Ministarstvo za evropske integracije Srbije saopštilo je da je Srbija podnela četvrti zahtev za plaćanje Evropskoj komisiji u okviru Instrumenta za reforme i rast, uspostavljenim Planom rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.
Četvrtim, ujedno i finansijski najvećim zahtevom za plaćanje do sada, obuhvaćena su 22 reformska koraka od kojih se sedam prijavljuje po prvi put, dok se preostalih 15 koraka ponovo podnosi u okviru postupka ocenjivanja. Vrednost zahteva za plaćanje iznosi više od 108 miliona evra.
Zahtev obuhvata reformske korake iz sve četiri oblasti Reformske agende: poslovnog okruženja i razvoja privatnog sektora, zelene i digitalne tranzicije, razvoja ljudskog kapitala, kao i vladavine prava i osnovnih prava.
Takođe, zahtev obuhvata korake iz grejs perioda, korak iz aktuelnog roka, kao i jedan korak iz decembra 2026. godine, koji je ispunjen pre roka dospeća.
U skladu sa utvrđenom dinamikom sprovođenja Instrumenta za reforme i rast, Srbija podnosi zahteve za plaćanje dva puta godišnje, u januaru i julu.
Isplate sredstava po osnovu podnetih zahteva za plaćanje očekuju se nakon što Evropska komisija donese pozitivnu ocenu o ispunjenosti predviđenih reformskih koraka, čemu prethodi i pozitivna ocena o ispunjenosti preduslova i opštih uslova u okviru ovog instrumenta.
Sprovođenje aktivnosti predviđenih Reformskom agendom predstavlja jedan od ključnih mehanizama za ubrzanje procesa evropskih integracija, doprinoseći jačanju institucija, unapređenju poslovnog okruženja i kvaliteta života građana, kako bi koristi od procesa pristupanja Evropskoj uniji bile vidljive i opipljive u što kraćem roku.
Zašto Srbija još nije dobila drugu i treću tranšu?
Iako je Srbija u međuvremenu podnela i četvrti zahtev za isplatu sredstava, novac iz druge i treće tranše još nije odobren. Razlog je to što Evropska komisija još nije završila procenu dva prethodno podneta zahteva.
Drugi zahtev Srbija je podnela u januaru, a treći u aprilu ove godine. Komisija trenutno proverava da li su reformski koraci navedeni u tim zahtevima u potpunosti sprovedeni, ali i da li Srbija i dalje ispunjava opšte uslove za korišćenje sredstava iz Plana rasta.
Ti uslovi ne odnose se samo na pojedinačne reforme iz Reformske agende, već i na šire kriterijume, poput napretka u oblasti vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija, poštovanja ljudskih prava i očuvanja makroekonomske stabilnosti.
Istovremeno, Komisija proverava da li su prijavljeni reformski koraci sprovedeni u skladu sa obavezama koje je Srbija preuzela Reformskom agendom.
Da proces još nije završen potvrdio je 14. jula direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje Gert Jan Kopman, koji je izjavio da Komisija i dalje ocenjuje drugi zahtev Srbije za plaćanje i da još nije donela odluku o tome da li su ispunjeni svi uslovi za isplatu druge tranše. To u praksi znači da Srbija još nije dobila ni drugu ni treću tranšu, jer se obe isplate mogu odobriti tek po okončanju kompletne procedure ocenjivanja.
Podaci Evropske komisije pokazuju da je Srbija trenutno među državama koje najsporije sprovode Reformsku agendu. Od ukupno 37 planiranih reformskih koraka, do sada su zvanično ispunjena tri, odnosno oko 11 odsto. Poređenja radi, Crna Gora je realizovala oko 50 odsto planiranih reformi, a Albanija oko 45 odsto.
Zbog takvog tempa sprovođenja reformi, Srbija je do sada primila svega 61 milion evra od ukupno 540 miliona evra koji su bili predviđeni za prve tri tranše.
Evropska komisija je ranije upozorila da bi Srbija, ukoliko do kraja juna ne ispuni preuzete obaveze, mogla trajno da izgubi do 145 miliona evra. Međutim, prema najnovijim procenama Komisije, Beograd je u međuvremenu ubrzao sprovođenje reformi, pa bi mogući finansijski gubitak mogao da bude znatno manji.
Kopman je nedavno u Briselu poručio je da je primetno koliko je Srbija poslednjih meseci počela ozbiljnije da rešava neke problematične situacije.
Dodao je da je nedavno preduzet znatan broj koraka, kao na primer za rad saveta REM-a, koje će obezbediti posmatrače i regulisati audiovizualni medijski prostor.
"To je bio obiman proces, neću sada u detalje, ali sama činjenica da se to događa je pozitivna. Dakle, naša je procena da bi za svrhe odlučivanja o tome trebalo da se otvori Klaster 3. Ovo je korak u otvaranju postupaka, mislimo da su opšti uslovi ispunjeni. Ali, dopustite da kažem jasno: trebaće još puno toga da se učini u daljem radu kako bi se omogućili dalji koraci", rekao je Kopman i dodao da načelo EU "po zaslugama" znači da po zaslugama i EU mora da deluje sa svoje strane.
(EUpravo zato.rs)
