Kako masovni antivladini protesti u Slovačkoj ulaze u treći mesec, organizatori protesta i politički posmatrači saglasni su da se zemlja nalazi na kritičnoj raskrsnici zbog skretanja populističkog premijera Roberta Fica od EU i približavanja Moskvi.
Danas će građani ponovo izaći na ulice širom zemlje kako bi izrazili nezadovoljstvo politikom Fica, koji je okrenuo kurs ka istoku otkako je preuzeo vlast po četvrti put u oktobru 2023. godine.
Od tada, kritičari njegovu vladu opisuju kao sve autoritarniju i represivniju.
"Impresivno je da vlada na mnogim pitanjima pokušava da pređe granicu kada je u pitanju vladavina prava i civilno društvo, i da organizovanjem, protestima ili pravnim delovanjem ove korake možemo usporiti ili zaustaviti", izjavila je Jana Kobzova, slovačka politička analitičarka i gostujuća saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
Protesti su počeli krajem decembra nakon što je Fico posetio ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi, čime je postao jedan od samo tri lidera EU koji su to učinili nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Slovački premijer je već pridobio Kremlj zaustavljanjem vojne pomoći Ukrajini i obećanjem da će sprečiti njene NATO aspiracije, dok je u isto vreme bio protiv sankcija EU prema Rusiji.
Iako je broj učesnika protesta opao, građanska grupa koja organizuje proteste, Mier Ukrajine (Mir za Ukrajinu), tvrdi da i dalje postoji momentum iza pokreta i da je slovačko civilno društvo, snažnije nego ikada, "spremno da brani demokratiju".
"Protesti su evoluirali od jednokratnih okupljanja u sistematski pokret koji ima za cilj da održava pritisak na vladu i da zadrži javnu debatu o pravcu u kojem zemlja ide", izjavila je za Euronews Lucia Staselova, jedna od osnivača grupe.
Ministarstvo informacija Slovačke i kancelarija premijera nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Krajem januara, Fico je optužio opoziciju da pokušava da "organizuje puč" dok su antivladini protesti eskalirali, ali nije prikazao nikakve dokaze za tu tvrdnju.
Premijer je tada rekao da će "dopustiti ljudima u Slovačkoj da protestuju i viču koliko god žele", ali je kritikovao nedefinisane "zločinačke namere" koje opozicija navodno sprema, uz tvrdnju da su slovački mediji i nevladine organizacije finansirani iz inostranstva.
Ficov zaokret
Jedan od najiznenađujućih aspekata protesta, prema analitičarima, jeste to što nisu bili ograničeni samo na velike gradove, već su se održavali i u područjima gde je podrška Ficovoj vladajućoj levo-nacionalističkoj stranci Smer posebno jaka.
"Protesti se šire na manja mesta, što nije uobičajeno u Slovačkoj", izjavio je Juraj Marušiak, politički naučnik sa Slovačke akademije nauka.
"Mobilizacija učesnika u takvim regijama, gde Smer i njegovi saveznici obično imaju komfornu većinu, takođe je prekretnica", kazao je on.
Demonstracije koje se dešavaju u Smerovim uporištima mogle bi predstavljati problem za Fica, s obzirom na to da je njegova stranka pobedila na parlamentarnim izborima 2023. godine kampanjom koja je bila pro-ruska i fokusirana na prethodno neiskorišćene anti-državne i anti-establišmentske birače.
Ovo je predstavljalo značajan zaokret za 60-godišnjeg Fica, koji je svoju političku karijeru, dugu tri decenije, započeo na levici i ranije tvrdio da Slovačka treba biti "u središtu EU".
Prekretnica je nastupila 2018. godine kada su novinar Jan Kuciak - koji je istraživao visok nivo korupcije i njegova verenica Martina Kušnírova ubijeni od strane plaćenog ubice, što je izazvalo velike proteste koji su primorali Fica da podnese ostavku na svoju treću funkciju premijera.
"Fico je bio čvrsti zastupnik Evrope sve do svoje prisilne ostavke nakon ubistava Kuciaka i Kušnirova", izjavio je Samo Marec, slovački kolumnista i autor.
Kako je dodao, njegov zaokret ka pro-ruskim, autoritarnim i zavereničkim stavovima bio je proces koji traje godinama.
Smer je izgubio vlast na parlamentarnim izborima 2020. godine, poražen od stranaka koje su obećavale borbu protiv korupcije. Nakon što je stranka marginalizovana, u jednom trenutku je bila ispod 10% u anketama. Međutim, Fico je na kraju počeo da usvaja ekstremnije stavove i promoviše pro-Moskovsku retoriku koja je privukla mnoge Slovake.
Prema nedavnoj anketi agencije Focus, gotovo polovina birača Smera podržava bliže bilateralne veze sa Rusijom, što je najveći procenat podrške među svim slovačkim strankama.
"Mislim da Fico pokušava da balansira između Evrope i Rusije, dok je svestan pozicije Slovačke u EU“, rekao je Marušiak.
Uporedio je Ficovu poziciju sa mađarskog premijera Viktora Orbána, koji je glavni kritičar EU i antagonista unutar bloka, kao i Putinov najodaniji saveznik.
"Ficov glavni cilj je da ostane na vlasti što je duže moguće i da spreči ponavljanje događaja iz 2018. godine. Zbog toga pokušava da mobilizuje pro-ruski deo društva, jer je to segment iz kojeg još uvek može da crpi birače", kazao je on.
Smer nije odgovorio na postavljena pitanja od strane Euronews-a.
Slovački Majdan?
U okviru svog sve autoritarnijeg kursa, Ficova koaliciona vlada od tri stranke, na čijem čelu je Smer, a koju podržavaju levonacionalistička stranka Hlas i nacionalistička Slovačka narodna stranka (SNS), suočava se sa optužbama civilnog društva i opozicije da napada demokratske vrednosti i institucije, pravdu i vladavinu prava.
Njegova administracija je obustavila rad Specijalnog tužilaštva koje se bavilo visokoprofilisanim slučajevima korupcije, reformisala krivični zakonik kako bi ublažila kazne za korupciju i transformisala javnog emitera u ono što je sada široko smatrano državnom kontrolisanom institucijom.
Ove i druge politike, koje su naišle na oštre kritike civilnog društva, posebno su zabrinule nakon što su neki od Ficovih saradnika i ljudi povezani sa Smerom, uključujući njegove političare, suočeni sa optužbama u korupcijskim skandalima.
Slovačka je pala za 12 mesta na poslednjem godišnjem Indeksu korupcije Transparency Internationala, rangirana na 59. mesto od 180 analiziranih zemalja.
Ovo je posledica političkih imenovanja članova vlade, zaobilaženja zakonodavnih procedura, podrivanja nezavisnih institucija i medija, kao i napada na nevladine organizacije, navodi posmatrački centar.
Staselova je izjavila da je Ficov cilj da oslabi vladavinu prava, kontrola medija i marginalizacija opozicije kako bi mogao da vlada bez stvarne kontrole.
Pokušaj atentata na Fica prošlog maja, u kojem je zadobio višestruke povrede nakon što je upucan u stomak dok je pozdravljao pristalice, očigledno je učvrstio njegovu neprijateljsku retoriku prema civilnom društvu, medijima i opoziciji.
U januaru, stotine slovačkih psihijatara i psihologa uputile su otvoreno pismo Ficu, u kojem su izrazili zabrinutost zbog uticaja njegove vlade na demokratiju zemlje i njen globalni status.
U pismu, zdravstveni radnici su naveli da su "agresivnost i emocionalna eksplozivnost u Ficovim javnim nastupima postali izraženiji nakon pokušaja atentata".
Fico je odgovorio na pismo putem objave na Fejsbuku, optužujući autore za nepoštovanje i tvrdeći da bi podržali "slovački Majdan - koji slovačka opozicija, uz punu podršku nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva i anti-slovačkih medija, marljivo priprema".
Prošlog meseca, slovački premijer je na mreži X podelio pismo koje je uputio Ilonu Musku, hvaleći tehnološkog milijardera i ključnog saveznika američkog predsednika Donalda Trampa zbog demontiranja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Fico je izjavio da su sredstva agencije korišćena za "izobličavanje političkog sistema i favorizovanje određenih političkih stranaka", ali nije pružio nikakve dokaze za to.
Haos u koaliciji
Iako protesti pozivaju Fica da podnese ostavku, malo je verovatno da će on napustiti vlast uskoro. Nekoliko analitičara i aktivista reklo je za Euronews da on koristi dezintegrisano stanje slovačke opozicije.
"Mislim da opozicija ima problem jer samo reaguje na aktivnosti vlade", rekao je Marušiak.
"Činjenica je da ne postoji jasna politička reakcija, a takođe nema ni inicijative sa strane opozicije, jer je Smer, za razliku od opozicije, spreman za moguće prevremene izbore", dodao je on.
Ovo je potvrdila i Staselova, koja je rekla da opozicija "mora ponuditi realna rešenja i postati proaktivnija", umesto da čeka da vlada napravi grešku.
Ficova parlamentarna koalicija nije nepovrediva. Od kraja prošle godine, potresla ju je defekcija tri poslanika SNS-a i pobuna četiri poslanika Hlas-a protiv vlade, dok su dvojica izbačena iz stranke.
Iako vlada ima 79 mesta u parlamentu sa 150 poslanika, sporovi su je doveli do trenutka kada nije imala jasnu većinu.
Ficova kontrola vlasti bila je dodatno testirana sredinom januara kada su opozicione stranke pokušale da pokrenu glasanje o poverenju vladi.
Međutim, predlog je povučen nakon što je Fico zahtevao da polovinu parlamentarne sednice učini poverljivom, na osnovu toga što deli poverljive informacije.
Mihael Šimečka, lider glavne opozicione stranke, Progresivna Slovačka, optužio je Fica da se "boji da diskutuje o svojim neuspesima", dodajući da će se pripremiti da ponovo pokrene glasanje ubrzo.
Usred ovih turbulencija, Fico je prošlog meseca izjavio da je vlada ponovo stekla svoju malu većinu nakon dogovora sa koalicionim partnerima o rekonstrukciji kabineta i jačanju Smerove moći.
Ipak, vlada će i dalje biti pod pritiskom zbog ekonomske nestabilnosti, opadanja životnog standarda u odnosu na druge članice EU i Ficovog nepopularnog okretanja ka Moskvi.
Ali, dok će protesti nastaviti da igraju svoju ulogu, potrebno je više akcije, smatra Staselova.
"Protesti su samo jedan alat - potrebni su pritisci sa svih strana: medija, civilnog društva, pa čak i međunarodnih aktera", rekla je ona.
Kako je zaključila, "Slovačka je na kritičnoj raskrsnici i o pravcu njenog budućeg razvoja se upravo sada odlučuje."
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
