Evropsko energetsko tržište pred početak zime suočava se sa pritiscima iz više pravaca - skladišta prirodnog gasa u EU nisu popunjena kao prošle godine, globalno tržište LNG-a je zategnuto, dok je u delu regiona zbog niskih vodostaja smanjena proizvodnja hidroelektrana.
Posledice se već vide na tržištu električne energije, gde su cene znatno više nego prošle godine.
Prema analizi Euronews-a, skladišta gasa u Evropskoj uniji trenutno su popunjena oko 70 odsto, odnosno približno 12 procentnih poena manje nego u istom periodu prošle godine. Evropski komesar za energetiku Dan Jørgensen zbog toga je pozvao države članice da nastave sa merama kojima se smanjuje potrošnja gasa i električne energije.
Međutim, sama popunjenost skladišta nije jedini pokazatelj sigurnosti snabdevanja.
Rojters prenosi ocenu Ulfа Heitmuellera, direktora nemačkog uvoznika gasa VNG, da Nemačka, uprkos niskim zalihama, trenutno nema neposredan rizik po snabdevanje. Nemačka skladišta su popunjena oko 57 odsto, što je istorijski nizak nivo za kraj septembra, ali je zemlja od energetske krize 2022. proširila pristup LNG-u i diversifikovala izvore snabdevanja.
Istovremeno, navodi se da bi dodatni gubici uvoza, nestašica na globalnom energetskom tržištu, problemi sa infrastrukturom ili hladnije vreme mogli da izazovu skok cena tokom zime. Evropske cene gasa ove godine su se više nego udvostručile i iznose oko 75 evra po megavat-času.
Kada problem sa gasom postane problem sa strujom
Veza između dva tržišta posebno je važna u periodima najveće potrošnje električne energije. Euronews navodi da bi manja potrošnja struje u vršnim satima mogla da znači i manje sagorevanja gasa u elektranama, čime bi se smanjio pritisak i na snabdevanje gasom i na cene električne energije.
Zbog toga Evropska komisija među mogućim merama pominje smanjenje potrošnje u periodima najveće potražnje i podsticanje potrošača da deo potrošnje pomere na druge termine.
Ali gas nije jedini deo jednačine.
Na evropskom tržištu dodatni pritisak dolazi iz hidroenergetike. Kako je objavljeno na EUpravo zato, nizak vodostaj širom regiona smanjio je proizvodnju hidroelektrana, a otežao je rad i pojedinim termoelektranama i nuklearnim elektranama koje koriste vodu za hlađenje. Istovremeno, na evropskom tržištu značajnu ulogu imaju solarne elektrane, dok se sve više koriste baterijska skladišta za čuvanje viškova energije proizvedenih tokom dana.
Na tržištu električne energije to se već odražava na cene. Prema podacima objavljenim na EUpravo zato, one se trenutno tokom dana kreću oko 100 do 120 evra po megavat-času, dok u večernjim vršnim satima dostižu 400 do 500 evra po megavat-času.
Region ulazi u zimu sa sopstvenim izazovima
Za zemlje regiona važna je i dostupnost domaće proizvodnje električne energije. U Srbiji je tokom leta dnevna potrošnja dostizala između 95 i 98 miliona kilovat-časova, dok je sa padom temperatura smanjena na oko 80 do 82 miliona kilovat-časova dnevno.
Istovremeno, niske zalihe vode utiču na hidroelektrane u regionu. Mađarska je, prema istim podacima, povećala proizvodnju nuklearnih elektrana na oko 2.000 megavata, dok nuklearna elektrana Černa Voda u Rumuniji još ne proizvodi struju.
U Srbiji, međutim, pitanje nije samo koliko će električne energije biti proizvedeno već i koliko će mreža moći da izdrži tokom zimskih opterećenja. Elektromreža Srbije navodi da je prenosni sistem spreman za predstojeću zimu i da su završeni planirani remonti dalekovoda, dok se pripremaju različiti scenariji za vanredne situacije.
Energetska sigurnost postaje pitanje više tržišta
Poruka koja se može izvući iz trenutne situacije nije da Evropi neposredno preti nestašica energije. Euronews izričito navodi da trenutno nema neposrednog rizika po sigurnost snabdevanja gasom, dok Reuters prenosi procenu VNG-a da je nemačko snabdevanje obezbeđeno i u slučaju hladne zime.
Problem je složeniji - skuplji gas može povećati pritisak na proizvodnju električne energije iz gasnih elektrana, dok smanjena hidroproizvodnja u regionu istovremeno ograničava jedan od drugih izvora električne energije. Zbog toga će tokom zime važnu ulogu imati ne samo količina raspoložive energije, već i mogućnost elektroenergetskih sistema da odgovore na vršne periode potrošnje.
Reuters pritom navodi da VNG očekuje da može da ispuni svoje obaveze prema kupcima čak i tokom hladne zime, dok istovremeno upozorava na mogućnost rasta cena u slučaju dodatnih poremećaja u uvozu, globalne nestašice ili problema sa infrastrukturom.
Za evropsko energetsko tržište zato predstojeća zima neće biti samo test količine gasa u skladištima. Biće to i test sposobnosti sistema da istovremeno odgovori na potražnju za električnom energijom, promene u proizvodnji iz hidroelektrana i kretanja cena na međunarodnom tržištu gasa.
(EUpravo zato.rs)
