Samit EU-Zapadni Balkan i ove godine je organizovan u Briselu sa ciljem da bude platforma za jačanje strateškog partnerstva između EU i Zapadnog Balkana, kao i saradnje i ubrzanja reformskih procesa na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Samitom predsedava predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, dok je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen prisutna kao predstavnica evropskih institucija.
U svom obraćanju medijima, novi predsednik Evropskog saveta Antonio Košta istakao je da je ovaj samit važan iz tri glavna razloga.
"Prvo, pripadamo istoj evropskoj porodici; delimo kontinent, ali najvažnije je da delimo zajedničke vrednosti i istoriju. Drugo, za sve nas proširenje je prioritet. Posvećeni smo proširenju i verujemo da je ono najvažnija investicija u mir i sigurnost. I na kraju, vodimo postepenu integraciju zemalja Zapadnog Balkana i omogućavamo da njihovi građani osete konkretne koristi", rekao je Košta.
Kao primere ovih koristi naveo je ukidanje viza, proširenje rominga i brže načine plaćanja.
Radnoj sesiji prisustvuje i Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Samit je prilika da se ponovo potvrdi perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU, kao i da se podstakne novi zamah u strateškom partnerstvu između ova dva regiona.
Teme su integracija Zapadnog Balkana kroz Plan rasta, jačanje političkog i strateškog angažmana EU u regionu, ekonomska podrška i suočavanje sa posledicama rata u Ukrajini, kao i saradnja u upravljanju migracijama i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Plan rasta za Zapadni Balkan
Lideri Zapadnog Balkana, među kojima i je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, razgovaraju danas o konkretnim koracima za produbljivanje partnerstva, posebno kroz sprovođenje Plana rasta.
Plan rasta ima cilj da Zapadni Balkan postepeno uključi u jedinstveno tržište EU, podstakne regionalnu ekonomsku saradnju i ubrza sprovođenje neophodnih reformi. Kao što je naglašeno u zaključcima Saveta za opšte poslove, Plan rasta ima potencijal da udvostruči ekonomski rast regiona u narednoj deceniji i ubrza socioekonomsko približavanje EU, ali pod uslovom da zemlje regiona istraju u reformama.
EU ponovo ističe svoju podršku Zapadnom Balkanu i naglašava da ostaje njegov glavni partner, investitor i donator.
Bezbednost
Jedna od ključnih tema je saradnja u oblasti bezbednosti. Lideri razgovaraju o potrebi za jačanjem otpornosti regiona na hibridne i sajber pretnje, suzbijanju dezinformacija i stranog uticaja, kao i o unapređenju politika za mlade kroz obrazovanje, inovacije i socijalne programe.
Posebna pažnja posvećena je geopolitičkim izazovima, uključujući posledice rata u Ukrajini.
Na kraju samita, lideri su zajednički istakli važnost borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i jačanja vladavine prava. Takođe, dogovoreni su koraci za poboljšanje saradnje u upravljanju migracijama i viznoj politici.
Antonio Košta, koji je po prvi put učestvovao u svojstvu predsednika Evropskog saveta je tokom večere sa liderima razmenio mišljenja o geopolitičkim izazovima koji pogađaju i EU i Zapadni Balkan, naglasivši potrebu za zajedničkim delovanjem u kontekstu turbulentnih međunarodnih odnosa.
Na kraju samita usvojena je zajednička Deklaracija kojom je potvrđena odlučnost EU i Zapadnog Balkana da zajedno rade na produbljivanju saradnje i ubrzanju procesa integracija, čime je poslat snažan signal o njihovoj posvećenosti zajedničkoj budućnosti u Evropskoj uniji.
