Spoljnopolitički odbor (AFET) Evropskog parlamenta danas je usvojio izveštaj o Srbiji čiji je izvestilac Tonino Picula, a u kojem je ocenjeno da su reforme povezane sa procesom pristupanja Evropskoj uniji poslednjih godina značajno usporene, a u pojedinim oblastima i nazadovale.
Dokument, u koji je EUpravo zato ranije imao uvid, razmatran je nakon što je na prvobitni nacrt podnet ukupno 531 amandman. Izveštaj obuhvata događaje tokom 2025. godine, kao i novije političke okolnosti, uključujući posetu delegacije Odbora za spoljne poslove Srbiji od 22. do 24. januara 2026. godine.
U tekstu se navodi da napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji ostaje uslovljen punim poštovanjem evropskih vrednosti, usklađivanjem sa pravnim tekovinama EU, kao i doslednom primenom principa demokratije, vladavine prava i zaštite osnovnih prava sadržanih u Kopenhaškim kriterijumima. Istaknuto je da usvajanje reformi nije dovoljno ukoliko ne prati njihova potpuna primena, te da jaz između zakonodavnog usklađivanja i sprovođenja reformi i dalje predstavlja prepreku napretku Srbije.
U izveštaju je navedeno i da se proces proširenja mora zasnivati na individualnim zaslugama svake zemlje kandidata, bez povezivanja sa drugim državama ili grupisanja u pakete, uz ocenu da ne postoje prečice kada su u pitanju osnovne vrednosti i principi Evropske unije.
Srbija je ostvarila određeni napredak
Evropski parlament je konstatovao da je Srbija ostvarila određeni napredak u pripremama za članstvo, ali da većina obaveza preuzetih radi otvaranja Klastera 3 nije ispunjena. U tom kontekstu pomenuta je i kritika retorike predstavnika vlasti prema državama članicama koje nisu podržale njegovo otvaranje. Istovremeno je naglašeno da politika proširenja mora ostati zasnovana na strogim i pravičnim kriterijumima, uz prepoznavanje reformskih rezultata tamo gde oni postoje.
Iako Srbija članstvo u Evropskoj uniji navodi kao svoj strateški cilj, u dokumentu je ocenjeno da konkretni potezi vlasti često nisu bili u skladu sa tim opredeljenjem. Zbog toga je upućen poziv na jasnije i doslednije potvrđivanje evropskog kursa zemlje. U izveštaju je istaknuta i važna uloga Srbije za stabilnost Zapadnog Balkana, uz zabrinutost zbog aktivnosti koje se tumače kao pokušaji širenja političkog uticaja na susedne države i podrivanja njihovog suvereniteta.
Spoljna politika
Posebna pažnja posvećena je usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. U dokumentu je ponovljen stav da Srbija treba jasno da potvrdi svoju geopolitičku orijentaciju ka EU, uključujući potpuno usklađivanje sa restriktivnim merama koje je Unija usvojila nakon ruske agresije na Ukrajinu.
Nakon usvajanja u Spoljnopolitičkom odboru, izveštaj i prateća rezolucija biće upućeni na razmatranje poslanicima Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici u Strazburu, koja će biti održana od 6. do 9. jula.
(EUpravo zato)
