"Plan rasta nije samo novac, građani će dobiti mnogo više od toga": Koji su ekonomski benefiti ulaska u EU?

Godišnji samit EU-Zapadni Balkan održava se u Briselu u raspoloženju proširenja Evropske unije. Domaćin skupa je organizacija "Friends of Europe", a jedan od partnera EUpravo zato.

Šta sve obezbeđuje Plan rasta za Zapadni Balkan i kako se može "otključati" ekonomski potencijal zemalja kroz pristupanje Uniji bile su samo neke od tema drugog panela na kome su učestvovali Milica Delević - direktorka za konkurentnost, upravljanje i politička pitanja u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD); Nikol Farnsvort - direktorka programa i vodeći istraživač u Mreži žena Kosova; Tomas Haglejtner - šef Jedinice za politiku Zapadnog Balkana i regionalnu strategiju i generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR) u Evropskoj komisiji; Aleksandar Nikoloski - zamenik premijera i ministar saobraćaja Republike Severne Makedonije i evropski mladi lider 2022 (EIL40); Karlo Resler - predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta u Zajedničkom parlamentarnom odboru EU-Severna Makedonija i Tatjana Šterjova Duškovska - generalna sekretarka Investicionog foruma Zapadnog Balkana "6 Chamber".

Panel je vodila Valbona Zeneli, viši saradnik za mir, bezbednost i odbranu u "Friends of Europe".

Plan rasta može da ubrza evrointegracije

Milica Delević je istakla da Plan rasta za Zapadni Balkan vidi kao veliku šansu za razvoj regiona i da će to građani direktno osetiti, dok će SEPA doneti velike uštede budžetima zemalja.

Reforme koje su preduslov za ostvarivanje sredstava Plana, kako je rekla, obezbediće i atraktivnost u smislu privlačenja investicija.

Prema njenim rečima, EBRD ima dugu istoriju pomoći i podrške zemljama Zapadnog Balkana, kao i da je tim sredstvima obezbeđen razvoj i rast u različitim sektorima, posebno u energetici i usklađivanju sa ciljevima zelene industrije.

"Značajna je podrška malim i srednjim preduzećima, startap kompanijama i mobilizacija privatnog sektora", dodala je. 

Prema njenim rečima, evrointegracije su se odužile kod većine zemalja Zapadnog Balkana, ali Plan rasta može pomoći da se ti procesi ubrzaju, dok će ulaz na jedinstveno tržište otvoriti velike mogućnosti.

Položaj žena se mora poboljšati

Nikol Farnsvort je navela Plan nije samo novac već da donosi i mnogo drugih benefita građanima zemalja Zapadnog Balkana. 

Kako je kazala, upravo te reforme će nas dovesti do otvaranja novih klastera i zatvaranja započetih poglavlja u pregovaračkom procesu.

"Podaci o učešću žena u donošenju javnih politika su poražavajući. Na Kosovu i Metohiji samo dve od 10 žena su zaposlene, a ova slika mora pod hitno da se promeni. Žene su u gorem položaju od muškaraca, a one koje rade i koje su podjednako okrenute ličnom razvoju ili obrazovanju, a pritom su i majke i supruge, nemaju dovoljno kvalitetnog vremena sa svojom decom. Jedan od fokusa kreatora politika mora biti razvoj jednakih šansi za sve, a položaj žena u društvu, njihovo zdravje, pitanje zaposlenja su svakako na vrhu liste", napomenula je.

Rad na unapređenju socijalnih i ekonomskih prava takođe je, prema njenom mišljenju, ključ za razvoj i napredak država zemalja Zapadnog Balkana.

"Plan rasta je više od novca"

Tomas Haglejtner je istakao da Plan rasta ne donosi samo novac.

"Plan rasta ne donosi samo sredstva, već mnogo više. Novac jeste važan, ali nije jedini bitan element Plana rasta", kazao je on.

Kako je dodao, način opredeljivanja novca je takođe jednako važan aspekt koji će biti uslovljen pojedinačnim zaslugama.

"Pred zemljama Zapadnog Balkana je mnogo posla i taj put neće biti lak, ali kako se budu reformisale, njihovi građani će sve više osećati dobrobiti. Vladavina prava i demokratija moraju dosledno da se sprovode u ovim zemljama", naglasio je.

Haglejtner  je dodao i da SEPA nije samo politička odluka i da se nada da će i ostale zemlje regiona, osim Crne Gore i Albanije, uskoro biti deo jedinstvenog tržišta.

Plan rasta takođe, kako je kazao, obezbeđuje protok ljudi i robe, štedi vreme i novac i utiče na ekonomski rast država.

IPA fond će nastaviti da podržava ekonomije  zemalja Zapadnog Balkana ujedno pripremajući ove države za pristupanje.

On se slaže da učešće žena, jednakost, ravnopravnost i razvoj ljudskih resursa i veština nešto što EU treba da podrži u regionu, a da na polju komunikacije i medija mora mnogo više da se uradi. 

Aleksandar Nikoloski je dodao da kada o evrointegracijama pričate sa građanima, njima otvaranje i zatvaranje pogavlja i klastera ne znači mnogo, već ih interesuje kako im to sve može pomoći da bolje žive.

(EUpravo zato)