Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta posetiće od 1. do 5. juna region, gde će razgovarati sa liderima uoči Samita EU-Zapadni Balkan, kojim će kopredsedavati 5. juna u Tivtu, u Crnoj Gori.
Kako je saopštio Evropski savet, Košta će tokom turneje razgovarati o proširenju Evropske unije, postepenoj integraciji regiona, regionalnoj saradnji, bezbednosti i stabilnosti.
Turneju započinje u ponedeljak u Bosni i Hercegovini, dan kasnije boravi u Tirani, a potom istog dana nastavlja posetu u Severnoj Makedoniji (Skoplje). U sredu će biti u Prištini, a dan kasnije dolazi u u Beograd. Poseta se završava u Crnoj Gori, gde će učestvovati u aktivnostima u Tivtu uoči regionalnog samite posvećenog temi "Zajednički prosperitet i stabilnost Evropske unije i Zapadnog Balkana".
"Moja druga turneja po Zapadnom Balkanu šalje jasnu poruku: posvećenost Evropske unije regionu je stvarna, jednako kao i prilika za proširenje”, naveo je Košta u saopštenju.
Ko je Antonio Košta i zašto je njegova poseta važna?
Antonio Košta je predsednik Evropskog saveta, institucije koja okuplja šefove država i vlada zemalja članica Evropske unije i određuje glavne političke pravce EU. Iako nema izvršna ovlašćenja poput Evropske komisije, ima ključnu političku ulogu u usaglašavanju stavova lidera EU, vođenju samita i oblikovanju strateških prioriteta Unije, uključujući proširenje na Zapadni Balkan.
Njegova poseta regionu dolazi u trenutku kada je politika proširenja ponovo visoko na agendi Brisela, pre svega zbog rata u Ukrajini, rastućeg geopolitičkog nadmetanja sa Rusijom i Kinom, ali i pokušaja EU da stabilizuje Zapadni Balkan i ubrza reformske procese u regionu.
Za Srbiju je poseta posebno značajna jer dolazi u periodu zastoja evropskih integracija, pojačanih kritika iz Brisela zbog stanja vladavine prava, odnosa prema Rusiji i dijaloga sa Prištinom. Istovremeno, EU pokušava da zadrži politički uticaj u Beogradu i spreči dalje udaljavanje Srbije od evropskog kursa.
Košta je u više navrata poslednjih meseci naglašavao da Evropska unija želi da iskoristi "novi momentum proširenja", ali da napredak zavisi od konkretnih reformi i političke volje kandidata. Evropski savet je u maju saopštio da Košta tokom regionalne turneje želi da pokaže da je "posvećenost EU Zapadnom Balkanu stvarna".
Koštine poruke Srbiji i Zapadnom Balkanu
Od početka mandata Antonio Košta proširenje EU postavio je među glavne političke prioritete, a Zapadni Balkan redovno opisuje kao deo "evropske porodice".
Tokom posete Beogradu u maju 2025. godine poručio je da EU ostaje "snažno posvećena pristupanju Srbije kao stabilne, mirne i prosperitetne zemlje, koja je prevazišla nasleđe prošlosti i izabrala svoju demokratsku i evropsku budućnost".
Istovremeno, Košta je naglasio da postoji "jasan momentum proširenja", ali i da su za napredak neophodni "posvećenost i konkretni rezultati".
U svojim obraćanjima poslednjih meseci insistira na tome da proširenje nije samo birokratski proces, već geopolitičko pitanje za celu Evropu. Na forumu o proširenju EU rekao je da "proširena Evropska unija znači sigurniju, snažniju i mirniju Evropu".
Košta je više puta ponovio da proces pristupanja mora ostati zasnovan na zaslugama, odnosno da svaka država napreduje sopstvenim tempom u zavisnosti od reformi koje sprovodi.
"Proširenje je proces zasnovan na zaslugama, a ne trka među kandidatima. Oni koji napreduju brže ne bi trebalo da budu usporeni", poručio je nakon samita EU-Zapadni Balkan.
U tom kontekstu posebno je izdvajao Crnu Goru i Albaniju kao zemlje koje trenutno najbrže napreduju ka članstvu, dok je za Srbiju ponavljao da su ključni uslovi reforme u oblasti vladavine prava, medijskih sloboda, borbe protiv korupcije i usklađivanja spoljne politike sa Evropskom unijom.
Košta je takođe više puta upozoravao da Evropska unija očekuje nastavak dijaloga Beograda i Prištine i sprovođenje ranije postignutih sporazuma, ocenjujući da je normalizacija odnosa ključna za evropski put obe strane.
Njegove poruke regionu uglavnom se svode na tri ključne tačke, da EU želi proširenje, da trenutno postoji politička prilika kakva dugo nije postojala, ali i da će brzina pristupanja zavisiti isključivo od reformi i političkih odluka samih kandidata.
(EUpravo zato.rs)
