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, a optimizam po pitanju proširenja nije krio ni pedsednik Evropskog saveta Antonio Košta na samitu lidera EU i Zapadnog Balkana održanom krajem prošle godine.
Uprkos naporima i želji, međutim, zemlje Zapadnog Balkana i dalje nisu prešle prag EU. Poces integracije kompleksan je i višedimenzionalan, zahteva kontinuirane reforme, unapređenje regionalne saradnje i prevazilaženje unutrašnjih i spoljašnjih izazova. Bilateralni sporovi i nedostatak regionalne saradnje dodatno komplikuju integraciju, dok postoji i "zamor od proširenja" unutar same EU, o čemu su se sporadično izjašnjavali i pojedini lideri EU
Iako su zemlje postigle napredak u usklađivanju zakonodavstava, tehnička i administrativna neslaganja sprečavaju potpunu implementaciju neophodnih reformi. Međutim, predsednica Evropskog parlamenta ocenila je proširenje EU kao geopolitičku nužnost i dodala da kredibilitet Evrope, i globalno i u transatlantskim odnosima, zavisi od njene sposobnosti da bude predvodnik u sopstvenom susedstvu. Ona je, tokom intervjua na događaju Evroaktiva Reduks u Briselu, naglasila da se u procesu proširenja ne radi samo o pridruživanju novih članica, već o obezbeđivanju mira, stabilnosti i demokratije u Evropi.
Iako je priznala da postoji zabrinutost nekih država članica da je EU već prevelika i birokratska, Mecola je podsetila na proširenja EU iz prošlosti, kao što je pridruživanje Poljske bloku, kao dokaz da proširenje jača Uniju, a ne da je slabi.
"Insistirate na proširenju dok zemlje Zapadnog Balkana čekaju 14 godina"
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto kritikovao je dvostruke standarde, ističući da se insistira na članstvu Ukrajine, dok zemlje zapadnog Balkana čekaju više od 14 godina, rekao je Sijarto na konferenciji za novinare nakon sastanka s potpredsednikom Vlade Crne Gore za spoljne i evropske poslove Filipom Ivanovićem.
A, u tih "više od 14 godina" stalo je dosta promena i u stavovima i u okolnostima, smatra Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, koji je naglasio da je trenutna situacija na međunarodnoj sceni znatno drugačija.
"Otvoreni su novi pregovarački klasteri, ali sa poslednjim otvorenim u 2021. godini i planovima za otvaranje Klastera 3 krajem prošle godine, koji nisu realizovani, jasno je da je postizanje napretka u procesu pristupanja EU trenutno pitanje koje se neće rešavati dok ne dođe do političke stabilizacije", rekao je za EUpravo zato.
Na pitanje kada će Srbija postati članica EU, Subotić ističe da odgovor zavisi isključivo od nas. Naša vlast i naša odgovornost za ispunjavanje uslova su ključni. Dodaje da, iako se nalazimo u nepovoljnoj poziciji, postoji primer Crne Gore, koja je manja zemlja, ali je uspela da napreduje brže na putu ka EU. Za Subotića, Crna Gora je pozitivan primer da proces proširenja nije zaustavljen, iako situacija u Srbiji nije ista. Njegova poruka je da je za naš napredak važno da se ugledamo na uspehe drugih i da preduzmemo konkretne korake kako bismo postigli željeni cilj.
Antonio Košta: Politički prioritet EU saradnja sa Zapadnim Balkanom
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je da se Deklaracijom usvojenom na Samitu EU-Zapadni Balkan, krajem prošle godine, šalje snažan signal da je politički prioritet Unije saradnja sa Zapadnim Balkanom.
"Vreme održavanja Samita nije moglo biti bolje. Ovo je prvi Samit kojim sam predsedavao kao novi predsednik Saveta EU, što podvlači prioritet koju pridajemo saradnji sa Zapadnim Balkanom. Šaljemo snažan signal Deklaracijom koju smo usvojili vecceras. Raduje me što su zapadno-balkanski partneri saglasni s njom", rekao je Košta i dodao da je jasno da EU i Zapadni Balkan pripadaju istoj evropskoj porodici.
"Srbija ostaje na evropskom putu"
Da "Srbija ostaje na svom evropskom putu" poručio je i predsednik Aleksandar Vučić, nakon radne posete Briselu, gde se sastao sa komesarkom za proširenje Martom Kos i razgovarao o jačanju saradnje sa Unijom i evrointegracijama. Nakon razgovora sa komesarkom, Vučić je rekao kako je uveren da je Srbija završila svoje obaveze u vezi sa pristupanjem SEPA i da u narednim nedeljama možemo konačno da budemo deo Jedinstvenog evropskog prostora za platni promet.
Takođe, bilo je reči i o otvaranju klastera.
"Nadamo se ove godine ne jednog, već više klastera da otvorimo, razgovarali smo o onome što moramo da uradimo. To su dva medijska zakona, to je ponovo REM. Oni su tražili Zakon o biračkom spisku koji je završen, ali trebalo bi da dobijemo konačno mišljenje ODIR-a. Trebalo bi da povećamo svoje usklađivanje sa EU po pitanju ovih njihovih deklaracija spoljnopolitičkih, da ponekad glasamo za neke deklaracije koje se tiču Ruske Federacije, što nisam mogao da im obećam, pošto ja ne volim da lažem nikoga, pa neću ni njih da lažem i obmanjujem", rekao je Vučić i dodaoo kako veruje da možemo ponovo snažno pokrenuti kompletan evropski proces.
Sa druge strane, od evropske komesarke za proširenje Marte Kos stigla je poruka da Brisel očekuje od Srbije jasnu orijentaciju ka Evropskoj uniji.
(EUpravo zato.rs)
· Reaguj
